Amerika se suočava s ogromnim zadatkom zaustavljanja polarizujuće kulture „ludih teorija zavere" koje su produbile razdor u zemlji, kaže Barak Obama.
U intervjuu BBC-iju, bivši predsednik kaže da su SAD još oštrije podeljene nego što su bile pre četiri godine, kad je Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima.
A Obama sugeriše da je pobeda Džoa Bajdena na američkim izborima 2020. godine samo početak premošćavanja tih podela.
„Biće potrebno više od jednih izbora da se preokrene taj trend", kaže on.
- Tramp u tvitu priznao poraz, ali ponovio navode o nameštenim izborima
- Šta Bajdenova pobeda znači za ostatak sveta
- Čime bi Tramp mogao da se bavi kad napusti Belu kuću
Bavljenje polarizovanom zemljom, tvrdi on, ne može da se prepusti samo odlukama političara, već zahteva i strukturalne promene i da ljudi počnu da slušaju jedni druge, da se saglase oko „zajedničkih grupa činjenica" pre nego što uopšte krenu da raspravljaju šta će da urade sa njima.
Međutim, on kaže da vidi „veliku nadu" u „sofisticiranim" stavovima naredne generacije, pozvavši mlade da „neguju taj oprezni optimizam da svet može da se promeni" i „da oni mogu biti deo te promene".
Kako se potpiruju podele u Americi?
Bes i netrpeljivost između ruralne i urbane Amerike, imigracija, nepravde poput neravnopravnosti i „suludih teorija zavere - što su neki nazvali odumiranjem istine" pojačano je u nekim američkim medijskim kućama i na „turbonaelektrisanim društvenim medijima", kaže Obama istoričaru Dejvidu Olusogi, u intervjuu za BBC Arts povodom promocije njegovih novih memoara.
„Veoma smo podeljeni u ovom trenutku, svakako više nego što smo bili kad sam se prvi put kandidovao za ovu funkciju 2007. i pobedio na predsedničkim izborima 2008. godine", kaže bivši predsednik.
On sugeriše da to, delom, može da se pripiše i Trampovoj spremnosti da „potpiruje podele zato što je to dobro za njegovu politiku".
- Šta ako Tramp odbije da napusti Belu kuću
- Katastrofični scenario koji budi strah kod Amerikanaca
- Šta jeste, a šta nije o Srbiji govorio Džo Bajden
Nešto drugo što je u ogromnoj meri doprinelo ovom problemu, kaže Obama, jeste širenje dezinformacija preko interneta, gde „činjenice odjednom više nisu važne".
„Milioni ljudi veruju u predstavu da je Džo Bajden socijalista, veruju u predstavu da je Hilari Klinton deo zle kabale koja je aktivna u pedofilskim mrežama", kaže on.
Primer koji navodi ovde sa Hilari Klinton odnosi se na lažnu teoriju da demokratski političari upravljaju mrežom pedofila u jednoj vašingtonskoj piceriji.
„Mislim da će u jednom trenutku biti neophodna kombinacija regulative i standarda u okviru pojedinačnih profesija da bismo se vratili u tačku u kojoj ćemo makar priznavati zajedničku grupu činjenica pre nego što krenemo da raspravljamo o tome šta treba da uradimo u vezi sa njima."
Obama kaže da, iako su mnoge konvencionalne medijske kuće poslednjih godina uvele proveru činjenica (fektčeking) u pokušaju da zaustave širenje dezinformacija preko interneta, to često nije dovoljno zato što su „lažne informacije već obišle planetu pre nego što je istina proverena i puštena u svet."
On dodaje da su podele isto tako rezultat društveno-ekonomskih faktora kao što su sve veća neravnopravnost i razlike između ruralne i urbane Amerike.
Takvi problemi su, dodaje on, „uobičajeni i u Velikoj Britaniji i širom sveta", sa ljudima „koji se osećaju kao da gube oslonac na lestvama privrednog razvoja i može da ih se ubedi da je za to kriva ova ili ona grupa."
Pogledajte video: Zašto će se društvene mreže promeniti posle američkih izbora?
Šta je sa pokretom „Životi crnaca su važni" i rasizmom?
Obama, koji je u istoriju ušao kao prvi crni predsednik, kaže da je pitanje rase „jedna od centralnih izvornih podela u američkoj istoriji - naš prvi greh."
Događaji koji su se odvijali tokom leta, uključujući smrt Džordža Flojda - crnca koji je umro u policijskom pritvoru - i reakcije na njegovu smrt u zajednicama ne samo u SAD-u, već i širom sveta, doveli su do trenutaka i očaja i optimizma, kaže on.
„Očaja zato što se hronična stalna uloga rase i predrasuda u našem krivičnom pravosudnom sistemu nastavlja u tako otvorenom obliku… i ogroman optimizam, koji ste videli da je proizašao iz protestnog aktivizma i interesovanja koji daleko premašuju bilo šta što smo videli do sada - pa još miroljubivog."
Važno je što su protesti bili višerasni, kaže on, dodajući da je reakcija bila drugačija nego na ubistvo Trejvona Martina iz 2012. godine, nenaoružanog tinejdžera sa Floride, kog je na licu mesta ubio dobrovoljni čuvar komšijske straže Džordž Cimerman.
Cimerman je kasnije oslobođen krivice za ubistvo ovog sedamnaestogodišnjaka u sudskom slučaju visokog profila.
Obama pominje i ubistvo nenaoružanog crnca Majkla Brauna iz 2014. godine, kog je šest puta upucao beli policajac u Fergusonu, u Misuriju.
- Smrt Džordža Flojda: Tri činjenice koje objašnjavaju bes u Americi
- Smrt Džordža Flojda: Zašto neki protesti prerastaju u nasilje
- Ko su Praud Bojs i Antifa o kojima se prepiru Bajden i Tramp
On kaže da je, iako su ovi incidenti uzburkali strasti širom Amerike, pokrenuvši raspravu oko rase i pravde, i dalje delovalo kao da postoji „otpor među velikim delovima belačke zajednice ideji da je to nešto više od usamljenog incidenta ili slučaja nekoliko crvljivih jabuka."
„Ovog leta ste mogli da vidite zajednice sa zanemarljivim brojem crnačkog stanovništva kako izlaze na ulice i govore da su životi crnaca važni i prihvataju predstavu o tome da mora da dođe do prave promene."
- Džonson, Klinton, Tramp (i Nikson): Svi članovi „ozloglašenog" kluba
- Nije lako biti prvi čovek Amerike - predsednici i mentalno zdravlje
Obama je govorio pred objavljivanje novih memoara - Obećana zemlja - koji prate njegov uspon do američkog Senata i prvi mandat kao predsednika.
Najavljeno je da će biti objavljena 17. novembra i to je prva od dve knjige koje pokrivaju njegovo vreme provedeno u Beloj kući.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
