I ove jeseni kazaljke na satovima su pomerene a osoblje u dvorcu Vindzor imalo je zahtevan zadatak - da to učini na više od 400 časovnika.
U vlasništvu britanske kraljevske porodice je više od hiljadu satova - 450 satova u dvorcu Vindzor, 600 u Bakingemskoj palati i 50 u palati Holirudhaus.
Mi koji imamo pametne telefone, nismo morali da brinemo - promena se desila automatski, dok smo spavali.
Ali kazaljke na stotinama satova u Kraljevskoj kolekciji u zamku Vindzor morale su ručno da se promene kako bi se posetiocima i stanovnicima obezbedilo tačno računanje vremena.
Fjodor van den Brek je trenutni horološki konzervator 900 godina starog kraljevskog zamka.
- Zašto pomeramo sat i od kada se to radi
- Sat koji je pronalazača koštao milione
- Od inženjera, preko šamana do finansijera: Članovi kraljevskih porodica koji sami zarađuju
Promena satova ove jeseni bilo je Fjodorovo prvo zaduženje.
Tokom vikenda proveo je oko 16 sati menjajući svih 400 satova na imanju Vindzor, uključujući oko 250 u samom zamku, sa još sedam satova u tornju.
„Ovde to radim samo ja, a drugi kolega u Bakingemskoj palati podešava sve satove tamo", rekao je Fjodor za BBC.
Za neke satove postoji dodatna vremenska razlika koju treba uzeti u obzir.
„Ljudi se i dalje čude što u dvorcu Vindzor i Bakingemskoj palati postoji mala vremenska zona u kuhinjama, gde su satovi uvek brži pet minuta.
„To je zato da hrana stigne na vreme... to je stalni podsetnik da je ovo važno."
Kada ne menja kazaljke i vreme, Fjodorov posao podrazumeva i da ceo jedan dan u nedelji potroši na navijanje mehaničkih satova kako bi im se klatna njihala.
Tog dana, kada navija mehaničke satove, napravi čak 16.000 koraka.
„Proveravam sve satove u prostorijama pre nego što posetioci dođu kako bih se uverio da su svi podešeni".
U posebnim odajama, kraljica organizuje zvanične susrete sa šefovima drugih država ili dodele nagrada i priznanja.
„Većina satova je prilično tačno, ali svako malo, bez ikakvog razloga, iznenada počinju da gube ili dobijaju na vremenu - nešto što sam upravo počeo da zovem 'život'".
„Dakle, moram stalno da ih nadgledam".
- Kraljica Elizabeta prvi put u javnosti posle sedam meseci
- Šta otkrivaju nove fotografije kraljevske porodice: Pet ključnih stvari
Ostatak nedelje provodi u radionici servisirajući i popravljajući satove, od kojih su mnogi stari od 200 do 300 godina.
Kada se deo pokvari ili istroši, Fjodor popravlja i pravi izmene pomoću struga, glodalice i mnoštva ručnih alata.
„[Govorilo se da su] satovi bili način da uvedete Boga u kuću, jer je Bog stvorio vreme, a čovek je stvorio mašinu za hvatanje vremena", objašnjava Fjodor.
„Oni su bili superkompjuteri svog vremena.
„Sada kupujemo zaista moderan pametni telefon, ali tada, ako ste želeli da se pokažete, kupili biste najnoviji sat."
Jedan od satova koje Fjodor čuva je ukrašeni francuski sat u Državnoj trpezariji.
Kažu da ga je kraljica Viktorija najviše volela. Sat joj je poklonio francuski kralj Luj-Filip 1884. godine
Iza sata visi portret kraljice Viktorije.
Na satu se nalaze tri slike koje predstavljaju tri doba horologije (umetnost izrade satova).
Na prednjoj strani nalazi se prvi astronomski sat u gradskoj kući Padove u Italiji 1364. godine.
Na levoj strani je prikazan holandski fizičar Kristijan Hajgins kako demonstrira rad prvog sata sa klatnom, koji je izumeo 1656. godine, a na desnoj strani je rimski senator koji drži vodeni sat.
Ostatak je ukrašen vencima od lišća, medaljonima i likovima poznatih časovničara.
Umeci od porcelana oko slika rađeni su u čuvenoj fabrici porcelana Sevre (Sèvres) u Parizu, vodećem evropskom proizvođaču.
Još jedan sat povezan sa vladavinom kraljice Viktorije je veliki sat sa orguljama u Kraljevom salonu, u kojem se nalazi Biblija koju je ona smestila u kovčeg od kamenih kristala.
Visine oko 1,8 metara, sat za orgulje izradio je Čarls Klej 1740. godine, a svira melodije Hendela, od kojih su četiri komponovane samo za sat.
Klej i Hendel su često zajedno radili na stvaranju satova za orgulje, od kojih je jedan broj odlazio kraljevskim porodicama u Evropi.
„Ovo je više instrument nego časovnik, jer je zamišljen da se čuje", kaže Fjodor.
Unutar osnove sata su mesingani bubanj i igle orgulja, zajedno sa mehom koji ubacuje vazduh kroz svirale.
Biblija u kovčegu bila je u vlasništvu generala Gordona, koji je ubijen u Kartumu 1885. godine.
Kovčeg je napravio Melkior Baumgartner, koji je na nemačkom napisao: „[Ja] sam napravio ovaj kovčeg u Augsburgu i obložio ga srebrom godine 1664".
Na pločama od kamenih kristala ugravirano je kopno i morski pejzaži, a okruženi su emajlom obojenim cvećem.
U svakom uglu je pozlaćena bronzana figura grčke boginje.
Na samom vrhu nalazi se prikaz Svetog Đorđa i zmaja koji je izradio Frančesko Faneli, a koji je dodat tokom vladavine kralja Džordža Četvrtog u 19. veku.
Jedan od Fjodorovih omiljenih predmeta iz kolekcije je sat koji prikazuje grčke mitološke figure Hronosa (Oca vremena) i Studije, sa Hronosovom kosom koja ukazuje na trenutno vreme na rotirajućem globusu u sredini.
„To je vrlo dinamična scena, ima mnogo pokreta.
„Na prvi pogled ovo je statua, umetničko delo, a onda, iznenada, shvatite da je to zapravo sat."
Studija drži otvorenu knjigu i okružena je predmetima učenja: lirom, umetničkom paletom i uglomerom.
„Video sam više prikaza ovog sata i svi imaju malo drugačije objašnjenje. Neki pokazuju kako Studija zaustavlja Vreme, a drugi kako Vreme zaustavlja Studiju."
Figure su napravljene od bronze, osnova je mermerna, a sat teži oko 90 kilograma.
„Pomeranje ovog sata je posao za tri čoveka.
„Imamo kolica koja se mogu podići do nivoa kamina, a zatim ih stavite na teflonske klizače da bi ih prebacili na kolica bez oštećenja lepe mermerne ploče kamina.
„U 19. veku bi bilo potrebno nekoliko ljudi sa snažnim leđima da ga pomere".
Na prednjoj strani sata ispisano je ime francuskog tvorca originalnih kretanja sata, Šarla-Gilijema Menijera.
„To mi je jedan od najdražih satova u pogledu performansi, jer sam ga servisirao pre tri meseca i od tada drži savršeno vreme, u okviru jednog minuta."
Još jedan časovnik koji odaje počast učenju, tačnije umetnosti, jeste sat u Crvenoj sobi za crtanje.
Izvajani grčki bog Apolon je u prvom planu, a na prednjoj strani je ispisano Artijum Genio, što znači genije umetnosti.
Sat je naručio kralj Džordž Četvrti dok je bio princ od Velsa, o čemu svedoči amblem sa tri peraja na prednjoj strani.
Izradio ga je Pjer-Filip Tomir, pariski majstor s početka 19. veka, a unutrašnje pokrete je uradio Bendžamin Vulijami, časovničar kralja Džordža Trećeg iz 1773. godine.
Upečatljivu kaminsku policu oko ovog sata napravio je Vulijamov sin Džordž, bronzani skulptor i arhitekta koji je takođe napravio bandere u obliku delfina duž nasipa na Temzi u blizini Vestminsterske palate.
„Nemoguće je odrediti cenu za ovakve satove", kaže Fjodor.
„Postoji istorijska vrednost, poreklo i mnogi satovi su unikatni, samim tim neprocenjivi".
Svaki sat ide na kompletan servis svakih 10 do 15 godina, kada se rastavlja i čisti.
„Biće delova kojima će biti potrebna popravka ili zamena, a zatim ću podmazati mehanizam i vratiti sat".
U zamku Vindzor od kasnih 1970-ih radi interni časovničar, a Fjodor je četvrti horološki konzervator.
„Moj prethodnik je bio ovde 20 godina, njegov prethodnik je radio oko 30 godina, tako da mislim da je to posao za ceo život.
„Zahvalan sam što sam uspeo da počnem da radim ovaj posao rano u karijeri, pa se nadam da ću biti ovde prilično dugo".
Fotografije: Antonio Olmos
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
