Nedelju dana nakon juriša na skupštinu vlade u prestonici Kirgistana neobično je tiho. Demonstracije, za ili protiv raznih političara, koje su besnele tokom protekle nedelje u centru grada, prekinute su u nedelju nakon uvođenja vanrednog stanja u gradu.
Nedelja protesta rezultirala je poništavanjem rezultata parlamentarnih izbora održanih 4. oktobra, izlaskom vojske na ulicu prema ukazu predsednika, kao i imenovanjem Sadira Žaparova, koji je skora bio u pritvoru, za novog premijera.
Kirgistanci ujedinjeni oko zahteva za poštene izbore sada su se razdvojili u dva tabora: one koji slave dolazak novog premijera i one koji smatraju da je revolucija propala.
Zbog Žaparova se raduju njegove pristalice koje su tokom nedelje protestovale kod skupštine vlade, tražeći njegovo imenovanje. Upravo su oni oslobodili 51-godišnjeg bivšeg poslanika iz zatvora u noći nakon izbijanja nereda.
- Predsednik Kirgistana podneo ostavku
- Kirgistan: Uvedeno vanredno stanje u glavnom gradu - haos na političkoj sceni
- „U rat ili u zatvor“ – Sirijce šalju u Azerbejdžan da ratuju
Žaparov je služio kaznu za uzimanje taoca 2013. godine tokom mitinga za nacionalizaciju rudnika zlata Kumtor u Isik Kulskoj oblasti u severnoj Kirgiziji.
Te noći je iz pritvra ukupno oslobođeno 11 političara ali je Žaparov jedin koji je odmah otišao na glavni trg kako bi se obratio protestantima. Zahvaljujući tome, neočekivano za mnoge demonstrante, postao je jedan od vođa demonstracija. Skandirajući njegovo ime protestanti su izneli nove zahteve: Žaparova za novog predsednika ili barem za premijera zemlje (Kirgistan ima mešoviti parlamentarno predsednički sistem).
Za Žaparova
Među pristalicama Žaparova su njegove kolege iz partije „Mekenčil" (Patriota), zemljaci i omladina iz svih regiona Kirgizije. Ideologija ove partije, kao i samog Žaparova je nacionalizam.
Partija je u okviru svog predizbornog programa obećala glasačima nacionalizaciju prirodnih resursa i fabrika, rešavanje graničnih pitanja, vladavinu zakona i povratak smrtne kazne.
„Revolucija je već podignuta, Beli dom je zauzet, vratite se kućama, ja ću učiniti sve da se ispune zahtevi naroda", izjavio je Žaparov u svom prvom govoru pred demonstrantima na trgu.
Tada su on i njegovi najbliži saradnici otišli u Belu kuću, gde su demonstranti, nakon noćnog napada, dok su vatrogasci pokušavali da ugase vatru na gornjim spratovima, spalili dokumenta u kancelarijama predsednika i njegove administracije.
Međutim, pristalice Žaparova nisu se odazvale njegovom pozivu da se raziđu.
„Ne idemo mi nikuda, mi smo zaslužni, zauzeli smo Beli dom. Ostaćemo do kraja dok 'stari' ne odu i Žaparov postane han (car - BBC)", jedan od demonstranata pozvao je ljude da se ne razilaze.
Gomila je kao odgovor na to počela da skandira: „Sadir! Sadir!"
Na pitanje zašto baš Žaparov, njegovi sledbenici kažu da je on jedini od poslanika koji se zauzeo za običan narod po pitanju nalazišta Kumtor i koji je otvoreno govorio da „će svaki Kirgiz biti milioner ukoliko se prirodni resursi daju narodu u ruke" (Kumtor je najveći rudnik zlata u Kirgiziji. Kanadska rudarska kompanija optužena je za korupciju i uništavanje životne sredine, mnogi su zahtevali nacionalizaciju Kumtora).
„Popularnost Žaparova sada je porasla u celoj zemlji", ističe doktor političkih nauka Aselj Dolotkeljdiev.
„Njegove pristalice su vrlo šarolike ali ih spaja jedno - nacionalistička ideologija koju promoviše sam Žaparov i njegova stranka Mekenčil. To su pozivi na povređeno nacionalno dostojanstvo i osećaj nepoverenja prema vlastima. To su antielitistička i antirežimska raspoloženja običnog naroda, koja političar vešto koristi u svoju korist."
Žaparovljeve pristalice su se razišle tek nakon njegovog imenovanja za premijera nakon pet dana, 11. oktobra na vanrednoj sednici parlamenta. Uprkos činjenici da je Žaparov bio jedini kandidat koga su poslanici predložili za ovu funkciju, neki advokati su njegovo imenovanje smatrali nezakonitim zbog nedostatka kvoruma.
Neki od poslanika odbili su da učestvuju na sastanku, a neki od njih su izveštavali o pretnjama koje su dobijali. 9. oktobra pristalice Žaparova gađale su kamenjem učesnike skupa za bivšeg predsednika Almazbeka Atambajeva i mirnog marša protiv „organizovane kriminalne grupe na vlasti" (kritičari optužuju Žaparova za veze sa žefom mafije, on sam to negira).
Tokom sukoba ranjene su dve osobe, među njima je i 29-godišnji protivnik Žaparova, Tilek Toktagazijev, koga su opozicione partije htele da predlože na mesto premijera.
- Zašto zakon nije rešio problem porodičnog nasilja u Kirgistanu
- Koji su uzroci sukoba oko Nagorno-Karabaha
„Ono što se u oktobru dogodilo u Kirgistanu bili su protesti. Protesti različitih grupa kirgistanskog društva, podjednako nezadovoljnih socijalnom, ekonomskom i političkom situacijom koja je u zemlji nastala poslednjih godina", kaže Aleksandra Filatova, politikolog i istraživač za Centralnu Aziju.
Ipak, petog dana protesta, dva skupa, grubo rečeno „selo i grad", sukobili su se na istom prostoru i time je protest bio okončan."
Protiv Žaparova
De juro Žaparov još uvek nije premijer, jer njegovo imenovanje mora da odobri predsednik a to je i dalje Sorobnaj Ženbekov.
Međutim, de fakto, Žaparov, od prvog dana po izlasku iz zatvora, sebe smatra jedinim legitimnim premijerom i izjavio je da već obavlja svoje dužnosti. Političar je takođe uspeo da obeća poslanicima da će predsednik dobrovoljno podneti ostavku, a da će vlada nastaviti da radi u sadašnjem sastavu.
Agresivnost i pritisak Žaparova i njegovih pristalica jedan je od razloga zašto ga mnogi smatraju povezanim sa kriminalnim strukturama u zemlji. O njegovim vezama sa organizovanim kriminalnim grupama kruže legende među urbanom omladinom, koja se protivi dolasku Žaparova na vlast.
Nisu zadovoljni ishodom u kojem će u slučaju dobrovoljne ostavke predsednika ili njegove smene baš Žaparov biti vršilac dužnosti predsednik (a ne predsednik parlamenta koji je takođe podneo ostavku). Još nije jasno da li će Žaparov otići nakon parlamentarnih izbora i promene poslaničkog sastava.
- Protesti u Belorusiji: Ljudi u invalidskim kolicima na ulici, policija navodno privodila
- Lukašenko održao sastanak sa opozicionarima - u zatvoru
Protivnike Žaparova najviše žesti to što su ga neočekivano podržali i poslanici lojalni sadašnjoj vlasti, a upravo su protiv njih protestovali demonstranti 5. oktobra.
Na poslednjim izborima 90 od 120 poslaničkih mandata osvojili su poslanici tri stranke, koje u manjoj ili većoj meri predstavljaju vladajuću elitu. Sve ostale stranke koje su učestvovale, uključujući i one koje su prešle izbornu barijeru, nisu priznale rezultate glasanja.
Hiljade ljudi je došlo na glavni trg u Biškek zahtevajući poštene izbore. Milicija je već do mraka počela da rasteruje demonstrante svtlosno-zvučnim granatama, suzavcem i gumenim mecima.
Jedna osoba je stradala u sukobima od eksplozije granate a više hiljada ljudi je ranjeno.
Protiv Žaparova istupa napredna, gradska omladina, koju u Kirgistanu nazivaju „balkonašima" (od reči balkon - kao suprotnost ljudima koji žive u seoskim kućama).
Obično su apolitični, ruski govore bolje od svog maternjeg jezika, uglavnom su aktivni na internetu, okupljali su se u građanske inicijative i volonterske pokrete tokom pandemije.
Nakon napada na Beli dom išli su da čiste glavni trg i štite prestonicu od pljačke.
„Kada su objavljeni rezultati, moju nadu zamenilo je gorko razočaranje, bol i očaj ", napisao je 39-godišnji advokat Ajžan na Fejsbuku.
„Sledećeg dana, kada narod nije prihvatio rezultate glasanja, ponovo je bilo nade za promene. Ova nada je jednostavno ponovo pogažena (Nakon imenovanja Žaparova - BBC) i naša revolucija je drsko ukradena, smatrajući da su ljudi ovce. Juče je bio deža-vi, kao posle parlamentarnih izbora."
- Evropska unija uvela sankcije ruskim zvaničnicima zbog Navaljnog
- „Zašto ćutite": Slavne književnice iz Belorusije i Rusije protiv Lukašenka i Putina
Raskol opozicije
Protesti koji su se 5. i 6. oktobra odigrali u Kirgistanu lokalni politikolozi nazivaju različitim imenima: neko prevratom, neko revolucijom, neko „lošom izvedbom", ali u jednom se mišljenja podudaraju, a to je da su događaji nakon demonstracija gurnuli Kirgistan u političku krizu, koja je otkrila raskol unutar društva, a naročito, unutar opozicije.
Žaparova i njegovu partiju ne podržavaju samo u njegovoj rodnoj Isik Kulskoj oblasti, već i na jugu države pa čak i u dijaspori, u inostranstvu, priča politikolog Aselj Dolotkeljdijeva.
„To nisu ljudi nižeg reda, kako neki misle, to su ljudi koji za 30 godina života u nezavisnom Kirgistanu nemaju jednak pristup obrazovanju, socijalnim službama, tekućoj vodi i kanalizaciji, stabilnoj električnoj energiji, asfaltiranim putevima. Ta socijalna nejednakost je rezultat takvog nepravednog ekonomskog sistema koji postoji u nezavisnom Kirgistanu", navodi ona.
„Ako pogledate slogane pristalica Žaparova, paradoksalno je to, oni su slični sloganima opozicionih snaga. Iza povika 'Sadir!', moglo se takođe čuti i 'Ketsin!' ('odlazite'), 'eskilerge žol žok' ('nema puta za stare"), navodi politikolog.
„Takođe su se umorili od 'eskiler' (starih političara), žele da žive normalno u svojoj zemlji."
Ovih dana će poslanici neobnovljenog šestog saziva morati da odluče da li će opozivati predsednika Soronbaju Ženbekova, koji je rekao da je spreman da podnese ostavku nakon normalizacije situacije u zemlji i novih parlamentarnih izbora.
Centralna izborna komisija mora da objavi novi datum glasanja u roku od mesec dana.
- Pogledajte i kako su izgledali protesti u Belorusiji:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
