Čak i pre nego što je ušla u vodu, Maja Gabeira je znala da će je snaći velika nevolja ukoliko nešto pođe po zlu na slavnoj portugalskoj plaži Praja do Norte.
Lociranoj u ribarskom selu Nazare, 100 kilometara od Lisabona, na njoj mogu da se nađu neki od najvećih talasa na svetu.
I tako, kad je surferka čula grmljavinu čudovišta visokog 20 metara dok se obrušavao sve bliže njoj, ona je manje-više prihvatila neizbežnu sudbinu.
„Samo sam pomislila: 'To je to, umreću'", priznaje Maja tokom telefonskog razgovora sa BBC-jem.
- Skejterke: Rodni identitet, radost i fotografije rađene starom tehnikom
- Prava superheroina - žena koja je bila u svemiru i na dnu okeana
- Mračna strana surfovanja na velikim talasima
Video na Jutjubu sa više od 500.000 pregleda pokazuje šta se desilo posle: vodena masa čija se težina procenjuje na 144 tone obrušila se na Brazilku.
To je, u slučaju da ste se pitali, otprilike težina plavog kita. I to čak jednog od većih.
Udar je strgao sigurnosni prsluk sa Majinog tela, gurnuo je pod vodu i momentalno joj slomio jednu nogu - takođe, ostavio ju je bez svesti.
Oživljavanje
Brazilku je spasao kolega surfer Karlos Burle, koji je bio sa njom - Burle je vozio vodeni skuter koji je odvukao Maju na talas.
Naredni talasi još su više otežali spasavanje, uprkos tome što je Maja nakratko povratila svest.
Burleu je trebalo skoro 10 minuta da iznese Brazilku na obalu, gde je morala da bude oživljavana uz pomoć kardiopulmonalne reanimacije.
To što je Maja Gabeira čak i pomislila da uopšte ponovo priđe velikom talasu nakon ove epizode iz 2013. godine već je samo po sebi izuzetno.
Ali ona je otišla još dalje od pukog suočavanja sa vlastitim strahovima: sedam godina nakon što se skoro udavila, Maja je dvaput postavila novi svetski rekord za najveći talas koji je ikad jahala neka žena. I oba puta na Praji do Norte.
Njeno poslednje dostignuće Ginisova knjiga rekorda je potvrdila 10. septembra - talas visok 22,4 metara kojim je surfovala 11. februara.
- Od Srbije do Mjanmara: „Kad stave ruž na usne, stave i osmeh na lice“
- Plivanje ispod leda: Bolni napori za spas okeana
Zaključno sa 25. septembrom, to je i najveći talas kojim je iko surfovao 2020. godine.
Tridesettrogodišnja Brazilka objašnjava kako joj je takav povratak pošao za rukom.
„Bila sam strašno potresena i povređena", kaže ona.
„Morala sam da odlučim da li ću uopšte pokušavati nastavim da surfujem ili je bolje da se povučem. Ali nisam bila spremna da odustanem."
Maja je odluku donela dok je još ležala na odeljenju za intenzivnu negu u portugalskoj bolnici: ubrzo nakon što se probudila, tražila je da pogleda video snimak nesreće.
„Želela sam da vidim šta se desilo, zato što se moje sećanje na nesreću prekinulo čim sam izgubila svest."
„Bilo je važno da znam u čemu sam pogrešila."
Fizički i psihički ožiljci
Nesreća će koštati surferku četiri godine njene karijere, pošto je saznala da je talas naneo povrede i njenim leđima.
Morala je da ide na tri operacije da bi se rešila tog problema.
„Svaka sledeća operacija bi me samo mesecima još više udaljila od vode. Prosto nisam uspevala da postignem ritam."
Ali Maja se brinula i šta je talas učinio njenom umu.
„Čitavo telo me je bolelo, ali sam osećala i ogroman strah od nove nesreće", objašnjava ona.
„Nisam imala dovoljno samopouzdanja da sebe ponovo dovedem u jednu takvu situaciju."
- Zašto u Srbiji vole Ronija O'Salivena i snuker
- Ronaldinjo: Od fudbalskog božanstva u Barseloni do zatvora u Paragvaju
Jahanje čudovišta
Majine psihološke barijere bile su posebno problematične u okviru njene odabrane profesije.
Brazilka je bila „velika jahačica", surferka specijalizovana za čudovišne talase.
Oni su drugačija sorta od surfera koji učestvuju na većini profesionalnih takmičenja, na kojima se pojavljuju mnogo manji talasi.
Njene slavnije kolege obično ni ne primirišu monstrumima na kojima surfuje Brazilka i drugi „veliki jahači".
Glavni razlog za to razdvajanje je što čudovišni talasi zahtevaju potpuno drugu grupu veština od onih koje možete naći kod običnog surfera.
Takvi talasi su suviše veliki i suviše brzi da bi surferi veslali ka njima.
Sportisti kao što je Maja moraju da budu odvučeni na njih vodenim skuterima.
Surferi dostižu brzine do 80 kilometara na čas na talasima kao što su oni koji mogu da se nađu na Praji do Norte - što je mnogo više od brzina koje se postižu na konvencionalnim talasima.
U poslednjih nekoliko godina, ozloglašenost Praje do Norte proširila se i van surferskih krugova. Maja je znala da će Nazare ostati glavno lovište „velikih jahača".
Ukoliko je želela da ostane u tom sportu, morala je da ukroti isti onaj talas koji ju je skoro ubio.
Upoznaj neprijatelja
I tako je Brazilka 2015. godine spakovala stvari i preselila se u ovo portugalsko ribarsko selo, koje ima malo više od 15.000 stanovnika.
- Zašto su crno-bele fotografije žena preplavile i srpski Instagram
- Amerikanci do 2024. šalju prvu ženu na Mesec
Maja je živela na Havajima od 17. godine, svega nekoliko godina pošto je zamenila baletanke za surfersku dasku u svom rodnom Riju De Žaneiru.
Na Havajima se zaljubila u surfovanje na velikim talasima - istovremeno primetivši da je to skoro isključivo muška zanimacija.
„Gotovo da uopšte među ženama nije bilo velikih jahača kad sam ja počinjala i smatrala sam da to mora da se promeni", priseća se ona.
U Nazareu, Maja je odabrala mesto sa pogledom na Atlantski okean, njenog novog suseda.
„Potpuno mi je imalo smisla preseliti se u Portugal. Ukoliko budem živela u Nazareu, upoznaću se s njim i razumeću taj talas mnogo bolje", kaže ona.
„U vreme takmičenja, umesto da moram da putujem, već ću biti tamo. Spavaću u svom krevetu, imaću razređenu rutinu."
Maja ističe 9. novembar 2017. godine kao dan kada se konačno osećala spremnom i u duši i u telu da se suoči sa džinovskim talasima.
Možda će vas iznenaditi, ali postala je još rešenija nakon novog bolnog susreta sa zverskim talasom.
Srećna i rasterećena
Ali ovaj put osećaj je bio potpuno drugačiji.
„Izašla sam iz vode srećna, uprkos tome što nisam uspela da ga završim", kaže ona.
„Našla sam se u teškoj situaciji, ali nisam stradala. To je za mene predstavljalo preokret, zato što sam mogla sebi da kažem: 'Nećeš umreti svaki put kad se suočiš s tim talasom.'"
U januaru 2018. godine, ona je ukrotila talas na Praji do Norte za koji je nezavisni ekspert potvrdio da je bio visok 20,7 metara.
Bio je to najveći talas na kojem je surfovala neka žena. Maja je sanjala o tome da se nađe u Ginisovoj knjizi rekorda, ali u ono vreme postojala je samo jedna kategorija, u koju su bili strpani surferi oba pola.
Maja tvrdi da je ispočetka dobila podršku Svetske surferske lige (VSL), glavnog upravnog tela ovog sporta koje je moglo zvanično da prizna njen podvig, ali se nakon toga ono ućutalo.
U saopštenju iz avgusta te godine, VSL je rekao da „raspravlja o procesu" potvrđivanja tog talasa.
Maja je angažovala vlastite snage: peticija koju je potpisalo više od 20.000 ljudi izvršila je pritisak na surferske vlasti.
U oktobru, dve nedelje pre pete godišnjice njenog iskustva bliske smrti, Ginisova knjiga je konačno priznala njen rekord.
„Bila je to jeziva situacija", priseća se Maja.
„Bila sam pod tolikim stresom da je moja takmičarska forma značajno opala."
„Ali sam uradila ono što sam morala."
Ova kontroverza istakla je rodnu neravnopravnost u ovoj oblasti, što predstavlja iznenađenje u sportu koji se istorijski vezuje za stav borbe protiv establišmenta.
Tek su 2019. godine muški i ženski takmičari počeli da osvajaju isti nagradni fond, a prošle godine je i dalje bilo više muških nego ženskih takmičenja.
„Ali slika se menja i sad nam treba vremena da stvari legnu na svoje mesto", veruje Maja.
„Postoji nekoliko znakova da se sportske vlasti iskreno bave rodnom neravnopravnošću u surfovanju."
Ona navodi jedan neskroman primer - njen drugi talas koji je oborio rekord:
„Ovaj put mi nije bila potrebna čak ni peticija da mi bi priznali rekord", smeje se Brazilka.
Roditelji izgriženih noktiju
Malo je ljudi u Brazilu bilo iznenađeno što je Maja zauzela tako čvrst stav.
Njen otac je Fernando Gabeira, cenjeni brazilski političar i novinar koji je postao jedan od slavnih kritičara brazilske vojne diktature (1964-1985) - bio je čak i član MR8, urbane gerilske grupe, pre nego što je proteran.
„Ona se bori za veće priznavanje surferki, a to je jednako važno kao i takmičiti se", kaže Gabeira za BBC.
„A što se tiče straha, lomila je nos mnogo puta, tako da se na neki način naviknete na to", dodaje njen otac.
Ni on ni Majina majka, modna kreatorka Jame Reis, nisu pokušali da odgovore surferku od povratka sportu nakon nesreće koju je doživela u Portugalu - uprkos tome što su oba roditelja priznala da još uvek grizu nokte tokom sezone velikih talasa.
„Nemamo prava da joj se mešamo u život", kaže Reis.
„Prestaće kad to bude želela. Najbolje što možemo da uradimo je da je podržimo."
Već su jednom pokušali da zauzdaju njenu strast, ali sa 17 godina Maja je potpuno ignorisala roditeljsku zabranu da surfuje na Maveriksu, zastrašujućoj surferskoj lokaciji sa velikim talasima u severnoj Kaliforniji.
Reis često posećuje ćerku u Nazareu i pazi na to da se pomoli svaki put dok gleda u okean.
„Nikad ne možete da budete dovoljno oprezni, zar ne?", kaže ona napola se šaleći.
Pogledajte video o tekvondistkinji iz Nigerije
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
