Zatvor, cenzura, kocka i pisanje da bi se vratili dugovi - svi koji su u srednjoj školi pročitali bar neki od romana Fjodora Dostojevskog pronašli su sve ove elemente u njima.
Neki su tada naučili i da je Dostojevski tvorac psihološkog romana, kao i realista koji je pisao o običnim, siromašnim ljudima iz druge polovine 19. veka u Rusiji.
„U književnim delima Dostojevski duboko i pronicljivo proučava pitanja moralne odgovornosti i slobodne volje", kaže za BBC Ana Jakovljević Radunović, docentkinja na Katedri za slavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu.
„Bavljenje ovim problemima donelo mu je slavu pisca-filozofa, stručnjaka za ljudsku dušu, pa čak i proroka".
Dostojevski nije bio samo pisac - bio je i novinar, kockar, aktivista, a neki ga smatraju prorokom Oktobarske revolucije.
- Oktobarska revolucija - pucanj sa Aurore koji je promenio svet
- „Slično, pa ni nalik" - koliko su zaista srpski i ruski jezik slični
- Upoznajte Lenjina: Kako je oblikovao Tita i Jugoslaviju
Onima koji ovog 11. novembra, na rođendan Dostojevskog, požele da ruskog pisca čitaju i razumeju i pored obavezne lektire, pojedine činjenice iz njegovog književnog, ali i privatnog života - mogle bi da pomognu.
1. Dostojevski je promenio krimi roman
Dostojevski je pisao krimiće?
Svakom ko se iole zanima za književnost teško je da pojmi da je Zločin i kazna - psihološki slojeviti roman čiji se glavni lik kroz sedam dana patnje pita da li zločin opravdava sredstvo, odnosno da li je ubiti nekoga zarad višeg dobra - zapravo samo običan krimić.
Ipak, Ana Jakovljević Radunović kaže da ova podela baš i nije tako jednostavna.
„Detektivski romani su vrsta avanturističkih romana", kaže ona.
„Pojavili su se u 19. veku kada se zbog rasta kriminala u gradovima formira policija, uspostavlja institucija istražitelja i detektiva.
„Detektivski roman zasnovan je na zločinu, koji biva razotkriven logičkom analizom, intuicijom ili profesionalnom veštinom istražitelja".
- Li Čajld: Sećanje na majstora krimića Džona D. Mekdonalda
- Rusija i Srbija: Eduard Limonov - u potrazi za olujom
- Šta nekoga čini psihopatom
Elementi detektivskog romana, tvrdi ona, ipak su prisutni u Zločinu i kazni, ali Dostojevski je upravo pisac koji menja zakone ovog žanra.
„Čitalac nije upućen u logiku istražiteljevog razmišljanja, ali su mu poznate misli počinioca, zbog čega detektivska linija postaje sekundarna", kaže Jakovljević Radunović.
„Elementi detektivskog romana prisutni su i u Idiotu, Zlim dusima, Braći Karamazovima, ali je za Dostojevskog važno da istraži psihologiju zločinca, motive za krivično delo, a ne razotkrivanje zločina, što je glavno u detektivskoj literaturi".
Jasmina Ahmetagić, književna kritičarka i autorka Knjige o Dostojevskom kaže da je pisac „dobro izmešao žanrove u svom opusu".
„Po korišćenju popularnih žanrova i transformaciji trilera u metafizički roman, on je moderan i danas", dodaje Ahmetagić.
Ko je Fjodor Mihajlovič Dostojevski
- Rođen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi
- Bio je drugo od sedmoro dece u porodici beloruskih imigranata
- Kada je imao 16 godina, majka mu umire od tuberkuloze, a njega i brata šalju u vojnu školu
- U 28. godini je zbog učešća u revolucionarnoj organizaciji osuđen na smrt
- Posle pomilovanja, proveo je četiri godine na prisilnom radu u Sibiru
- Smatraju ga pretečom brojnih književnih pravaca - psihološkog romana, modernizma, egzistencijalizma
- Umro je 1864. godine od krvarenja uzrokovanog epileptičnim napadom
2. Pisac-psiholog
„Nazivaju me psihologom", primetio je Dostojevski u jednom zapisu.
„Nije tačno, ja sam samo realista u najvišem smislu, odnosno, prikazujem svu dubinu ljudske duše".
Dostojevski nas je, potvrđuje Ahmetagić, upravo upoznao sa dubinama ljudske psihe.
„Upoznao nas je sa čovekovim paradoksima, sa time koliko je čoveku nemoguće da upozna i samoga sebe, a kamoli drugo ljudsko biće u potpunosti, pa ma koliko vremena i životne energije utrošio u taj proces", kaže Ahmetagić.
„Suočio nas je sa ogromnim prostorima nesvesnog i iracionalnog koje vladaju našim ponašanjem, zapravo, sa onim prostorom na kom će izrasti čitava psihološka nauka.
„On nam je uistinu pokazao, kako bi rekao Mićka Karamazov (lik iz dela Braća Karamazovi), koliko je čovek bezobalan, problematično širok i da ga treba suziti".
- Šta bi Frojd mislio o našoj opsednutosti selfijima
- Da li poznajete sebe tako dobro kao što mislite
- Nije teorija zavere: Tito, Hitler i Staljin bili komšije
Ahmetagić kaže da je Dostojevski pisao „o psihološkim stupicama u koje čovek upada, u kojima provodi svoj kratkovidi život i ne može uistinu da voli bližnjeg svog".
„Pisao je o slobodi i obilju načina na koje je čovek izneverava: o porocima, strastima, zločinima, sujetama, inferiornostima i stalnoj čovekovoj potrebi da bude važan", dodaje književna kritičarka.
3. Privatni život - zatvorenik, kockar, dužnik
Pisanje, aktivizam, zatvor, vojna služba, kockanje, dugovi - sve je ovo bilo i deo privatnog života Dostojevskog.
Ubrzo nakon objavljivanja pripovetke Bele noći 1849. godine, Dostojevski je uhapšen i proveo je osam meseci u pritvoru.
Bio je osuđen na smrt jer je navodno radio i objavljivao članke protiv religije i ruske vlasti.
Ipak, smrtna kazna je preinačena na četiri godine teškog rada u Sibiru.
U tom periodu je doživljavao sve više epileptičnih napada. Kada je pušten iz zatvora, proveo je pet godina kao poručnik u današnjem Kazahstanu.
Ovaj period se smatra prekretnicom u njegovom životu - tada je Dostojevski napustio ranije političke stavove i vratio se tradicionalnim ruskim vrednostima.
Postao je ubeđeni hrišćanin i veliki protivnik filozofije nihilizma. U to vreme je upoznao i Mariju Dmitrijevnu Isajevu, udovicu prijatelja iz Sibira, sa kojom se kasnije venčao.
„Njegove profesionalne aktivnosti bile su raznolike - beletristika, kritika, novinarstvo, uređivanje, izdavanje časopisa.
„Dostojevski je bio profesionalni pisac u svakom smislu te reči. Njegova spisateljska aktivnost ne obuhvata samo književna dela, već i rad sa masovnim medijima, društveno i dobrotvorno angažovanje", kaže Jakovljević Radunović.
Dostojevski je 1860. sa bratom Mihailom Mihajlovičem izdavao časopis Vreme, jedan od najpopularnijih časopisa u to doba, sa impresivnih četiri hiljade pretplatnika.
Časopis je promovisao „rusku ideju" koja će objediniti kulturna dostignuća ruskog naroda i evropskog prosvetiteljstva, što je privuklo nepristrasne čitaoce različitih ubeđenja, kaže Jakovljević Radunović.
- Ćosić, Kusturica, Momo Kapor: Sme li umetnik sa Balkana da se bavi politikom
- Peter Handke: Od govora na Miloševićevoj sahrani do Nobela
- Otkriveni „masni vicevi" Ane Frank
„Može se čak reći da je Dostojevski stvorio novi umetnički model sveta, u kome su mnoge glavne tačke stare umetničke forme pretrpele radikalnu transformaciju".
„Dostojevski je najistaknutiji predstavnik ontološke, refleksivne poetike, koja za razliku od tradicionalne, deskriptivne poetike, ostavlja lik u određenom smislu slobodnim u njegovom odnosu sa tekstom, koji ga opisuje", kaže ona.
Kada mu je četiri godine kasnije umrla supruga, a potim i brat, Dostojevski pada u depresiju, počinje da se kocka i zadužuje.
Upravo je napoznatije delo Zločin i kazna napisao u izuzetno kratkom roku da bi isplatio kockarske dugove. Kako ga je izdavač ucenjivao da objavi još jednu knjigu, napisao je i Kockara.
4. Da li je predvideo Oktobarsku revoluciju?
Zli dusi su, kaže Jakovljević Radunović, roman o opsednutosti idejom koja čoveka odvaja od stvarnog života.
Neki smatraju da je ovim delom Dostojevski predvideo Oktobarsku revoluciju i promenu političkog režima u Rusiju iz carevine u komunizam.
U romanu koji je izašao četiri decenije pre Oktobarske revolucije, Dostojevski socijalističku revoluciju objašnjava duševnom agonijom.
- Ruski car Nikolaj Drugi: "Najveći srpski prijatelj" ili potvrda sile na Balkanu
- Ispovest jednog od poslednjih sibirskih logoraša
On njeno stvaranje dočarava kroz dve generacije likova, a poreklo revolucije vidi u individualizmu - otpadništvu od moralnih i religioznih načela, odbacivanju duhovnog.
Pisac prikazuje oca koji pokušava da prikrije sopstvenu nesposobnost prikazujući sebe značajnijim, kao i njegovog sina. koji još više hrli za dokazivanjem.
„Posle Oktobarske revolucije, Zli dusi su postali roman čija je interpretacija zavisila od političkih stavova čitaoca i od toga na kojoj strani sovjetske granice se on nalazio", kaže Jakovljević Radunović.
Glavni protivnik romana bio je Maksim Gorki - osudio ga je „kao reakcionaran i društveno štetan i tako stvorio sovjetsku tradiciju njegove percepcije", kaže ona.
„Sa druge strane, simbolistička kritika i egzistencijalisti proglasili su Zle duhe proročanskom knjigom. (Filozof Nikolaj) Berđajev je 1918. godine pisao kako je Dostojevski predvideo da nihilizam, delujući na ruskom hrišćanskom prostoru, ne može, a da ne bude demonski".
Posle 20. veka sa svim ratovima, revolucijama, autoritarnim i totalitarnim režimima i demokratijama, kultom vođa, kršenjem ličnih sloboda, masovnim represijama, roman Zli dusi otkriva se u novom svetlu.
„Ovo nije roman-pamflet - iako je tako zamišljen, a elementi pamfleta i parodije u njemu prisutni, već roman tragedija, proročanski roman koji ima univerzalan značaj", kaže Jakovljević Radunović.
5. Da li možemo da upoznamo Rusiju iz romana Dostojevskog
Dostojevski se u romanima bavi običnim čovekom i njegovom sudbinom, a jedna od centralnih tema njegovog stvaralaštva je tema slobode i samovolje", kaže Jakovljević Radunović.
Sveprisutna je i tema „zla i zločina", kao i junaci „koji nalaze svoj put ka Bogu i oni koji se od njega udaljavaju".
Junaci su obični ljudi koji žive u gradu i u njegovim romanima se ogleda „stvarnost Rusije 19. veka, ali i naša stvarnost".
„U kojem god gradu da živimo, svuda postoje siromašni ljudi koji jedva sastavljaju kraj s krajem.
„Svi mi doživljavamo iste duhovne, psihološke, socijalne, svakodnevne teškoće o kojima je pisao ruski autor i u tom smislu romani Dostojevskog su tekstovi kojima se možemo i moramo vraćati u potrazi za suštinskim pitanjima ljudskog postojanja i nisu vezani samo za Rusiju, već su bliski čitaocima širom sveta", kaže Jakovljević Radunović.
Međutim, Jasmina Ahmetagić ne misli da su dela Dostojevskog realistična slika Rusije već „tek piščeva slika i doživljaj Rusije".
„Kada piše o malom ruskom čoveku, Dostojevski realistično prikazuje njegovu bedu, patnju, uniženost, ali to nije glavno kod njega", kaže Ahmetagić.
Dostojevski je „pre svega bio osetljiv na idejna kretanja svog doba i to je koristio u svojim delima da putem njih prikaže univerzalna pitanja i brojnost čovekovih umnih zabluda."
Ahmetagić smatra da je i sam pisac „imao jednu iluziju - pre svega je Rusiju idealizirao".
„I kada je kritikuje, on to čini u ime ideje Rusije koja je kod njega bila idelizovana, čak pomalo i sladunjava, pravoslavna majčica Rusija", zaključuje ona.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
