Da li ste čuli za aligatora koji udiše helijum da bi mogao da govori smešnim glasom?
Nije toliko smešno, ali morate biti oprezni da se ne nasmejete aligatoru.
Stefan Reber i njegove kolege izveli su eksperiment u pokušaju da razumeju kako aligatori komuniciraju.
Bilo je to ozbiljno istraživanje, ali njegovi pomalo komični aspekti doneli su timu Ig Nobelovu nagradu u kategoriji akustika.
Ove nagrade se dodeljuju već 30 godina za trivijalna i zabavna naučna dostignuća.
Deset takvih nagrada uručio je u četvrtak naučni humoristički časopis Anali neverovatnih istraživanja.
- Zašto je Sunce nekada crveno
- I bube sad mogu da snimaju
- Zašto komarci češće napadaju kada pijete alkohol
Godišnje Ig Nobelove nagrade zamišljene su kao satira ozbiljnije Nobelove nagrade za nauku.
O njihovom satiričnom karakteru svedoči i naziv - nastao od igre reči ignoble (nesvrsishodno) i prezimena čuvenog inovatora Alfreda (Nobela).
Među ostalim pobednicima 2020. godine je i tim koji je osmislio metod za identifikovanje narcisa ispitivanjem njihovih obrva, kao i grupa koja je želela da vidi šta bi se dogodilo kada bi gliste vibrirale na velikoj frekvenciji.
Sve ove stvari zvuče suludo, ali kada malo udubite shvatite shvatite da je reč o velikim istraživanja koja su, zapravo, namenjena rešavanju problema iz stvarnog sveta i koja su objavljena u ozbiljnim naučnim časopisima.
Doktor Reber je za BBC rekao da mu je bila čast što je dobio Ig Nobelovu nagradu.
Studija njegovog tima pokušala je da pokaže da aligatori i drugi gmizavci pokazuju veličinu kroz glas - nešto što sisari i ptice već rade.
„Vibracije u vašem vokalnom traktu su niže ako ste veći, jer je to veći prostor u kojem vazduh može da vibrira. Nismo znali da li gmizavci prave te vibracije. Žabe, vodozemci, na primer, ne prave. Tako da nam je bio potreban dokaz da aligatori, zapravo, prave vibracije", objasnio je on.
To su postigli tako što su stavili aligatora u zatvoreni rezervoar koji se naizmenično punio normalnim vazduhom i helijumom. Vibracije vokalnih tkiva se ne menjaju, ali buka koju životinje mogu da proizvedu je veća, jer je brzina zvuka različita kada se udiše gas.
Analiza frekvencije je potvrdila da je veličina tela aligatora zaista povezana sa vibracijama koje oni proizvode.
„Ali, da li se životinje pronalaze na osnovu ovih znakova, to nismo utvrdili", rekao je istraživač sa Univerziteta u Lundu u Švedskoj.
Ovo je trideseta godina kako se dodeljuju Ig Nobelove nagrade.
- Preminuo Bil Ingliš, tvorac prvog kompjuterskog miša
- „Vanzemaljci postoje, možda ih ima i na Zemlji"
- Pentagon objavio video snimke NLO
Inače se dodeljuju u pozorištu Sanders na Univerzitetu Harvard u Kembridžu u Masačusetsu u Sjedinjenim Američkim Državama, a događaj je prilično ekstravagantan, jer uključuje bacanje aviona od papira i devojčicu koja stalno viče „dosadno" svakome ko predugo govori.
Ali zbog pandemije Kovida-19 ovogodišnja ceremonija održana je onlajn.
Uprkos tome, neke tradicije su se održale, poput učešća pravih nobelovaca.
Andre Geim, istraživač iz Velike Britanije, koji je dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 2010. godine za rad na grafenu, predstavio je tim doktora Rebera.
Profesor je nešto poput super zvezde. I on je ranije takođe osvojio Ig Nobela za projekat lebdećih žaba.
Evo kompletne liste dobitnika Ig Nobela za 2020. godinu. Svaki pobednički tim dobio je novčanu nagradu - novčanicu od deset biliona dolara, ali iz Zimbabvea, što znači da su dobili oko četiri američka dolara.
Akustika: Stefan Reber, Takeši Nišimura, Džudit Dženiš, Mark Robertson i Takamso Fič, zbog navođenja ženskog aligatora iz Kine da viče u hermetički zatvorenoj komori ispunjenoj helijumom obogaćenim vazduhom.
Psihologija: Miranda Đakomine i Nikolas Rul, za osmišljavanje metode za identifikovanje narcisa ispitivanjem njihovih obrva.
Mir: Vlade Indije i Pakistana zbog toga što su njihove diplomate usred noći tajno zvonili jedni drugima na vrata, a zatim pobegli pre nego što je iko imao priliku da otvori vrata.
- Zašto je teško sleteti na Crvenu planetu
Fizika: Ivan Maksimov i Andrij Potocki, za eksperiment kojim su utvrdili šta se dešava sa oblikom žive gliste kada vibrira na velikoj frekvenciji.
Ekonomija: Kristofer Votkins i kolege zbog pokušaja da kvantifikuju odnos između nejednakosti nacionalnog dohotka različitih zemalja i prosečne količine ljubljenja u usta.
Menadžment: Ši Guan-En, Mo Tien-Šan, Jan Kan-Šen i Lin Šian Si - pet profesionalnih ubica u kineskom gradu Guansi, koji su bili unajmljeni za međusobna ubistva, a na kraju niko od njih zapravo nije izvršio zločin.
Entomologija: Ričard Veter, za prikupljanje dokaza da se mnogi entomolozi (naučnici koji proučavaju insekte) plaše pauka - koji nisu insekti.
- Paralizovani čovek i egzoskelet koji čita misli
- Tamna materija i misterije nauke
- Rusi poslali Ladu u svemir
Medicinsko obrazovanje: Žair Bolsonaro iz Brazila, Boris Džonson iz Velike Britanije, Narendra Modi iz Indije, Andres Manuel Lopez Obrador iz Meksika, Aleksandar Lukašenko iz Belorusije, Donald Tramp iz SAD-a, Redžep Tajip Erdogan iz Turske, Vladimir Putin iz Rusije i Gurbanguli Berdimuhamedov iz Turkmenistana, zbog korišćenja pandemije Kovid-19 kako bi naučili svet da političari mogu imati neposredniji efekat na život i smrt od naučnika i lekara.
Nauka o materijalima: Mitin Eran, Mišel Beber, Džejms Noris, Alisa Peron, Ešli Rutkoski, Mišel Vilson i Mari En Raganti, koji su pokazali da noževi proizvedeni od smrznutih ljudskih fekalija ne rade dobro.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
