Spas džinovske pande predstavlja jedan od velikih uspeha akcije očuvanja neke divlje vrste.
Decenije truda da se stvori bezbedno stanište za pande povuklo ih je sa ivice istrebljenja.
Međutim, prema novom istraživanju, dok je jedan broj sisara koji žive na istim prostorima imao koristi od ovih aktivnosti, nekim vrstama to nije prijalo.
- Korona virus: Čudo u Hong Kongu – pande se parile u izolaciji
- Kako spasiti crvene pande
- Albino panda primećena u Kini
Leopardi, snežni leopardi, vukovi i afrički divlji psi su gotovo iščezli iz dobrog dela zaštićenih područja.
Seča šuma, krivolov i bolest dovela ih je do ivice izumiranja, a njihov nestanak mogao bi dovesti do „velikih promena, čak i kolapsa u ekosistemima", tvrde istraživači u Kini.
Bez leoparda i vukova, jeleni i stoka mogu bezgranično da lutaju, nanoseći štetu prirodnim staništima, utičući loše tako na druge divlje životinje, uključujući i pande.
Čuvajući šume za pande, konzervacionisti su verovali da ne čuvaju samo njih, već i druge vrste koje lutaju tim predelima.
Ali kako je to povoljno uticalo na jedan deo životinja, imalo je negativan efekat na velike mesoždere poput leoparda i vuka.
Tim istraživača tvrdi da je potreban širi - holistički - pristup kako bi se upravljalo ekosistemom koji naseljavaju pande - kako ostale vrste koje tu žive ne bi trpele posledice.
To je „krajnje neophodno kako bi se povećala otpornost i održivost ekosistema, ne samo za džinovske pande, već i za druge divlje vrste", rekao je dr Šeng Li sa Univerziteta u Pekingu, koautor studije.
Kako bi ovo postigli, istraživači ističu niz mera, uključujući i strožu kontrolu krivolova i obnovu staništa za životinje koje jedu mesojedi.
Džinovske pande su živi dokaz da konzervacija uspeva. Broj panda u divljini se konačno obnavlja, nakon godina opadanja, i 2016. godine je njihov status iz „ugroženih" prešao u „ranjive" vrste na zvaničnoj Crvenoj listi izumiranja.
Prepoznatljivi crno-beli sisari su poznati kao „kišobran vrsta". U pitanju su vrste koje su izabrane kao subjekti konzervacije, i obično pomažući njima, pomaže se i drugim vrstama u toj ekološkoj zajednici.
U slučaju pandi, očuvanje šuma u kojima žive pokazalo se dobrim za mnoge životinje i biljke, uključujući ptice i male mesojede.
Ipak, veći predatori poput leoparda, vuka i malo poznatog azijskog divljeg psa, prošli su lošije.
Kako su rezervati pandi uspostavljeni šezdesetih godina 20. veka, sve četiri vrste su skoro nestale sa tih prostora. Leopardi su nestali sa 81 odsto teritorija, snežni leopardi sa 38 odsto, vukovi sa 77 odsto i azijski divlji psi sa 95 odsto.
Brojke su sada veoma niske. Na primer, azijski divlji pas je snimljen samo četiri puta, a postoji čak 8.000 nadzornih stanica i preko 1.5 miliona dana snimaka sa kamera.
Profesor Semjuel Turvej iz Udruženja zoologa Londona, koji nije uključen u istraživanje, kaže da se konzervacija u Kini i na drugim mestima često zasnivala na zaštiti pejzaža za specifične „vodeće vrste", što je bilo od koristi i za regionalni biodiverzitet.
To uključuje i džinovske pande u centralnoj Kini i gibone u Hajnanu, izjavio je.
„To je dovelo do oporavka nekih bitnih vrsta, ali trud za očuvanje biodiverziteta mora takođe da ima uvid i u ljudske aktivnosti u širem nivou ekosistema. U suprotnom, druge vrste mogu da nestanu", izjavio je Turvej.
Pandi nikad dosta. Pogledajte kako se provode u snegu
Istraživanje je obuhvatilo analizu podataka iz 73 zaštićene oblasti, uključujući 66 rezervata pandi i upoređivanje istorijskih podataka iz istraživanja koja traju više decenija.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Priroda, Ekologija i Evolucija.
Pratite Helen na Tviteru.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
