Rođen u hrvatskoj porodici u Travniku, pisao o Bosni, a živeo u Beogradu i smatrao sebe jugoslovenskim piscem - Ivo Andrić je tačka razdora, a ne spajanja između nekada zaraćenih strana na prostoru bivše Jugoslavije.
Rasprave o piščevoj nacionalnoj pripadnosti ne prestaju već decenijama, a pojedini kritičari učitavaju opravdanja za zločine kasnije počinjene u ratu u Bosni u roman Na Drini ćuprija ili pripovetku Pismo iz 1920.
Poslednji dodatak razbuktalim debatama je nedavno objavljena biografija U požaru svetova: Ivo Andrić - jedan evropski život nemačkog novinara Mihaela Martensa.
„Najviše u Srbiji, jer ljudi za Andrića misle 'on je naš'", rekao je Mihael Martens na razgovoru o knjizi nazvanom Komadanje Andrića, ovog oktobra u Kulturnom centru Krokodil.
- Intervju petkom: Rokenrol pesnik na fudbalskom zadatku
- Četiri jezika, a jedna književnost
- Blogerka pravi biblioteke po selima u Srbiji
- „Balkan je svetu dao dokumentarni nadrealizam"
Prevod knjige je objavljen u Bosni i Hercegovini u decembru 2019, u Srbiji u aprilu 2020, a u Hrvatskoj je izašla sa naslovom Vatra u vatri: Ivo Andrić, jedan europski život krajem septembra 2020.
Način na koji se Martens odnosi prema piščevom poreklu, diplomatskoj službi u Nemačkoj pred početak Drugog svetskog rata i kasnijem delovanju u komunističkoj Jugoslaviji pobudio je, po ko zna koji put, rasprave u novim državama njegove nekadašnje domovine.
Šta Martens piše o Andriću?
Iako se upoznao sa celokupnim Andrićevim opusom, Martens objašnjava kako je napisao građansku, a ne književnu biografiju pisca.
Fasciniran činjenicom da je Andrić jedina osoba koja je poznavala i Gavrila Principa i Adolfa Hitlera, Martens veliki deo knjige posvećuje diplomatskoj službi pisca u predratnom Berlinu.
Tamo se družio sa Karlom Šmitom, konzervativnim političkim teoretičarem bliskim nacističkom režimu i piscem Ernstom Jingerom, koga smatraju ideologom evropske desnice.
- Sve bivše Jugoslavije
- Ko su masoni u Srbiji i šta rade
- „Čovek koji se bunio kad se niko nije bunio": Milovan Đilas - priča o prvom, a zaboravljenom disidentu
Andrić je bio prisutan na potpisivanju pristupa Jugoslavije Trojnom paktu, što je zabeleženo na jednoj fotografiji kasnije prikazanoj na izložbi 1951. u organizaciji Jugoslovenske narodne armije o otporu nemačkoj okupaciji.
Preneražen zbog mogućih reakcija na fotografiju, Andrić je od Milovana Đilasa, tadašnjeg šefa Odeljenja za agitaciju i propagandu - Agitpropa, tražio da bude uklonjena, što je i učinjeno.
Za Martensa, Andrić je plašljiv čovek, ponekad oportunista. On o njemu piše kao o „čoveku, a ne spomeniku".
Što književnog dela tiče, Martens ga smatra ravnopravnim s drugim nobelovcima kao što su Tomas Man, Ernest Hemingvej, Alber Kami, Gabrijel Garsija Markes ili Orhan Pamuk.
„Ako je on ipak u senci pomenutih pisaca, to ima veze i sa opštim stupnjem poznavanja s kojim je on suočen kao pisac 'malog' jezika i prilično nepoznatog kulturnog okruženja („Šta nas briga za Višegrad?")," piše u knjizi.
Kakve su reakcije na Andrićevu biografiju u Srbiji?
Ljubitelji Andrićevog dela očekivali su prevod Martensove knjige s nestrpljenjem, izjavio je pisac Vule Žurić za BBC na srpskom.
Sadržaj knjige, „neka vrsta tabloidnog pristupa", vrlo brzo ga je razočarao.
Uprkos godinama koje je Martins proveo u proučavanju Andrićevog lika i dela, u knjizi se ne vidi studioznost, tvrdi Žurić.
„Kao da je knjiga napisana posle duge pijane noći na beogradskom splavu u društvu okorelog nacionaliste i ubeđenog drugosrbijanca - tako nastaje konfuzija."
- Pronađen „nastavak" knjige Paklena pomorandža
- Stiže nam nastavak ,,Sluškinjine priče"
- „Kraljica zločina": Misterija stogodišnje popularnosti priča Agate Kristi
- O „ocu epske fantastike": Zašto su Tolkinove priče i dalje tako popularne širom sveta
U tekstu „Cinični uvidi 'sobara': jedna Andrićeva biografija" objavljenom u Večernjim novostima, autorka Slađana Ilić, između ostalog, Martensu zamera što nije pisao o uticaju koji su Petar Petrović Njegoš i Vuk Karadžić imali na njegovo delo.
Nemački pisac ovaj „propust" pravda činjenicom da je knjigu pisao za stranu, prvenstveno nemačku, publiku.
Martens danak u krvi ne vidi kao varvarski običaj u Osmanskom carstvu, već ističe primer Mehmed-paše Sokolovića koji je stigao do vrha turskog dvora i kasnije pomogao rodnom kraju, izgradivši most u Višegradu, tumači Ilić.
Samim tim, Ilić tvrdi, Martens nije u stanju da razume „dubinu zla koje se dešavalo na Balkanu", niti kasnije istorijske događaje prouzrokovane preživljenim traumama.
Gorani Raičević, profesorki Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, smeta što se knjiga reklamira kao „prva sveobuhvatna biografija", piše u tekstu objavljenom u Politici.
Time se, smatra ona, negira veliki broj studija i biografija objavljivanih na srpskom jeziku.
Vule Žurić se ne slaže i smatra da je ovakav podnaslov knjige uslovljen marketinškim razlozima.
Detaljnu kritiku Martensove knjige objavio je profesor Zoran Milutinović sa Univerzitetskog koledža u Londonu u stručnom časopisu Slavonik end ist juropijan rivju (Slavonic and East European Review).
U intervju datom u emisiji Oko na Radio-televiziji Srbije, Milutinović kaže da Martins posmatra Andrića i Jugoslaviju iz germanocentrične perspektive i da mu je „svaka Jugoslavija nesimpatična", kao i da nije kritičan prema Austrougarskoj.
„Ne biti pod vlasti tuđina je inspirisalo Andrićevo političko razmišljanje," rekao je Milutinović.
Žuriću je takođe tretman Jugoslavije u biografiji Andrića problematičan.
„Deluje kao da je Jugoslavija tamnica naroda gora od Austrougarske".
Martens ovu biografiju vidi kao „jednu interpretaciju Andrićevog života" i želi da čuje argumentovanu kritiku.
„Kritika da sam previše popustljiv prema Habsburškoj monarhiji nije tačna. Ne idealizujem Austrougarsku, ali je ni ne demonizujem", kaže on.
Martens jeste pisao iz evrocentrične perspektive, obnavljajući izvesne stereotipe o Balkanu, Jugoslaviji, ocenjuje Mirjana Stošić, profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije.
Time je „obnovio i stereotipe o Evropi kao onom 'utešnom spolja', kao nad-prostoru koji nikako nije imao udela u kreiranju predstava o Balkanu koje prevladavaju i danas", dodaje Stošić.
Negatorska kritika, tvrdi ona, gotovo u je celosti uronjena u pitanje: kako „stranac" može da piše o Andriću, kanonizovanom „srpskom" piscu?
Stalno preispitivanje identiteta autora „banalizuje svaku mogućnost da se polemika vodi na odgovoran, književno i politički zahtevan način," zaključuje Stošić.
Pogledajte video: Buktjuberi i bukstagrameri
Ko je Mihael Martens
- Mihael Martens je nemački novinar, dugogodišnji dopisnik dnevnog lista Frankfurter algemajne cajtung sa Balkana.
- Objavio je dokumentarni roman U potrazi za junakom, jednu vrstu detektivske istrage o Jozefu Šulcu, nacističkom vojniku koji je navodno odbio da učestvuje u streljanju zarobljenih partizana u Smederevskoj Palanci.
- Knjigu o Andriću je pisao sedam godina, zbog „divljenja koje gaji prema njegovom književnom opusu".
- Na Tviteru se oglašava pod imenom @Andric1961
Komadanje Andrića - jedna odbrana „ludilom na ludilo"
Pored rasprava „čiji je Andrić", iz kojih prirodno sledi „čija je Nobelova nagrada", aktuelna su i čitanja njegovog dela u ključu tumačenja krvoprolića iz ratova devedesetih.
Reditelj Emir Kusturica godinama najavljuje snimanje filma na osnovu knjige Na Drini ćuprija, za koji kaže da je „naša prošlost, sadašnjost, a bojim se i budućnost, to je naš Stari zavet".
Posle sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i rukovodstva Republike Srpske, krajem avgusta najavljena je podrška snimanju filma, od koga Vučić očekuje da će biti „remek delo".
Bosanski kritičari poput Muhsina Rizvića (Bosanski muslimani u Andrićevom svijetu) ili Rusmira Mamutćehajića (Andrićevstvo) o Andriću pišu kao čoveku koji je islam tretirao s gotovo rasističkim prezirom.
O odnosu Andrića i bošnjačkog nacionalizma pisao je i Zoran Milutinović u knjizi Bitka za prošlost objavljenoj 2018.
- Dikensova pisma otkrivaju kako je izgledao život genija
- Slavni pisac tvitom spasao staru knjižaru
- „Lažna igra ljudskog šaha" u Aušvicu - jevrejska udruženja otpužila Amazon
Poslednju „odbranu" dela čuvenog književnika sproveo je pisac i kritičar Nebojša Lujanović.
Lujanović je pisao o Andriću kao „autsajderu, koji izmiče ukalupljivanju u 'čiste' nacionalne književnosti" u knjizi Prostor za otpadnike.
Sada se razračunava sa „huškačima, kalkulantima i lažovima", ljudima koji praktikuju „iskrivljeno čitanje" Andrića knjigom U rovovima interpretacije, definisanom kao naučna parodija.
Uspostavio je model čitanja sa deset elemenata - lažnih dokaza da je Andrić mrzeo muslimane, koje zatim koristi u suprotnom smeru da dokaže da je Andrić mrzeo katolike.
„Na ludilo treba odgovoriti ludilom," kaže Lujanović za BBC na srpskom.
Lošim čitaocima Andrića „nije stalo do umetnosti ili umetnika, u tome su videli samo sredstvo za bildovanje kolektivnih imaginacija".
„Ne bih imao ništa protiv da svoje pogonsko gorivo uglavnom ne crpe iz antagonizma prema svima onima koji ne pripadaju njihovoj zamišljenoj zajednici."
Pogledajte video: Muzej knjige i putovanja - od knjige do slonovog izme
Andrić kao književni junak
Život čuvenog pisca nije samo zanimljiv publicistima i akademcima - Andrić je u više navrata bio književni ili filmski lik.
Kao lik pojavljuje se u nekoliko filma, a najčešće ga je igrao glumac Tihomir Stanić.
Na ovogodišnjem Festu prikazan je film Proleće na poslednjem jezeru, po scenariju Vuleta Žurića, „delikatna epizoda" iz piščevog života bavi se deportacijom na Bodensko jezero pošto je Nemačka objavila rat Jugoslaviji i odlukom Andrića da se vrati u ratni Beograd.
Stanić planira snimanje serije Nobelovac u kojoj će biti prikazan period pred dodelu Nobelove nagrade za književnost.
Žurić se prema Andriću odnosi kao prema svakom drugom književnom liku.
„Suština bića svakog pisca, pa i Andrića, može se pre nazreti u njegovom delu, nego u onome što znamo o njemu. O Ivi Andriću zaista postoji puno podataka," kaže on.
Iako je važio za uzdržanog i smirenog, o Andriću danas ima „gotovo više glasina i tračeva nego o nekoj zvezdi rijalitija", kaže Žurić uz smeh.
Jedna Žurićeva priča je objavljena u zbirci Zemaljski dugovi - 30 priča savremenih srpskih i jednog argentinskog pripovedača o Ivi Andriću.
Andrićeva ambasadorska epizoda u Berlinu je povod za istorijski triler Kainov ožiljak, čiji su autori pisci Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković.
- Peter Handke: Od govora na Miloševićevoj sahrani do Nobela
- Olga Tokarčuk i Peter Handke dobitnici Nobelove nagrade za književnost
- Američka pesnikinja Luiz Glik dobitnica Nobelove nagrade za književnost
- Handke, Andželina Džoli, Bono: (Ne)poželjni na Balkanu
Činjenicu da je „Andrić preživeo četiri, pet režima, a nije streljan, što se u kulturnoj čaršiji smatra nitkovlukom", koristi Svetislav Basara u poslednja dva romana Andrićeva lestvica užasa i Kontraendorfin.
Basarin Andrić nije satkan od biografskih činjenica, on je „galimatijas čaršijskih priča" i autoru služi za raskrinkavanje takve čaršije, a ne obračun sa likom i delom Ive Andrića.
Lujanović Andrića vidi kao „tragičnu figuru čoveka koji je pokušao da nađe svoj mir u turbulentnim vremenima i situacijama u kojima je učestvovao preko svoje volje".
„Bio bi to lik koji bi pucao pod težinom te surove sudbine; ili samo ja subjektivno vidim težinu u rupi koju nam je Andrić ostavio u nasledstvo ne govoreći nikad o svojim osećanjima".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
