Jedna zajednička izjava, jedna virtuelno otvorena kancelarija, jedan predsednički orden i mnoštvo poklona.
To je bilans posete Srbiji i Kosovu delegacije koju je predvodio američki diplomata Ričard Grenel sa ciljem da potvrdi privrženost sporazumu koji su dve strane potpisale u Vašingtonu.
„Morao sam da se pomučim, da prođem kroz mnogo problema s obe strane", gotovo da se požalio na konferenciji za medije u Beogradu specijalni izaslanik Donalda Trampa.
- Ko je Ričard Grenel, privremeni šef svih američkih tajnih službi
- Otkud u vašingtonskom sporazumu o Kosovu srpska ambasada u Izraelu
- Čije su Gazivode
Gotovo identične rečenice Grenel je izgovorio najpre u Prištini, pa u Beogradu.
„Očekujte od nas otvaranje novih radnih mesta.
Političke teme će morati da sačekaju", poručio je on.
U američkoj delegaciji koja je posetila Prištinu i Beograd, osim Ričarda Grenela bili su i predstavnici američke Razvojne finansijske korporacije (DFC) na čelu sa izvršnim direktorom ove organizacije Adamom Bolerom.
Poseta regionu došla je nakon potpisivanja sporazuma u Vašingtonu 4. septembra kojim su se Srbija i Kosovo u odvojenim dokumentima obavezale na ekonomsku saradnju, ali i saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) po različitim pitanjima.
Šta je dobila Srbija?
Sa jednog od televizora u Palati Srbija pokrivač su zajedno skinuli srpska premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić i izvršni direktor DFC-a Adam Boler.
Tako je simbolično otvorena kancelarija te organizacije u Srbiji.
DFC je američka razvojna banka koja ulaže u energetiku, zdravstvo, infrastrukturu, moderne tehnologije, a posebno u mala preduzeća.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da će DFC na Balkanu posla imati pre svega oko povezivanja Beograda i Prištine savremenijim putevima.
„Gradićemo puteve, pruge, jedan deo sekcije smo rešili sa EU, nastavićemo da razgovaramo i sa SAD.
Očekujem da krenemo radove na Merdaru, ali i da razmišljamo šta ćemo od Pločnika nadalje, kada ćemo da otvorimo prvu avio-liniju."
Merdare i Pločnik dve su tačke na zamišljenom autoputu koji povezuje Niš i Prištinu.
- Tači: „Ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine“
- Beograd i Priština u Beloj kući: Vučić i Hoti potpisali ekonomski sporazum
Zamenica izvršnog direktora Američke privredne komore Amalija Pavić kaže za BBC na srpskom da će i drugi projekti moći da konkurišu.
„Infrastruktura ima najavljene autoputeve, železnice, ali i drugi projekti - telekomunikacioni projekti, optičke mreže - su dobri kandidati.
Dosta smo se zadržali i na razvoju start-ap projekata, ostanka mladih preduzetnika u zemlji", kaže ona.
Ipak, i predstavnica Američke privredne komore zaključuje da je ovo tek - početak posla.
„Nemamo napisane i završene projekte, ali interesovanja su široka i biće mnogo šansi koje treba da iskoristimo."
Opoziciona Stranka slobode i pravde saopštila je da nema novih američkih investicija, da svi koji drugačije tvrde obmanjuju narod i da otvaranje kancelarije američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije znači da će SAD Srbiji zapravo odobriti više milijardi kredita.
Šta je dobilo Kosovo?
Pošto će sedište američkog investicionog fonda biti u Beogradu, Priština je zauzvrat dobila zajedničku izjavu sa SAD kojim se potvrđuje spremnost na primenu svega što je dogovoreno u Vašingtonu.
„Kosovo i SAD imaju za cilj vernu primenu novog sporazuma o promociji investicija između Kosova i SAD.
Vernom primenom sporazuma od obe zemlje se očekuje da identifikuju projekte koji dalje jačaju ekonomsku integraciju i razvoj u regionu", navodi se u dokumentu koji su potpisali kosovski premijer Avdulah Hoti i Adam Boler.
„Ovaj sporazum stvoriće hiljade radnih mesta u oblasti infrastrukture i ekonomskog razvoja.
Očekujemo da će već sledeće nedelje timovi ministarstava početi da rade zajedno sa predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država", rekao je Hoti nakon potpisivanja.
https://www.facebook.com/avdullah.hoti/posts/3667133576681303
Amalija Pavić kaže da je regionalni aspekt sporazuma veoma važan.
„Region je dobio sigurno obećanje da su različite američke agencije prisutne i da Amerika ovaj region vidi kao mesto gde će ubuduće investirati.
Do sada nismo bili u velikoj meri na mapi američkih investitora, pa je ovo far na ovaj deo sveta."
Šta je dobio Ričard Grenel?
Ričard Grenel u Prištini je imao prilike da se sretne sa čovekom sa kojim je sa kosovske strane započeo pregovore.
Predsednik Kosova Hašim Tači bio je planiran za sastanak sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem u Beloj kući krajem juna, ali je objava predloga optužnice Specijalnog suda za zločine na Kosovu protiv Tačija sprečila susret.
Tači je na funkciji dočekao susret sa Grenelom i u Prištini ga odlikovao predsedničkom medaljom za zasluge.
https://www.facebook.com/HashimThaciOfficial/posts/4369329306470728
Po dolasku u Beograd, Grenela nije dočekalo zvanično priznanje već - lični pokloni.
Od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Grenel i Boler dobili su ekskluzivna pakovanja vina iz zemlje domaćina koji se poklonom pohvalio na Instagramu.
Ležerno odeveni Grenel Vučiću je za uzvrat poklonio knjigu „Bela kuća kroz istoriju", a predao mu je i lični poklon predsednika SAD Donalda Trampa što je Vučić na Instagramu prokomentarisao rečima „Iz predsedničke rezidencije u Kemp Dejvidu pravo u Srbiju!".
Bilo je i zajedničkog pevanja u restoranu:
Serbs and Americans in Belgrade singing about Alabama and West Virginia is an amazing night. pic.twitter.com/PBsojnKUA8
— Richard Grenell (@RichardGrenell) September 23, 2020
U Američkoj privrednoj komori, koja okuplja investitore iz SAD u Srbiji, smatraju da su Sjedinjene Države ovim sporazumom dobile mogućnost za povoljnije investicije.
„Podrškom državnog novca, američkih poreskih obveznika, američki i drugi investitori dobijaju jeftinije ulaganje u regionu", zaključuje Amalija Pavić.
Osim sporazuma i poklona, balkanski domaćini dobili su od američkog gosta i uveravanja da Donald Tramp ima nameru da poseti i Prištinu i Beograd.
Svim učesnicima ceremonija bilo je jasno da je neophodan uslov za to - pobeda Trampa na novembarskim predsedničkim izborima u SAD.
Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
