Dugogodišnji crnogorski lider Milo Đukanović javnosti je poznat po smirenim nastupima, često lišenim suvišnih emocija.

Pre sedam godina, tadašnji premijer Đukanović je u žustroj skupštinskoj raspravi tada mladog poslanika Dritana Abazovića nazvao - „bitangom".

„To što mi je on rekao stvar je njegovog vaspitanja i odnosa prema kolegama, a ja ni tada nisam želeo da od sebe pravim žrtvu pa to ne želim ni sada.

Simbolički je to trenutak kada je prvi put pokazao brutalnu nervozu i signal početka njegovog kraja - čekali smo sedam godina da se sve stvarno završi", govori Abazović u intervjuu za BBC na srpskom.

• Ko su ljudi u vrhu dosadašnje crnogorske opozicije
• Da li Crnu Goru čeka kohabitacija
• Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti"

Sedam godina kasnije, tri opozicione koalicije imaju jedan mandat više od Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića i dosadašnjih partnera ove stranke.

Na taj način, stekle su prednost u procesu formiranja buduće vlade Crne Gore.

„Osećam se vrlo ponosnim.

Mnogi ljudi u mom okruženju nisu verovali u moj san, da ću pobediti Mila Đukanovića na izborima, a to se desilo - vraćen je suverenitet građanima Crne Gore, njihov glas sada vredi, i vredeće i ubuduće", kaže Abazović, lider stranke URA koja je stožer koalicije Crno na belo.

Đukanovićev DPS osvojio je 30, pa slede opoziciona koalicija Za budućnost Crne Gore 27 mandata, Mir je naša nacija 10 mandata i lista Crno na belo 4 mandata - za većinu je potreban 41 glas.

Pogrešna adresa za „veštačko disanje"

Prvi postizborni dani u Crnoj Gori obeleženi su oštrim optužbama dosadašnje vlasti i opozicije o tome ko destabilizuje zemlju.

Incidenti, koji imaju i osobine sukoba na nacionalnoj osnovi, pretili su da eskaliraju u ozbiljniji konflikt.

Dritana Abazovića mnogi pozivaju na odgovornost jer je blizu postizanja koalicionog dogovora sa listom Za budućnost Crne Gore, čiji je stožer prosrpska stranka Demokratski front.

„Kad nisu mogli da nas uvuku u korupcionaško kolo u koje su uvukli sve druge, zaigrali su na kartu nacionalne pripadnosti.

Ja se osećam kao kosmopolita, iako jesam ponosan na svoje albansko poreklo - smatram to i svojom prednošću jer dolazim iz manjinskog naroda."

Abazović ističe da se u politici vodi načelima građanske partije.

„Ja ne pravim saradnju sa nacionalnim zajednicama već sa ljudima.

Ne borim se za Srbe, Crnogorce, Albance, Bošnjake - borim se za ljude, a oni neka nastave svoju politiku i evo dokle ih je dovela."

Zbog uloge tasa na političkoj vagi, lider stranke URA ovih dana provodi mnogo vremena na telefonu.

„Lakše je pobrojati ljude koji nisu zvali ovih dana - ne samo iz Crne Gore, već od istaknutih političara, analitičara iz regiona, međunarodne zajednice.

Nijednu sugestiju ne smatram zlonamernom, dobro je da se čuju različite perspektive i to može da pomogne pri kristalizovanju stava, ali ne može da promeni kurs koji smo zacrtali i obećanja koja smo dali."

Abazović je svima koji sumnjaju u njegovu privrženost opozicionoj ideji spreman da pruži još jedno obećanje.

„Ljudi imaju pravo da pričaju štagod žele, ali ako budu tražili nekoga da Đukanoviću da političko veštačko disanje - ja sam pogrešna adresa.

Jedino što mogu da dobiju je pravično suđenje za sve one koji su se ogrešili o zakon", kaže lider koalicije Crno na belo.

„Nisam u kontaktu sa Beogradom"

Uporedo sa komplikovanim odnosom sa DPS-om, doskorašnjoj opoziciji biće potrebna velika energija da prevlada i međusobne razlike.

„Crna Gora je jedina zemlja u Evropi u kojoj se nikad nije menjala vlast na izborima i logično je da to ne može da se desi sa ružama, cvećem i fanfarama.

Mi smo zemlja vrlo nisko nivoa političke kulture i demokratije - zato treba tražiti kompromise", smatra Abazović.

Zbog toga je njegova stranka još tokom predizborne kampanje kao najbolje rešenje ponudila koncept vlade stručnjaka.

„Ponudili smo ekspertsku vladu da bi se tranzicija prevazišla, pa da bi se za dve ili četiri godine ljudi izjašnjavali po ideologiji.

To u ovom trenutku nije moguće jer mi smo srušili balkanskog Lukašenka i sada ne trba da se pozivamo na razlike nego na sličnosti."

Jedno od ključnih pitanja biće i kandidat za premijera, a Abazović kaže da o sebi na tom mestu nije razmišljao.

Na ideju da bi premijer Albanac mogao da pomiri Crnogorce i Srbe, lider URA odgovara da bi takva ideja razbila mnoge predrasude.

„To bi bilo najveće razbijanje predrasuda, ali mislim da je dovoljno što je Albanac postao prvi predsednik jedne građanske parlamentarne stranke.

Ne znam da li je rano za Albanca premijera, ali mislim da je najvažnije da premijer bude častan, stručan i posvećen interesima građana Crne Gore, a ne interesu svoje porodice i partije."

Ono o čemu su se lideri opozicije dogovorili već prvog postizbornog dana su četiri principa buduće saradnje, od kojih je mnogo pažnje privukao prvi - da se spoljnopolitički prioriteti Crne Gore neće menjati.

I dok su sve članice koalicije jasno rekle da nema razmatranja članstva zemlje u NATO-u, koalicija Za budućnost Crne Gore šalje različite poruke da li se taj princip odnosi i na crnogorsko priznanje nezavisnosti Kosova.

„Potpuno sam relaksiran oko pitanja NATO-a i Kosova, o promeni nema govora.

Ako neko slučajno pokrene drugačije odluke u ovim pitanjima, u nama ne bi imao saradnika", jasan je Abazović.

On dodaje da su mu čestitke stigle iz celog regiona i partnera iz međunarodne zajednice, ali ne i iz Beograda.

„Nisam u kontaktu sa Beogradom i niko mi od zvaničnika ni političara nije čestitao.

Nije mi žao zbog toga, mislim da je to normalno jer se ne poznajemo."

---

Ko je Dritan Abazović

• Rođen 25. decembra 1985. godine u Ulcinju;
• Diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, magistrirao na Fakultetu političkih nauka u Podgorici;
• Bio je aktivan u nevladinom sektoru, organizacijama „Mogul" i „Novi horizonti", direktor televizije „Teuta";
• Jedan od osnivača stranke Pozitivna Crna Gora 2012. godine;
• Godine 2015. napušta Pozitivnu Crnu Goru i osniva stranku URA, čiji je predsednik.

---

„Đukanović - politička prošlost Crne Gore"

Dritan Abazović kaže da bi buduća ekspertska vlada Crne Gore mogla da potraje dve ili četiri godine, a da bi nakon toga usledili novi izbori.

Sa predsedničke pozicije, sve do 2023. godine to bi mogao da prati lider DPS-a Milo Đukanović.

„Uloga predsednika i nije toliko velika, mada bi, posle debakla koji je doživeo, možda bilo korektno da podnese ostavku i da idemo na predsedničke izbore.

Čak i ako se to ne desi, ne treba to da bude preveliko opterećenje - Milo Đukanović je politička prošlost Crne Gore, a to je dobro za budućnost Crne Gore."

Lider koalicije Crno na belo kaže da je svestan i izazova sa kojima će se susresti njegova stranka - pre svih, sa očekivanjima ljudi da će sada njihova članska karta biti siguran put do radnog mesta.

„Neuspeh je nešto što je prihvatljivo, ali želimo da unesemo nove vrednosti u politiku.

Nismo opterećeni onim što se dešavalo, nismo deo korupcionaških mreža, sve smo uradili pošteno - zbog toga mislim da je pravedno da je nama dopalo da smo gejm čejndžeri, jer smo i imuni na svaki pritisak", kaže Abazović.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk