Spiskovi za kupovinu koje smo nekad imali običaj da naškrabamo na pozadini koverte sve su poznatiji supermarketima u kojima kupujemo.
Najpre preko kartica za popust koje skeniramo na izlasku, a sve više i više preko onlajn korpi, naše potrošačke navike više nisu tajna.
Ali sada sve više maloprodajnih lanaca koristi veštačku inteligenciju - sisteme softvera koji mogu da uče sami za sebe - da pokušaju automatski da predvide i podstaknu naše veoma specifične želje i kupovine kao nikad do sada.
Konsultant za maloprodaju Danijel Berk, iz Blik Rotenberga, ovo naziva „svetim gralom… izgraditi profile mušterije i sugerisati joj proizvod pre nego što ona shvati da ga želi."
- Kako je nastala kupovina preko interneta
- Da li će veštačka inteligencija ubrzati put do leka za korona virus
- Zašto Amazon toliko zna o nama
Dakle, sledeći put kad skoknete do lokalne prodavnice da kupite neke grickalice i konkretno vino u petak uveče, možda za tu odluku možete da okrivite veštačku inteligenciju i kompjuter koji je saznao sve to o vama.
Vil Brum je osnivač Ubamarkera, britanskog proizvođača šoping aplikacije koja omogućuje ljudima da plate za svoje artikle preko telefona, sastavljaju liste i skeniraju same proizvode u potrazi za sastojcima i alergenima.
„Naš sistem veštačke inteligencije prati obrasce ponašanja ljudi umesto njihove konkretne kupovine i što više kupujete, veštačka inteligencija više zna o tome kakve proizvode vi volite", kaže on.
„Modul veštačke inteligencije napravljen je ne samo da radi očigledne stvari, već i da usput uči i da počne da predviđa. On može da počne da gradi sliku o tome koliko je verovatno da ćete isprobati neki drugi brend ili kupiti čokoladu u nedelju."
A može i da ponudi ono što zove „hiper-personalizovanom ponudom", kao što je jeftinije vino u petak uveče.
Ubamarker ima problema da ubedi najveće britanske supermarkete da usvoje njihovu aplikaciju, pa je umesto toga sklopio ugovore o saradnji sa manjim lancima prodavnica u Velikoj Britaniji, uključujući Spar, Ko-op i Badžens, prodavnice koje se tradicionalno ne vezuju za visoku tehnologiju.
Učešće ovih aplikacija ostaje nisko, ali sve vreme raste, delom zahvaljujući pandemiji korona virusa, koja je ljude naterala da nerado pipkaju rafove ili stoje u redovima.
„Uz pomoć aplikacije otkrili smo da je prosečan sadržaj korpe porastao za 20 odsto, a ljudi s aplikacijom tri puta su skloniji da se vrate i kupuju u istoj radnji", kaže Brum.
U Nemačkoj, berlinski startap po imenu SO1 radi slične stvari sa vlastitim sistemom veštačke inteligencije za maloprodajne objekte. On tvrdi da devet puta više ljudi kupuje robu koju im sugeriše veštačka inteligencija od one koju nude tradicionalne promocije, čak i kad su popusti 30 odsto niži.
Dobijanje ponuda za robu koju biste zapravo možda želeli da kupite umesto nasumičnih kupona sjajno je za mušterije. Međutim, Dženi Tenison, šefica britanskog Instituta otvorenih podataka, tela koje vodi kampanju protiv zloupotrebe podataka, poziva na oprez povodom ogromne količine informacija koja se sakuplja o ljudima.
„Ljudi vole da im se preporučuju proizvodi, ali počinju da osećaju nelagodu kad ih se navodi ili manipuliše njima da kupe konkretne stvari na osnovu karikature onoga ko su, umesto potpune složenosti njihove ličnosti", kaže ona.
- Život u raljama algoritma
- Imamo pametne telefone, da li ćemo imati i jeftinu struju
- Koja osećanja određuju da li je film pogodak ili promašaj
Ona dodaje da tu postoje krupnija društvena pitanja koja pokreće upotreba veštačke inteligencije u maloprodaji.
„Moramo da se zapitamo koliko je pravično i etičko samo sakupljanje podataka. Dakle, na primer, da li se belim ženama iz srednje klase nudi popust na sveže povrće, ali se ne nudi nekom drugom ko bi zaista mogao da ima koristi od toga", kaže Tenison.
„Ono što zaista moramo da razumemo jeste kakav uticaj sakupljanje podataka i profilisanje vrši na različite sektore društva. Da li se profilisanje zasniva na rasi, društveno-ekonomskom statusu, seksualnosti?"
Onlajn gigantu Amazonu nije strano sakupljanje podataka. On poseduje ogromne količine podataka o mušterijama na osnovu njihovih onlajn kupovina, i preko njegovih proizvoda kao što su Ring zvonca i Eho zvučnici. On se sad seli u fizičku maloprodaju, sa fizičkim prodavnicama dupke punim kompjuterskom vizuelnom tehnologijom potpomognutom veštačkom inteligencijom.
To znači da u njegovim Amazon Go prodavnicama, koje trenutno rade na 27 lokacija u SAD, ljudi mogu da kupuju bez interakcija sa ljudima ili kasama.
Oni prosto prevuku smartfon preko skenera kad uđu u supermarket, uzmu šta žele da kupe i samo izađu. Veštačka inteligencija ih, naravno, posmatra i pošalje im račun na kraju.
Prve Amazon Go prodavnice nalazile su se na malim lokacijama, zbog troškova senzora i neophodne opreme, ali kompanija se postepeno širi na veće prodavnice.
Amazon radi i na tehnologiji za supermarkete koji ne žele da opremaju svoje radnje tako skupim sistemima. Tu u igru uskače njegova Deš kart, kolica za supermarket opremljena senzorima koji registruju i sabiraju sve što ubacite u njih.
U jednoj losanđeleskoj radnji u kojoj se ona testiraju, postoji posebna brza kasa na izlazu, bez potrebe za čovekom naravno.
Jedan drugi američki maloprodajni lanac Kroger eksperimentiše sa pametnim policama opremljenim LCD ekranima koji emituju kontekstualizovani sadržaj osmišljen da privuče mušterije. Neki emituju ponude i personalizovani sadržaj povezavši se preko Blututa na aplikaciji za popuste na telefonima.
Više od tri četvrtine velikih maloprodajnih kompanija širom sveta ili ima sisteme veštačke inteligencije ili planira da ih instalira do kraja godine, prema istraživačkoj grupi Gartner.
Njihov analitičar Sandip Uni kaže da je globalna pandemija ubrzala ovaj trend zato što je dramatično promenila potrošačke navi
„Ljudi su kupovali iz panike i usredsređivali se na osnovne a ne na neosnovne namirnice, što je zauzvrat dovelo do ogromne neravnoteže u ponudi-potražnji", kaže on. „To znači da smo počeli da viđamo prazne police i predviđanje potražnje odjednom više nije funkcionisalo."
Američka firma Afreš pravi sisteme nabavke zasnovane na veštačkoj inteligenciji kako bi pomogla u najboljem mogućem planiranju stepena traženih zaliha.
Osnivač Afreša Mat Švorc kaže da osoblje mora da poduči sisteme veštačke inteligencije ključnim događajima u kalendaru, kao što je skorašnja Noć veštica.
„Istorijsko uzimanje u obzir stvari kao što su odmor [i drugi događaji] jedan je od najvećih izazova za veštačku inteligenciju", kaže on.
„I ne možemo sve do kraja da automatizujemo bez ljudi. Veštačka inteligencija može da predloži 20 sanduka bundeva za oktobar, a ljudi onda mogu to da koriguju ukoliko se za tim ukaže potreba."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
