Te 2018. godine Eriko Kobajaši je upravo završila predavanje kad joj je iz publike prišla žena u ranim dvadesetim.
„Bila je hospitalizovana posle pokušaja da se ubije", kaže Kobajaši za BBC.
„Poklonila mi je prsten sa motivacionom porukom i zagrlile smo se".
Kobajaši je autorka „Dnevnika mojih dnevnih neuspeha", mange - japanskog stripa - koja se bavi njenim iskustvom posle više pokušaja samoubistva.
- Kako razgovarati s nekim ko razmišlja o samoubistvu
- Žena koja ohrabruje poklonike da zamisle smrt
- „Ne ćuti zbog Eline“: Samoubistvo devojčice koje je potreslo Azerbejdžan
Kako kaže, nada se da će čitaocima mangom pokazati da i drugi dele njihova najmračnija osećanja i da su uspeli da se izbore sa njima.
BBC je pred Svetski dan prevencije samoubistva, 10. septembar, razgovarao s autorkom o njenom delu i kako bi ono moglo da pomogne drugima.
Borba sa mentalnim zdravljem i finansijske poteškoće navele su Kobajaši da posle 21. godine više puta pokuša da oduzme sebi život.
Kobajaši veruje da su njeni problemi počeli još u detinjstvu - kaže da je tokom odrastanja trpela nasilje i zlostavljanje.
U mangi, koja je prvi put objavljena 2017. godine, ona govori o njenim „demonima", uključujući i detalje o odlascima u bolnicu i vremenu koje je provela zatvorena po ustanovama.
„Sve je došlo do tačke kad više nisam mogla da spavam i neprestano sam imala noćne more", priseća se ona.
„Roditelji su me odveli kod niza lekara, ali činilo se da ništa ne pomaže."
- Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
- Planiranje u vreme korone: Izvor problema ili lek protiv stresa
- Korona virus, samoća i usamljenost: Najteže je onima koji nisu birali da budu sami
Maltretiranje i krađa hrane po prodavnicama
Kobajaši je bila i žrtva surovog maltretiranja u školi.
„Moj otac nije donosio mnogo novca u kuću, tako da sam jedva mogla da priuštim sebi odeću za školu", kaže ona.
„Zimi sam bila primorana da iznova i iznova nosim istu odeću, i zbog toga sam postala laka meta za drugu decu."
Studije je završila sredinom devedesetih, u vreme kada nije bilo mnogo prilika za mlade u Japanu - taj period naziva se „Ledenim dobom za zapošljavanje".
Kad je konačno u jednoj tokijskoj izdavačkoj kući dobila posao - posle mnogo meseci života od socijalne pomoći - ušla je u rutinu dugih smena i vrlo niske plate.
Finansije su joj bile skromne i čak je imala običaj da krade hranu iz supermarketa kako bi sastavila kraj s krajem.
Tada je Kobajaši prvi put pokušala da oduzme sebi život.
Srećom, prijatelj ju je pronašao bez svesti u stanu i odveo je u bolnicu na vreme.
Probudila se tek tri dana kasnije.
Samoubistvo izrši 800.000 ljudi godišnje
Samoubistvo je globalni problem i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da svake godine život sebi oduzme oko 800.000 ljudi.
Japan ima jednu od najvećih stopa samoubistava među razvijenim zemljama.
Iako je ukupni godišnji broj smrti u zemlji u opadanju, broj smrti mladih ljudi je u porastu.
Vladini podaci pokazuju da je u Japanu samoubistvo trenutno vodeći uzrok smrti za decu uzrasta između 10 i 14 godina.
Samoubistva mlađih od 20 godina je dostigla su 2019. najviši nivo otkako su japanske vlasti tokom sedamdesetih počele da vode evidenciju o tome.
Sve to inspirisalo je Kobajaši da njene patnje objavi u formi mange.
Slučaj Srbija - ako vam je potrebna pomoć
U Srbiji u proseku godišnje 1.500 ljudi sebi oduzme život, što ovu zemlju smešta na 13. mesto u Evropi po broju samoubistava.
Kako bi se taj broj smanjio, u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević" nedavno je otvorena Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistava.
Srbija je među poslednjim zemljama u Evropi koja je uvela ovakav vid podrške ljudima sa mentalnim problemima, a na osnovu iskustava drugih zemalja očekuje se smanjenje broja samoubistava za oko 30 odsto.
Ova linija radi 24 sata i od kada je pokrenut broj 011 77 77 000 nazvana je više od 1.800 puta.
Osobama koje razmišljaju o samoubistvu godinama je dostupna i SOS linija centra Srce. Na broj 0800 300 303 će vam se svakodnevno od 15 do 23 sata neko javiti.
„Moja iskustva su veoma lična, ali smatram da je važno da ljudi znaju za njih.
„Ljudi u Japanu i širom sveta prolaze kroz to stanje uma kada je 'teško živeti' i mislim da moje pisanje može da im pokaže da nisu usamljeni u tom osećanju", kaže ona.
Stalna borba
Kobajaši je primer koliko su složeni problemi sa mentalnim zdravljem i samoubistvom.
Pređašnji pokušaj ubedljivo je najvažniji faktor rizika za samoubistvo među opštom populacijom, navode iz Svetske zdravstvene organizacije.
Kobajaši se i dalje bori sa suicidalnim mislima, a one mogu biti porazne.
„Kad se osećam usamljeno ili kad na poslu ne ide sve kako treba, i dalje se osećam kao da želim da umrem", kaže ona.
Kobajaši i dalje prima psihijatrijsku pomoć i razradila je rutinu kako bi izašla na kraj sa takvim mislima.
„Kad se one jave, pokušavam da se naspavam, da jedem slatko i da udišem lepe mirise kako bih se osećala bolje."
„Takođe, trudim se da ne ostanem predugo sama", dodaje.
- Život posle korone: „Anksioznosti među decom će biti - ali to je prirodno“
- Imate korona virus snove? Niste jedini
- Zašto sve vreme pogrešno govorimo „izvini"
Zbog toga joj susreti sa obožavaocima mnogo znače.
„Iskusila sam samoubistvo i poznajem dobro bol i očaj", kaže ona.
„Kad mi ljudi koji su takođe pokušali da se ubiju priđu i žele da razgovaraju, osećam da to što sam preživela nije bilo uzaludno."
Zajednička iskustva
Ta zajednička iskustva, smatra ona, mogla bi da budu još jedan koristan način da se pomogne ljudima koji razmišljaju o samoubistvu, umesto da se koriste samo tradicionalne intervencije kao što su psihoterapija i lekovi.
„Japan ima veliki broj kreveta na psihijatriji i masovno prepisuje lekove", ističe Kobajaši.
Ali osoba koja pokuša sebi da oduzme život oseća da ne može da ispriča drugima o čemu razmišlja, zato što misli da je niko neće razumeti, dodaje.
„Postoje brojni i izukrštani problemi kao što su loši porodični odnosi, finansijska situacija, izolacija. Te stvari nije lako razrešiti".
Smatra da ignorisanje namere suicidalne osobe nije rešenje, već je „važno uvažiti šta ona oseća i pomoći joj u koracima".
„Otkrila sam da mi je veoma važno da malo izađem, vidim se s kolegama i proćaskam sa prijateljima".
„Vaša želja za smrću smanjuje se čim počnete da pričate i smejete se s nekim", objašnjava ona.
Porodični raskol
Ipak, njeno delo bilo je i izvor novog sukoba.
Još pre mange, pisala je knjige o problemima kroz koje prolazi, a odluka da se izađe s tim u javnost nije prošla dobro kod njenog oca.
„Moj otac je bio protiv toga da pričam o svojim problemima u javnosti. Ne slažemo se dobro i nisam ga videla više od 10 godina", objašnjava ona.
To znači da joj nikada nije rekao šta misli o Dnevniku mojih dnevnih neuspeha.
Manje ju je, kaže, zanimalo šta će on misliti o njegovom sadržaju, a više o izboru formata.
Kad je bila mlađa, san joj je bio da ide u likovnu školu, ali njen otac je bio protiv.
„On je rekao da bi to bilo gubljenje vremena i da 'ne bih imala nikakve koristi od toga'", priseća se ona.
„Moja majka je, s druge strane, je uvek veoma srećna kad se pojavim u javnosti ili kad pročita nešto što sam napisala."
Strip je preveden na mnoge jezike, uključujući i engleski.
Lekcije iz pandemije
Japanske vlasti saopštile su nedavno da je u aprilu zabeležen pad broja samoubistava u poređenju s istim mesecom prošle godine.
Činilo se da se to ne uklapa u strahove da će psihološke i finansijske posledice širenja virusa, kao i društvene izolacije izazvane karantinskim merama, dovesti do povećanja broja smrtnih slučajeva.
Organizacije za očuvanje mentalnog zdravlja ističu da ovaj pad treba da shvatiti kao privremeni rezultat mera poput zatvaranja škola i smanjenja radnih sati u odgovoru na pandemiju.
„Kad se vrati normalan život, stopa samoubistava mogla bi ponovo da skoči", strahuje Kobajaši.
„To će se sigurno desiti ako ljudi pokušaju da žive istim životima kao i pre."
Autorka veruje da je pandemija dala ljudima lekciju kako da se staraju o vlastitom mentalnom zdravlju.
„Videli smo da ljudi mogu da povrate mir tako što neće raditi previše u školi ili na poslu."
„Stvari bi mogle da se poprave ukoliko svi prestanemo stalno da težimo vrhu i zadovoljimo se načinom života koji je blagonakloniji prema našem telu i mozgu", dodaje ona.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
