Prvu debatu Donalda Trampa i Džoa Bajdena uoči predsedničkih izbora u Americi obeležile su uvrede, upadice i brojne reakcije korisnika društvenih mreža, a sada je došao red na duel potpredsedničkih kandidata Majk Pensa i Kamale Haris.

Period između prve predsedničke i potpredsedničke debate obeležila je vest da je Tramp zaražen korona virusom.

Posle nekoliko dana provedenih u vojno-medicinskom centru Volter Rid, predsednik Amerike je pušten na kućno lečenje, ali je pretrpeo brojne kritike zbog toga što se ponovo slikao bez maske na balkonu Bele kuće.

• Tramp ili Bajden - ko vodi u predizbornim anketama
• Haotična debata - Bajden o „klovnu“ Trampu, predsednik mu pominjao sina i kokainsku zavisnost
• Sve što treba da znate o izborima u Americi

Pandemija korona virusa samo je delić teških okolnosti u kojima se odvija kampanja u Americi - tu su povećane rasne napetosti, polemika oko načina popunjavanja mesta u Vrhovnom sudu i privredna kriza.

Pens je aktuelni potpredsednik Amerike i kandidat republikanaca, a Haris je kandidatkinja demokrata.

Ko je Majk Pens?

Potpredsednik Majk Pens postao je jedna od najuticajnijih figura u novom timu u Beloj kući. Ko je on?

U protekle četiri godine, potpredsednik je bio veoma sposoban zamenik, pogotovo predvodeći tim za ključna naimenovanja u administraciji, kao i besprekorni sagovornik u medijskim nastupima.

Najčešće je izbegavao da završi u previše novinskih naslova, mada je skorije nešto češće boravio pod svetlima reflektora u ulozi predvodnika radne grupe Bele kuće za korona virus.

U manje upadljivoj ulozi, Pens je bio zadužen i za vođenje američke svemirske politike u obnovljenom Nacionalnom svemirskom savetu.

Pensovo putovanje do Bele kuće započelo je u julu 2016. godine, kad je tadašnji 57-godišnjak upoznao Trampa i njegovu porodicu u svom domu u Indijanopolisu i kad mu je ponuđeno da se pridruži izbornoj listi.

Lako je videti zašto mu je to ponuđeno. Bivši guverner bio je favorit među konzervativnim krugovima koji mogu da se pohvale pozamašnim iskustvom u Vašingtonu.

Pre nego što je proglašen zvaničnim izborom za potpredsedničkog kandidata, Pens je otvoreno kritikovao neke od Trampovih politika.

On je Trampovu predloženu zabranu muslimanima da uđu u SAD nazvao „uvredljivom i neustavnom" a komentare nekadašnjeg poslovnog mogula o američkom Okružnom sudiji Gonzalu Kurijelu nazvao „neprimerenim".

Tramp je sugerisao da sudijino meksičko nasleđe sprečava da on dobije pošteno suđenje u tužbi protiv Trampovog univerziteta.

Pens se sada doživljava kao lojalni drugi čovek po hijerarhiji koji retko iznosi kritiku protiv predsednika.

Bilo je nekih prepreka na putu u protekle četiri godine.

Prvi negativni novinski naslovi za Pensa pojavili su se 2017. godine, a ticali su se njegove upotrebe privatnog imejl naloga dok je bio guverner Indijane.

Nakon što je bio oštar kritičar Hilari Klinton zbog njenih neobičnih imejl aranžmana, optužen je za licemerje, mada, za razliku od nje, nije baratao poverljivim informacijama na svom nalogu na AOL-u.

Izazvao je kontroverzu i u maju ove godine kad je saopštio da bi mu bilo drago da vidi da se Majkl Flin - bivši savetnik za nacionalnu bezbednost kog je saslušavao specijalni savet za rusko uplitanje u predsedničke izbore 2016. godine - vrati u administraciju.

A kritikovan je i zbog komentara koje je iznosio o korona virusu u SAD, uključujući onaj da je panika u vezi sa pandemijom „preuveličana".

• Nije lako biti prvi čovek Amerike - predsednici i mentalno zdravlje
• Noć kad je američka demokratija dotakla dno

Liberalni koreni

Pens je odgojen kao katolik, zajedno sa pet braća i sestara, u Kolumbusu, u Indijani.

On je za list Indijanopolis star 2012. godine izjavio da su ga liberalne ikone kao što su Džon F. Kenedi i Martin Luter inspirisale da započne karijeru u politici.

Guverner, koji je opisao sebe kao „hrišćanina, konzervativca i republikanca, tim redosledom", glasao je za Džimija Kartera 1980. godine.

Izjavio je da su njegovi stavovi počeli da se menjaju tek kad je na koledžu upoznao buduću ženu Karen u evangelističkoj crkvi.

Pens je služio kao guverner Indijane od 2013. do 2017. godine, ali ima i 12 godina poslaničkog iskustva kao član američkog Predstavničkog doma.

Tokom njegove poslednje dve godine u Vašingtonu, služio je kao predsedavajući Republikanske konferencije Predstavničkog doma, što je treća najviše pozicija u republikanskog liderstvu.

• Jednostavan vodič za razumevanje američkih izbora
• Koje zemlje vole najviše Trampa, a koje najmanje i gde je Srbija

On je predsedavao i Republikanskom studijskom grupom, koalicijom konzervativnih republikanaca u Domu, što je doživljeno kao potencijalni podsticaj kod nekih evangelista u stranci koji su doveli u pitanje Trampovu ideološku čistotu.

Pens je pre toga razmišljao da se kandiduje za Belu kuću. On je 2009. godine posetio rane savezne države u unutarstranačkim izborima za predsedničkog kandidata, raspirivši spekulacije da ima ambicije za kandidaturu 2012. godine.

Tokom kampanje 2016. godine, Pens je imao veoma zauzet raspored uz Trampa, pojavljujući se na mitinzima širom zemlje - često u velikom broju saveznih država u jednom danu.

Jedna od njegovih ključnih uloga bila je podrška kandidatu kad bi izbijale kontroverze: branio je Trampa kad je ovaj izgledao kao da sugeriše da ljudi treba da uzmu oružje u ruke protiv rivalke Hilari Klinton, a stao je i uz njegovog sina Donalda Trampa Mlađeg kad je ovaj uporedio izbeglice sa šarenim bombonama.

Jeste se usprotivio Trampovom dugogodišnjem stavu da bivši predsednik Barak Obama nije rođen u Sjedinjenim Državama (nekoliko dana kasnije, Tramp je izjavio da je i on promenio mišljenje po ovom pitanju).

Izazivanje kontroverzi

Dok je bio guverner, izazvao je javno nezadovoljstvo kad je Predlog zakona o vraćanju verskih sloboda pretvorio u zakonski akt.

Kritičari su tvrdili da zakon diskriminiše pripadnike LGBT zajednice omogućujući kompanijama da odbiju da im pruže uslugu zbog verskih uverenja.

Pod nacionalnom pritiskom, kasnije je potpisao amandman prema kom kompanije ne smeju da diskriminišu gejeve, izazvavši kritike konzervativaca koji su tvrdili da se osećaju izdanim tim njegovim izmenama.

Poznat je po oštrom protivljenju abortusu.

Pens, evangelistički hrišćanin i otac troje dece, odobrio je kao guverner i jedan od najstrožih zakona o abortusu u zemlji.

• Tramp i virus korona: Kako će uticati na predsedničke izbore
• Tramp nije jedini: Političari i poznati zaraženi virusom korona

Indijana je usvojila zabranu abortusa zasnovanu isključivo na polu, rasi ili dijagnozi invaliditeta abortusa, koju je kasnije apelacioni sud poništio.

Pens je 2017. godine postao jedan od prvih potpredsednika na funkciji koji su posetili najveći miting protiv abortusa u Americi, Marš za život, i od tada je redovno posećivao taj događaj.

Tadašnji kongresmen je 2012. godine na sastanku republikanaca Predstavničkog doma iza zatvorenih vrata uporedio odluku Vrhovnog suda kojom se potvrđuje Zakon o dostupnom zdravstvenom osiguranju sa terorističkim napadima od 11. septembra.

Kasnije se izvinio za to.

---

Ko je Kamala Haris?

Demokratkinja iz Kalifornije rođena je Ouklendu, u saveznoj državi Kaliforniji, od dvoje imigrantskih roditelja: majke rođene u Indiji i oca rođenog na Jamajci.

Nakon razvoda roditelja, Kamalu Haris je prevashodno odgojila njena samohrana hinduistička majka, Šjamala Gopalan Haris, istraživačica raka i aktivistkinja borbe za građanska prava.

Ona je odrasla aktivno učestvujući u svom indijskom nasleđu, pridružujući se majci na putovanjima do Indije, ali je Haris izjavila da je njena majka prihvatila crnu kulturu Okuklenda, uvevši u nju svoje dve ćerke - Kamalu i njenu mlađu sestru Maju.

„Moja majka je bila savršeno svesna da odgaja dve crne ćerke", napisala je ona u autobiografiji Istine koje nosimo.

„Ona je znala da će njena nova domovina doživeti Maju i mene kao crne devojke i čvrsto je rešila da se postara da izrastemo u samouverene, ponosne crnkinje."

Kad je Gopalan Haris prihvatila posao profesorke na Univerzitetu Makgil, Haris i njena mlađa sestra Maja pošle su sa njom, pohađavši pet godina školu u Montrealu.

• Da li Džo Bajden može da pobedi Donalda Trampa
• Sve o optužbama protiv Džoa Bajdena za seksualni napad

Ona je na koledž išla u SAD, provevši četiri godine na Univerzitetu Hauard, jednom od najeminentnijih istorijski crnih koledža i univerziteta u zemlji, koji je opisala kao jedno od najformativnijih iskustava u njenom životu.

Haris kaže da se oduvek dobro osećala u vezi sa svojim identitetom i sebe prosto opisuje kao „Amerikanku".

Ona je 2019. godine izjavila za Vašington post da političare ne bi trebalo trpati u fioke zbog boje njihove kože ili porekla.

„Moja poenta je bila: Ja sam ono što sam. Nemam problem s tim. Možda ćete morati malo da se potrudite da me razumete, ali ja nemam problem s tim", rekla je ona.

Senatorka Haris se 2014. godine udala za advokata Daga Emhofa - sada stalnog lica na njenim stankama na turneji tokom kampanje - i postala je maćeha njegovo dvoje dece.

Penjanje uz lestvicu reda i zakona

Posle četiri godine provedenih na Hauardu, Haris je stekla diplomu iz prava na Kalifornijskom univerzitetu u Hejstingsu i započela karijeru u kancelariji Okružnog javnog tužioca u Alamedi.

Postala je okružni tužilac - glavni tužilac - za San Francisko 2003. godine, a potom bila izabrana, kao prva žena i prva crna osoba, za glavnu pravobraniteljku Kalifornije, vrhovnog pravnog i zvaničnika reda i zakona u najnaseljenijoj američkoj saveznoj državi.

Tokom skoro dva mandata provedena na tom položaju, Haris je stekla reputaciju jedne od najvećih novih zvezda Demokratske stranke, iskoristivši zamajac 2017. godine kao podršku za svoj izbor za mlađu američku senatorku u Kaliforniji.

Posle njenog izbora u američki Senat, bivša tužiteljka stekla je naklonost naprednjaka zbog oštrog ispitivanja tadašnjeg kandidata za Vrhovni sud Breta Kavana i Javnog pravobranioca generala Vilijama Bara tokom saslušanja u Senatu.

Ambicije ka Beloj kući

Kad je početkom prošle godine lansirala kandidaturu za predsednicu Amerike pred masom od više od 20.000 ljudi u Ouklendu, u Kaliforniji, njena kandidatura za 2020. isprva je dočekana sa velikim entuzijazmom.

Ali senatorka nije uspela jasno da artikuliše svoju kampanju i davala je nejasne odgovore na pitanja iz ključnih političkih oblasti kao što je zdravstvo.

Ona isto tako nije uspela da iskoristi očigledno visoku tačku njene kandidature: debatne nastupe koji su iskazali njene tužilačke veštine, često pretvarajući Bajdena u metu svojih napada.

Kao kalifornijska demoktratkinja sa rezimeom iz oblasti sprovođenja reda i zakona, Haris je pokušala da hoda po tankoj liniji između napredne i umerene struje u vlastitoj partiji, ali na kraju nije uspela da se dodvori nijednoj od njih, okončavši kandidaturu u decembru, pre prvog demokratskog nadmetanja u Ajovi početkom 2020. godine.

U martu je Haris podržala bivšeg potpredsednika, rekavši da će učiniti „sve što je u njenoj moći da mu pomogne da postane sledeći predsednik Sjedinjenih Američkih Država".

• Donald Tramp: od hotelijera do predsednika
• Zašto je nastao pokret „Životi crnaca su važni“

Istorijat odnosa prema kriminalu i policiji

Kandidatura Kamale Haris za predsedničke izbore 2020. godine dovela je njena dostignuća kao glavne kalifornijske tužiteljke u žižu javnosti.

Uprkos levičarskim sklonostima po pitanjima gej braka i smrtne kazne, doživljavala je stalne napade od naprednjaka zato što nije dovoljno napredna i bila predmet izuzetno oštre uredničke reči profesorke prava sa Univerziteta u San Francisku Lare Bazelon.

Objavivši taj tekst na samom početku kampanje Kamale Haris, Bazelon je napisala da je Haris uglavnom izbegavala da učestvuje u borbi naprednih snaga po pitanjima kao što su reforma policije, reforma zakona o drogama i nepravedne presude.

• Kako biti antirasista
• Važi li zakon i za policajce: „Neverovatno koliko im sudovi gledaju kroz prste"

Kao samoproklamovana „napredna tužiteljka", ona je pokušala da istakne levičarskije delove sopstvenog nasleđa.

To su zahtev da neki agenti kalifornijskog ministarstva pravde nose telesne kamere, činjenica da je to bila prva državna agencija koja ih je usvojila i pokretanje baze podataka koja je omogućila javni pristup kriminalističkoj statistici - ali i dalje nije uspela da stekne podršku.

„Kamala je pandur" postao je uobičajeni refren tokom njene kampanje, upropastivši njene napore za pridobijanje liberalnije demokratske baze tokom unutarpartijskih izbora za predsedničkog kandidata.

Ali te iste zasluge iz oblasti sprovođenja reda i zakona mogle bi da se pokažu od velike koristi na opštim izborima, kad demokrate budu morale da privole na umerenije i neopredeljene glasače.

A sada, dok SAD drma nesputano rasno svođenje računa a policijska brutalnost je izbila u prvi plan, Haris je zauzela mesto u prvim redovima, koristeći svoj pozamašni mikrofon da istakne napredne glasove.

U televizijskim emisijama ona poziva na promene policijske prakse širom SAD-a, na Tviteru poziva na hapšenje policajaca koji su ubili Brionu Tejlor, 26-godišnju Afro-Amerikanku iz Kentakija, a često govori i o potrebi da se razobliči sistemski rasizam.

Kad je u pitanju osporena inicijativa da se „definansira" policija - poziv da se smanji budžet policijskih službi, a ta sredstva preusmere na socijalne programe - čemu se Bajden protivi, Kamala Haris je izvrdala ovo pitanje, pozivajući umesto toga na „preoblikovanje" javne bezbednosti.

Haris je često izjavljivala da je njen identitet čini jedinstveno spremnom da predstavlja one sa margina.

Sada kad ju je Bajden imenovao za svog potpredsedničkog kandidata, ona bi mogla da dobije šansu da postigne upravo to pravo iz Bele kuće.

---

Pogledajte kako je izgledala prva predsednička debata

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk