„Reci mi, znaš li koji je datum", upita maskirani čovek.
„Četvrti novembar", odgovori devojka.
„Ne više", reče on i Londonom odjeknuše crkvena zvona - ponoć.
Stigao je 5. novembar i čovek iza maske poče da recituje: „Seti se, seti, novembar je bio peti, zavere s barutom i mnoštvo spletki (Remember, remember, the Fifth of November, the Gunpowder Treason and Plot)".
- Bele poklade: Kako se maskama „tera“ zima u Mađarskoj
- Oksfordski muzej i glave mrtvih ljudi - podsećanje na mračnu prošlost
- Tradicionalna Grobarijada u Požarevcu: Muzika, kovčeg i kočije
Koji tren kasnije Londonom su odjekivali klasična muzika, eksplozije i smeh čoveka maskiranog iza lika Gaja Foksa.
Ova scena iz filma V kao vendeta, koji je ekranizacija jednog od najuticajnijih stripova u istoriji, svakog 5. novembra vrti se društvenim mrežama.
A ostalim danima u godini lik Gaja Foksa zauzet je pojavljivanjem se na protestima širom sveta - pa i beogradskim - iako njegova priča datira još iz 17. veka.
Iza obične maske - nastale u stripu - krije se priča o zaveri da se ubije engleski kralj i priča koja je mogla da promeni istoriju.
Kako je Gaj Foks postao poznat
Reč je o događaju iz 1605. godine poznatom kao Barutna zavera.
Grupa katoličkih zaverenika postavila je ogromnu količinu baruta ispod Doma lordova, koji su želeli da dignu u vazduh na početku zasedanja parlamenta.
Cilj je bio da ubiju engleskog kralja Džejmsa I - koji je bio protestant - i zamene ga njegovom ćerkom, princezom Elizabetom.
Zaverenici su zakupili prostor ispod Doma lordova, a Foks je bio zadužen za eksploziv koji su tamo nagomilali.
- Rtanj i muzika koja privlači vanzemaljce
- „Upadam nepozvan na sahrane u ime pokojnika“
- U fotografijama: Novogodišnji karneval u Makedoniji
Međutim, otkriveni su i osuđeni na smrt, a Foks je postao najpoznatije lice te zavere.
Džejms Šarp, profesor istorije na Univerzitetu u Jorku, rekao je u čuvenoj izjavi da je Gaj Foks „poslednji čovek koji je u ušao u Parlament sa iskrenim namerama".
U Engleskoj se zato svakog 5. novembra obeležava Noć Gaja Foksa, kada se lutka od novina i stare odeće, uglavnom sa njegovim likom i uz vatromet, pali na lomači.
Gaj Foks je u međuvremenu postao deo političke kulture, pa se njegova maska može viđati na protestima širom sveta, a poznata je i kao simbol haktivističkog kolektiva Anonimus.
Pojedine zemlje, poput Saudijske Arabije, čak su zabranile uvoz i prodaju maske zato što je „simbol pobune i osvete".
A moderni lik Gaja Foksa prvi put se u javnosti pojavio 1982. godine u stripu V kao vendeta (V for Vendeta), čija se priča dešava u distopijskoj budućnosti i prati osvetnika koji želi da uništi autoritarnu vladu Velike Britanije.
I raznese parlament, naravno.
Barutna zavera
Prvi sastanak zaverenika organizovan je 20. maja 1604. godine u Londonu.
Njihov lider Robert Kejtsbi ranije je na sastanku sa Tomasom Vinturom i Džonom Rajtom predložio da kralja i vladu ubiju tako što će „razneti parlament barutom".
Vintur je potom otputovao iz Engleske da od drugih katoličkih zemalja - pre svega od Španije - potraži pomoć za ispunjenje plana, ali nije uspeo u tome.
Ipak, tokom tog putovanja Vintur je upoznao Foksa, koji je prethodno godinama u Evropi ratovao protiv protestanata.
Foksa su ljudi opisivali kao „veštog u pitanjima rata", „prijatnog pristupa, veselog i vernog prijatelja", „visokog, snažno građenog, guste riđe-braon kose i brade".
Govorili su da je „čovek od akcije, sposoban za inteligentnu raspravu i fizički napor".
Nekoliko meseci kasnije zaverenici su u podrumu kuće koja se nalazi tačno ispod Doma lordova počeli da skladište eksploziv.
Međutim, krajem jula je zasedanje parlamenta odloženo za novembar zbog pretnje kugom.
Foksova krajnja uloga određena je tokom oktobra tokom niza sastanaka - dogovor je bio da on čuva barut, zapali fitilj i pobegne preko Temze.
U isto vreme bi bila podignuta pobuna u unutrašnjosti, gde bi zaverenici uhvatili princezu Elizabetu - inače treću u liniji za tron - i postavili je na presto.
Otkriće, mučenje, suđenje i smrt
Među zaverenicima je bilo i onih koji su bili zabrinuti time što će u engleskom parlamentu u trenutku eksplozije biti i katolika.
Tako je baron Vilijam Parker 26. oktobra dobio anonimno pismo da ne ide na zasedanje parlamenta.
Zaverenici su preko njegovih sluga znali za to, ali su ipak nastavili sa planom.
Pismo je krajem oktobra pokazano kralju Džejmsu koji je naredio pretragu prostorija ispod Doma lordova.
Pronađeni su Foks, burad puna baruta, gomila uglja i drva za potpalu.
Tokom ispitivanja Foks se prvo predstavio kao Džon Džonson.
Odmah je rekao da je želeo da raznese Dom lordova, izrazivši žaljenje što nije uspeo u tome.
Prebačen je u Londonsku kulu, srednjevekovnu tvrđavu pored Temze, gde su ga mučili kako bi otkrio imena saradnika, a prostorija u kojoj je ispitivan postala je poznata kao Soba Gaja Foksa.
Koji dan kasnije otkrio je i pravi identitet, kao i ko je sve sa njim učestvovao u zaveri da se ubije kralj.
Suđenje zaverenicima počelo je 27. januara 1606. godine i ubrzo su proglašeni krivim za veleizdaju.
Presuda je glasila da će svakog od njih prvo da obese, potom konjima da raščereče, genitalije će im biti odsečene i spaljene, a creva i srca izvađeni iz tela.
Međutim, Foks je neposredno pred smrt pao sa skele na kojoj je trebalo da bude obešen i slomio vrat, čim je izbegao dodatno mučenje.
Delovi njegovog tela poslati su u četiri ugla kraljevstva kao upozorenje svim potencijalnim izdajnicima.
Nasleđe
Engleske vlasti ohrabrile su stanovnike Londona da to što je kralj izbegao atentat proslave paljenjem logorskih vatri, a ubrzo je 5. novembar proglašen za praznik.
Iako je Foks bio samo jedan od 13 zaverenika, postao je lice zavere.
Zbog toga je 5. novembar u istoriji poznat kao Zaverenička noć i Noć lomače, ali i Noć Gaja Foksa ili Dan Gaja Foksa.
Od sredine 17. veka deo proslave postali su i vatrometi, kao i običaj da se zapali nečija lutka, napravljena od stare odeće i novina.
Dugo je to bio samo papa, mada se na modernim događajima mogu videti i Vladimir Putin, Boris Džonson, Margaret Tačer...
Strip i protesti
Moderna verzija lika Gaja Foksa, kojeg viđamo na protestima širom sveta, pojavila se u stripu V kao vendeta, Alana Mura i ilustratora Dejvida Lojda.
Reč je o stripu koji mnogi smatraju za jedan od najboljih u istoriji.
Uz Nadzirače, Maus i Povratak mračnog viteza, to je priča koja je potpuno promenila svet stripa.
„Zašto ga (glavnog lika) ne bismo prikazali kao vaskrslog Gaja Foksa, sa sve maskom, plaštom i šeširom", napisao je Dejvid Lojd sebi belešku tokom rada na stripu.
„Izgledao bi stvarno bizarno i dao bi Gaju Foksu lik koji zaslužuje posle svih tih godina.
„Ne bi trebalo da ga samo zapalimo svakog 5. novembra, već da slavimo njegov pokušaj da raznese parlament".
Alan Mur je izjavio da su mu se zbog tog komentara sve kockice u glavi složile, kada je reč o samoj priči stripa.
Ekranizacija stripa u kojoj glume Hjugo Viving i Natali Portman u bioskope je stigla 2005. godine.
U međuvremenu su taj lik iz stripa preuzeli haktivisti Anonimusa, grupe koja se zalaže za slobodan internet i ukidanje cenzure.
Maske Gaja Foksa postale su čest prizor na protestima protiv establišmenta, a bile su deo demonstracija u Brazilu, Turskoj, Venecueli, Hong Kongu, pa i deo Arapskog proleća.
Mur kaže da V kao vendetu nije napisao da bi se takve stvari dešavale, ali da mu je bilo toplo oko srca kada je video maske Gaja Foksa na jednom protestu.
„Verovatno sam tokom pisanja duboko u sebi zamišljao 'zar ne bi bilo sjajno ako bi ove ideje imale neki pravi uticaj'.
„A kada vidite da se fantastika meša u stvaran svet… Čudno je. Osećam se kao da je lik kojeg sam stvorio pre 30 godina nekako pobegao iz sveta fikcije".
Lojd kaže da je zadovoljan što ljudi koriste masku u protestima protiv tiranije.
„Mislim da je Anonimusima bila potrebna slika koja će im zaštititi identitete, ali i koja će biti simbol individualizma.
„Ipak je V kao vendeta priča o jednom čoveku koji se bori protiv sistema"
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
