Ser Dejvid Atenboro se revolucionarnim novim filmom prošlog vikenda vratio na male ekrane.
Međutim, ton emisije mnogo je drugačiji od njegovih uobičajenih radova.
Omiljeni britanski prirodnjak ovog puta nije tu kako bi slavio neverovatnu raznolikost života na Zemlji, već da nam svima izrekne ozbiljno upozorenje.
- Kako je pandemija korona virusa uticala na na zaštitu prirode
- Poslednji divlji medvedi italijanskih Apenina
- Broj divljih životinja u svetu u „katastrofalnom padu"
Jednočasovni film Izumiranje: Činjenice, emitovan je 13. septembra na kanalu BBC 1 u Velikoj Britaniji.
„Suočavamo se sa krizom", upozorava Atenboro još na početku, „i to s onom čije ćemo posledice svi osetiti na sopstvenoj koži."
Posle toga sledi šokantno svođenje računa o šteti koju je naša vrsta nanela svetu prirode.
Pogledajte: Susret sa vodenim divom u Hrvatskoj
Scene razaranja
Tu su i dalje fascinantne slike životinja i biljaka kakve biste očekivali u jednom Atenboroovom filmu, ali i jezive scene razaranja.
U jednoj sekvenci majmuni skaču sa drveća u reku kako bi pobegli od ogromnog požara.
U drugoj koala šepa putem u uzaludnoj potrazi za skloništem, dok plamenovi gutaju šumu oko nje.
Prisutna je i mala vojska stručnjaka kako bi izmerila razmere štete načinjene ekosistemu sveta.
Od procenjenih osam miliona vrsta na Zemlji, trenutno je životno ugroženo oko milion, upozorava jedan ekspert.
Od 1970. godine, broj kičmenjaka - ptice, sisari, reptili, ribe i vodozemci - opao je za 60 odsto, kaže nam drugi.
- Ima nade za tigrove - „neverovatan povratak“ ugrožene vrste
- Zagađenje okeana: Zašto ne možemo da vidimo plastiku u morima
- Ima nade za spas pangolina
Srećemo poslednja dva severna bela nosoroga na svetu.
Ovih ogromnih životinja je nekada bilo na hiljade u Centralnoj Africi, ali su gubitkom staništa i lovom dovedene do ivicu izumiranja.
„Mnogi ljudi zamišljaju izumiranje životinja kao bajku koju pričaju konzervacionisti", kaže Džejms Mvenda, čuvar koji se stara o njima.
„Ali ja sam to doživeo iz prve ruke, znam kako to izgleda."
Džejms mazi i miluje džinovske životinje, ali postaje očigledno da su one poslednje iz svoje vrste čim nam saopšti da su Nadžin i Fatu majka i ćerka.
Vrste su oduvek dolazile i odlazile, tako evolucija funkcioniše.
Međutim, kaže ser Dejvid, stopa izumiranja u dramatičnom je porastu.
Procenjuje se da se ono sada dešava 100 puta brže od prirodnog evolucionog tempa - a i dalje se ubrzava.
„Tokom života, susreo sam se sa nekim od najfantastičnijih vrsta životinja", kaže ser Dejvid u jednoj od najpotresnijoj sceni filma.
„Tek sam sada svestan koliko sam sreće imao - mnoga od ovih čuda čini se da će sada nestati zauvek."
Kriza u svetu prirode
Ser Dejvid se u filmu trudi da objasni kako se ovde ne radi samo o gubitku veličanstvenih stvorenja - gubitak insekata koji oprašuju cvetove mogao bi da ugrozi useve od kojih svi zavisimo.
Drveće i druge biljke regulišu vodene tokove i proizvode kiseonik koji udišemo.
- Šest stvari koje nestaju zbog klimatskih promena
- Polarni medvedi u opasnosti da budu gotovo istrebljeni
Za to vreme, mora se prazne od ribe.
Ostalo je svega oko pet odsto ribe u poređenju sa vremenom pre početka 20. veka, kaže jedan ekspert.
Pandemija nam je pokazala možda najneposredniji dokaz za pretnju koju predstavlja naše neprestano zadiranje u svet prirode,.
Emisija prati pretpostavljeno poreklo korona virusa do populacije slepih miševa koji žive u pećinskim sistemima u provinciji Junan u Kini.
Vidimo i kinesku „mokru pijacu" u Vuhanu, specijalizovanu za prodaju divljih životinja kao hranu ljudima za koju se smatra da je povezana sa mnogim ranim slučajevima zaraze.
Razlog za nadanje
Emisija je beskompromisna u opisu krize u svetu prirode, priznaje Serena Dejvis, koja ju je i režirala.
„Naš posao je da prenesemo realnost koju slikaju dokazi", objašnjava ona.
Ali emisija ne ostavlja publiku s osećajem da je sve izgubljeno. Ser Dejvid jasno stavlja do znanja da postoje razlozi za nadanje.
„Njegov cilj nije da odvuče gledaoce u depresiju", kaže Dejvis, „već da povede ljude na putovanje na kojem će shvatiti šta uzrokuje ove probleme, a da mi možemo i da ih rešimo."
Emisija se završava legendarnim slikama.
Vidimo jedan od najslavnijih trenutaka u svim filmovima koje je ser Dejvid snimio tokom duge karijere, kada on sreće grupu gorila u planinama na granici između Demokratske Republike Kongo i Ruande.
Mlada gorila po imenu Popi pokušava da mu skine cipele dok govori u kameru.
„To je iskustvo koje nikad nisam zaboravio", kaže ser Dejvid, „ali ono je bilo prožeto i tugom, jer sam mislio da gledam neke od poslednjih primeraka njihove vrste."
Tvorci emisije vratili su se u Ruandu i, posle dugog pešačenja, spazili Popinu ćerku i unuku duboko među šumskim rastinjem.
Saznajemo da je vlada Ruande u međuvremenu sarađivala sa meštanima na zaštiti životinja i da je broj gorila u porastu.
Bilo ih je 250 kad ih je ser Dejvid posetio sedamdestih, sada ih ima više od 1.000.
Pogledajte: Čudesan oporavak divljeg sveta u Černobilju
To pokazuje, kaže ser Dejvid, šta možemo da postignemo kad se nečemu istinski posvetimo.
„Možda neću to doživeti", zaključuje on, „ali ako budemo donosili prave odluke u ovom kritičnom trenutku, možemo da sačuvamo ekosistem naše planete, njegov izuzetan biodiverzitet i sve njegove stanovnike."
Njegove poslednje reči u filmu ostavljaju snažan utisak: „Ono što će se dešavati nadalje", kaže ser Dejvid, „zavisiće od svakoga od nas."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
