Pobedonosan, bezub i vihoran.
Ples Nobija Stajlsa - jedna od fotografija koje najbolje oslikavaju trijumf Engleske na Svetskom prvenstvu 1966. godine.
Skakutao je engleski fudbaler po travnatoj podlozi na stadionu Vembli, sa izvađenom veštačkom vilicom, spuštenim štucnama, čvrsto držeći trofej Žila Rimea u levoj ruci.
Stajls, koji je preminuo u 78. godini posle duge bolesti, postao je miljenik nacije tom impulsivnom proslavom, sada kultnom proslavom posle finalne utakmice na Mundijalu.
I taj osećaj nije vezan samo za generaciju koja je imala tu čast da bude živi svedok najsvetlijeg trenutka u istoriji engleskog fudbala.
„Deca uzrasta mojih unuka mi prilaze i kažu: 'Hej, ti si momak bez zuba koji je plesao na Vembliju, zar ne?", rekao je Stajls za list Gardijan pre 18 godina.
„Na neki način, završilo se tako što sam pripadao svima".
- Priča o ser Metu Bezbiju - od rata, preko kobnog leta iz Beograda, do dinastije
- Arsen Venger: Zašto nije doveo Zlatana, šta misli o Murinju i kako je dva puta odbio Real
- Branko Zebec - balkanski genije koji je stvorio moćni Bajern
A pre tog leta 1966. i Mundijala, ovaj fudbalski „siledžija" nije bio popularan.
Nisu ga voleli ni navijači, ni mediji, ni ljudi iz Fudbalskog saveza Engleske.
Vremenom ovaj nekadašnji dečak, katolički crkveni pomoćnik, zadobio je poverenje ljudi koji su ga kritikovali i nisu bili zaljubljeni u njegov borbeni stil igre.
Ali ovaj skromni momak iz Mančestera, pristojan, blag i pravi porodični čovek van terena - potpuna suprotnost fudbaleru Stajlsu - zauvek će ostati upamćen kao heroj nacije.
Norbert Piter Stajls rođen je 18. maja 1942 u Koliharstu, post-industrijskom severnom predgrađu Mančestera, ostvario je dečački san kada je došao u omladinski tim Junajteda u novembru 1959.
„Moj otac Čarli je bio grobar u kvartu u kojem smo živeli, a kada smo dobili poziv da odem na Old Traford, kazao mi je: 'Uskači sine, ja ću te odvesti tamo'. A kada je to rekao, mislio je bukvalno da uskočim u mrtvačka kola", prisetio se Stajls u jednom intervjuu.
Godinu dana kasnije, ovaj borbeni bek debitovao je u prvom timu, ali tek pošto je prošao očni pregled na kojem je insistirao Met Bezbi, legendarni trener Mančester Junajteda.
Bezbi je bio zabrinut da Stajls ima problem sa vidom pošto je često kasnio sa startovima na protivničke fudbalere.
Van terena, Stajls je nosio naočare, prave „tegle", a tokom utakmica je nosio sočiva. Vid mu se popravio, a startovi postali pravovremeni.
A onda je Bezbi doneo hrabru taktičku odluku koja je lansirala Stajlsovu karijeru u orbitu.
Škotski trener je imao dilemu. Bio mi je potreban energični zadnji vezni koji bi prekidao protivničke napade i „hranio" loptama navalu koju su činili Bobi Čarlton, Džordž Best i Denis Lou.
Stajls je bio pravi čovek za to mesto.
Postao je oslonac Junajtedove ekipe koja je osvojila titulu prvaka Engleske 1965, što je skrenulo i pažnju selektora Engleske Alfa Remzija.
Remzi je „mozgao" već tada kako da stvori ekipu koja će godinu dana kasnije napasti titulu svetskog prvaka na Mundijalu.
Poput Bezbija, Remzi je znao da mora maksimalno da iskoristi Čarltonov talenat.
I opet, poput Bezbija, rešenje je našao u Stajlsu.
- Kako engleski fudbalski klub pomaže deci u Srbiji
- Pele, Bekenbauer i „džinovski fudbalski afrodizijak“ u Njujorku
Stajls je za reprezentaciju Engleske debitovao protiv Škotske na Vembliju u aprilu 1965. i odmah je „zacementirao" mesto u prvom timu.
Ali njegova agresivan stil igre nije se dopao fudbalskim puritancima u engleskoj štampi u predvečerje Mundijala.
„Masakrirali su me novinari, potpuno", rekao je Stajls.
„Moj posao je bio da osvojim loptu, dodam je Bobiju i omogućim mu da on nastavi da je nosi dalje. Ali kritike me nikada nisu doticale", dodao je.
Nisu ga kritikovali samo novinari. Čak se ni funkcionerima fudbalskog saveza nije dopao Stajlsov destruktivan način igre.
Pošto je naknadno dobio žuti karton zbog prekršaja nad Žakom Simonom u utakmici sa Francukom, FS Engleske je zahtevao od Remzija da Stajlsa izostavi iz duela protiv Argentine u četvrtfinalu.
Remzi je odbio taj zahtev.
„Bio sam teret, tvrdili su", prisetio se Stajls.
„Alf im je rekao da će podneti ostavku ako ne može sam da bira tim. Bio je spreman da usred Mundijala ode zbog mene. A to sam saznao tek pošto je umro. Kakav čovek", dodao je on.
Remzijevo odbijanje je imalo valjan razlog. Ne samo da je Stajls pomogao da se pobedi agresivna Argentina - čije igrače je poslovično pristojni Remzi nazvao „životinjama" - nego je u polufinalu potpuno neutralisao najbolje portugalskog igrača Euzebija.
„Alf me je uvek zvao punim imenom - Norbert. Uoči meča sa Portugalom, pozvao me je u stranu i rekao: 'Norberte, hoću da izbaciš Euzebija'", pojasnio je Stajls .
„Odgovorio sam: 'Mislite, iz utakmice ili za stalno?"
- Kako je Pele „izbacio sudiju“ i devet malo poznatih priča o Kralju fudbala
- Kad Crveni đavoli nalete na ćirilicu: „Zašto samo Mata piše normalno“
Euzebio je preživeo, ali Portugal nije. A ostalo je upisano u istoriju engleskog fudbala.
Čvrst, agresivan, prljav - to su sve reči kojima su opisivali Stajlsov stil igre. Uostalom, nadimak Bezubi tigar nije dobio bez razloga.
Ali označiti Stajlsa isključivo kao fudbalskog Makijevelija, bila bi velika greška.
„Sećam se da sam jednom pitao Ser Alfa o timu iz 1966. Kazao je da je imao pet igrača svetske klase, a jedan od njih bio je Nobi", rekao je jednom Aleks Ferguson, najtrofejniji trener u istoriji Mančester Junajteda.
„Stajls je sjajno čitao igru, to je Čarlton uvek isticao. Imao je veliki uticaj na tim, umeo je da doda, ali i da startuje na protivnika", dodao je on.
Engleska će zauvek pamtiti Stajlsa kao jednog od najvažnijih igrača reprezentacije u pohodu na svetsku titulu, ali će imati i status heroja u rodnom gradu Mančesteru.
On je za Junajted u periodu od 1960. do 1971. odigrao skoro 400 utakmica, osvojio Kup evropskih šampiona i dve titule prvaka Engleske.
Stajls je jedan od trojice Engleza, uz Čarltona i bivšeg igrača Liverpula Ijana Kalahana, koji su osvojili i Kup šampiona i Svetsko prvenstvo.
Pošto je napustio Old Traford, Stajls je imao epizode u Midlzbrou i Preston Nort Endu, pre nego što je postao trener.
Ipak, kao trener nije dostigao nivo koji je imao kao igrač.
- Pitanje zbog kojeg je Murinjo zanemeo: Kako je makedonski novinar dirnuo „Posebnog"
- Ronaldinjo: Od fudbalskog božanstva u Barseloni do zatvora u Paragvaju
Najniži trenutak u post-igračkoj karijeri dogodio se početkom 1989, kada je razmišljao o samoubistvu vozeći se autoputem M6.
„Svi vas se sećaju po lepim trenucima, ali ljudi naravno imaju i loše momente. Svi, ne samo ja", kazao je Stajls za BBC Sport pre 17 godina.
Tako se stiče životno iskustvo, tvrdio je legendarni fudbaler.
„Vreme koje sam proveo kao trener je takođe bilo deo procesa učenja. U mom slučaju, to vreme mi je pomoglo da shvatim da trenerski posao nije za mene", priznao je Stajls.
I dok je Stajls osetio da nema šta da ponudi kao trener, drugi su videli priliku da iskoriste njegove talente - uglavnom bogato fudbalsko iskustvo i iznenađujući stepen iskrenosti.
Junajted ga je pozvao 1989. da bude trener mladog tima u kojem je trebalo negovati talente kao što su Rajan Gigs, Geri Nevil, Dejvid Bekam i Niki Bat koji je podsećao na njega iz igračkih dana.
Stajls je na terenu bio poznat igrač koji je često i glasno komunicirao, ali je znao i da posle utakmica uveseljava novinare pričama iz svlačionice.
A onda je zbog pogoršanja zdravstvenog stanja bio primoran da se povuče iz javnog života.
Jedna od anegdota koja se najčešće prepričava iz vremena dok je Stajls igrao za Junajted kaže da mu je Bezbi gotovo pred svaki meč govorio:
„Nori, stavi im do znanja da si tu i to u prvoj pet minuta".
To svakako nije bio lep način da se Stajls predstavi protivniku.
Ali onaj dopadljivi Stajls, koji je jednom rekao da želi da ga „pamte kao srećnog čoveka", ipak je ostavio upečatljiviji utisak na milione fudbalskih navijača u Engleskoj.
Pogledajte video proslave navijača Hajduka iz Splita
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
