Sve oči uprte su u finsku premijerku tokom njene prve godine na čelu koalicione vlade sastavljene isključivo od žena.
One su hvaljene zbog smirenog i odlučnog sprovođenja mera protiv pandemije korona virusa, ali grupe rodnih manjina pitaju se da li će njen nekonvencionalni sastav zaista pomoći da unapredi „nazadne" zakone.
Od premijerkine kancelarije ima manje od 200 metara hoda do Kuće poseda, gde premijerka Sana Marin treba da održi sastanak o Programu ravnopravnosti koji je potpisala njena vlada.
Nije raspoložena za neobavezno ćaskanje, ali ko bi bio prve nedelje po povratku na posao posle medenog meseca?
Kratki odmor na neobelodanjenoj lokaciji usledio je posle iznenadnog venčanja u avgustu, hitro organizovanog s ocem njene male devojčice. dok se u pozadini dešavala globalna pandemija,
- Tinejdžerka postala premijerka na jedan dan
- Finska: Ko je najmlađa premijerka na svetu
- Najveći broj žena u Vladi Srbije od početka višestranačja
Fotografija Sane Marin, u satenskoj venčanici sa dugim rukavima, dok grli muža Markusa Rajkonena, bivšeg profesionalnog fudbalera i njenog partnera poslednjih 16 godina, bio je neočekivani post na njenom aktivnom i veoma ličnom nalogu na Instagramu.
Prethodno je podelila fotografiju sebe kako doji ćerku Emu.
Par je stajao zagrljen, smešeći se od uva do uva, u pitoresknom dvorištu Kesarante, zvanične premijerske rezidencije u Helsinkiju, kićenoj drvenoj vili na obali Baltičkog mora.
Rapidno su je podelili politički urednici i modni blogeri, podkasteri i srednjoškolci - a to je druga fotografija Sane Marin za manje od godinu dana koja je u trenutku ostavila snažan utisak.
Desetak reportera čeka na stepenicama finske Kuće poseda, renesansne zgrade u kojoj se koaliciona vlada sastaje iza zatvorenih vrata.
„Ne pripremam šta ću im reći", kaže Sara Marin dok im prilazi, a njena telohraniteljka korača iza nje.
„Pitaju me šta god žele, a ja im iskreno odgovaram."
Možda će ove nedelje biti mnogo više pitanja o njenom privatnom životu?
„Ne. Oni žele da saznaju nešto više o problemima, mnogo toga nam se dešava", odgovara odlučno.
„Možda će me pitati na kraju."
Neki reporteri nose maske, nekolicina drži mikrofone na dugom štapu.
Svi je pomno prate kad se popne sa druge strane stepeništa odvojenog kordonom i izlazi pred njih.
Ona je prva političarka koja je stigla na sastanak i u pravu je - finski mediji je zaista propituju o problemima.
A četiri sata kasnije, nakon sastanka, ponovo zastaje napolju da popriča sa njima.
Ona je poslednja političarka koja napušta scenu.
Finland’s government is now led by these five party leaders. #newgeneration pic.twitter.com/vis0qB9tO8
— Tuomas Niskakangas (@TNiskakangas) December 8, 2019
Prva fotografija Sane Marin koja je postala viralna snimljena je pre skoro 200 dana, u decembru 2019. godine, njenog prvog dana na poslu.
Kao finska nova i najmlađa premijerka svih vremena, tada 34-godišnja Sana Marin stajala je smešeći se kraj drugih političara koji će predvoditi njenu koalicionu vladu levog centra.
Sve su bile žene.
U vreme objavljivanja fotografije, samo jedna liderka koalicije od pet stranaka imala je više od 34 godine.
Stojeći na podijumu sa kabinetom, rekla je moru fotoreportera da ona predstavlja mlađu generaciju i da pažnju međunarodnih medija smatra dobrodošlom.
To je prilika da se svetu pokaže „ko smo mi Finci".
- Hoće li žene posle epidemije morati više da se trude na poslu
- U fotografijama: Upoznajte Andreu Lukači Pap, jedinu registrovanu kovačicu u Srbiji
Ova poruka stigla je čak i do onih van tradicionalnih političkih krugova.
Gitarista Tom Morelo iz grupe Rage Against the Machine postavio je fotografiju koalicije na Instagram stranici, obelodanivši da je Sana Marin obožavateljka njegovog američkog rok benda.
Ona je potvrdila taj sentiment na milenijalski način - lajkujući njegov post.
Naslovi su se pisali sami.
„Feminizam sazreo u Finskoj"
„Finski parlament: pionir rodne ravnopravnosti"
„Žene vladaju: Ovo smo svi čekali"
Bilo je i seksističkih mimova, na kojima žene donose odluke dok se zajedno kupaju u sauni.
Na mnogo načina politička scena je već bila pripremljena za jednu takvu koaliciju.
Ako je neka zemlja morala da bude feministička utopija a la Ostrvo Čudesne žene, onda je to Finska.
Ona je 1906. godine postala prva zemlja na svetu koja je ženama priznala puno parlamentarno i pravo glasa, što je dostignuće koje većina zapadnih zemalja neće ostvariti sve do posle Prvog svetskog rata.
Naredne godine, u parlament je izabrano 19 žena.
A 2000. godine, Finska je izabrala prvu predsednicu, Tarju Halonen.
Premijerka, Aneli Jatenmaki, usledila je 2003. godine.
Krajem 2019. godine, i posle još jedne premijerke, Sanu Marin odabrala je njena Socijal-demokratska stranka levog centra da bi preuzela dužnost od premijerke Aniti Rine, posle kritika na račun toga kako je ova rešavala štrajk pošte.
Naimenovanje ju je pretvorilo u najmlađeg lidera zemlje, a niko nije mogao da predvidi šta je čeka.
Gotovo tačno tri meseca kasnije, 11. marta, Svetska zdravstvena organizacije proglasila je epidemiju Kovida-19 pandemijom.
Ali kabinet Sane Marin bio je pripremljen.
Šesnaestog marta, Finska ne samo da je već bila u izolaciji, već je aktivirala Zakon o ovlašćenjima tokom vanrednog stanja, poslednji put iskorišćen tokom Drugog svetskog rata, koji je vladi dao ovlašćenje da reguliše plate i zahteva „obaveznu radnu snagu za pružanje usluga".
Ovaj potez bio je kritikovan u medijima, ali su ankete pokazale da ga je javnost podržala.
Narodu Finske izdata je jedna jasna direktiva: ostanite kod kuće gdegod je to moguće.
Svaki pojedinac sa blagim simptomima bio je podstaknut da se testira, a organizovani su redovni onlajn sastanci laboratorija, lekara i klinika da bi se koordinisali planovi.
Sana Marin i njenih pet najviših koleginica iz kabineta držale su nedeljne brifinge, odgovarajući na pitanja i građana i medija.
Jedan je bio posvećen pitanjima dece.
Ona je bila hvaljena i stavljana u isti koš kao liderke Tajvana, Nemačke i Novog Zelanda, što je neke navelo da se zapitaju da li su liderke bolje u rukovanju krizama.
„Postoje zemlje koje predvode muškarci a koje su takođe imale dobre rezultate", kaže Sana Marin za BBC.
„Tako da ne mislim da je to rodno pitanje. Mislim da moramo više da se usredsredimo na ono što su zemlje koje su imale dobre rezultate naučile."
Finska, sa 5,5 miliona stanovnika, imala je malo više od 370 smrti, što je stopa od oko 60 smrti na milion stanovnika.
Stopa smrtnosti u Velikoj Britaniji više je nego deset puta viša.
„Mislim da je među nekoliko stvari koje smo naučili u Finskoj ta da je važno slušati naučnike kako bi se iskoristilo svo dostupno znanje i da bi se donosile hrabre odluke usred neizvesnosti - mislim da je to takođe veoma važno", kaže Sana Marin.
„Imamo društvo koje je zasnovano na poverenju. Ljudi veruju vladi, oni veruju demokratskom poretku."
Mere Zakona o vanrednom stanju ukinute su ranije nego što je planirano, u junu, ali se koalicija suočila sa još jednim burnim trenutkom.
Potpredsednica vlade i liderka Partije centra Karti Kulmuni - sa 33 godine, najmlađa od četiri koalicione liderke Sane Marin - podnela je ostavku zbog skandala sa troškovima.
U septembru, zamenila ju je još jedna žena - Anika Sariko.
U javnosti je koalicija delovala jedinstveno, ali je privatno bilo neslaganja.
„Nijedna stranka ne može da ima sve po svom", kaže ministarka obrazovanja i liderka Leve alijanse, 33-godišnja Li Anderson.
„Ponekad se javljaju napetosti koje imaju veze sa pravljenjem kompromisa iza zatvorenih vrata.
„Mislim da su neki ljudi skloni da tvrde da ćete, zato što ste žena, voditi određenu vrstu politike ili da je lakše složiti se oko nečega ako ste sve žene.
„Ali to nije nužno tako."
U adolescenciji, Marin nije mogla da zamisli budućnost u kojoj živi u Kesaranti sa mužem i njihovom dvogodišnjom ćerkom Emom.
„Političari i politika su mi delovali veoma daleko. Potpuno drugi svet od onoga u kom sam živela", kaže ona.
„Kao i mnogi Finci, moja porodica je puna tužnih priča", napisala je na ličnom blogu 2016. godine.
Odgojili su je u gradiću na jugozapadu Finske po imenu Pirkala njena majka i majčina devojka.
„Porodica duge", kaže ona, samo pod stalnim finansijskim pritiskom.
Nakon što se njena majka, koja je odrasla u sirotištu, razvela od njenog oca alkoholičara, preživljavala je od socijalne pomoći.
Odmalena, Sana Marin je morala da radi - uglavnom u maloprodaji - da bi izdržavala porodicu.
Nije bilo ranih znakova njenog potencijala.
Njen nastavnik Pasi Kervinen, iz srednje škole u Pirkali, naziva je „prosečnom učenicom", mada je ova sa 15 godina tražila dodatne domaće zadatke da bi popravila ocene.
Do njenog političkog buđenja, kako ga ona naziva, došlo je u njenim dvadesetim, kad je počela da smatra da je moguće ne samo unaprediti okolnosti vlastitog života, već i života onih oko nje.
To je motivacija koja stoji iza Programa ravnopravnosti vlade Sane Marin.
Ona podrazumeva politiku podsticaja roditeljima da ravnopravno dele odgovornosti za odgoj deteta, borbu protiv porodičnog nasilja, smanjenje jaza u rodno ravnopravnim platama i poboljšanje obrazovnih rezultata za decu siromašnijeg porekla i iz imigrantskih porodica.
Postoje planovi i da se reformiše Zakon o transrodnim osobama, koji trenutno zahteva da oni koji žele zakonsko priznanje pola moraju da se podvrgnu višegodišnjoj kontroli mentalnog zdravlja i, ukoliko već nisu neplodni, prisilnoj sterilizaciji.
„Svako mora da ima pravo da odredi vlastiti identitet. I program to podržava", kaže Sana Marin.
Da li ona smatra trans žene ženama?
„Nije moje da identifikujem ljude", kaže ona odlučno.
„Svačiji posao je da identifikuje samog sebe. Nije na meni da to kažem."
Ona je možda jedini lider neke svetske vlade koji otvoreno iskazuje takav stav po pitanju rodne samo-identifikacije.
Aktivisti za prava trans osoba godinama se zalažu za reformu „nazadnog" Zakona o trans osobama, a neki kažu da i dalje sumnjaju da će je ova vlada ostvariti.
Sve prethodne vlade koje su pokušale da promene zakon morale su da se povuku pod pritiskom konzervativne struje, kaže aktivista Kasper Kvisto, koji se sastao sa koalicijom da ponudi svoj savet.
„Imamo najmlađu liderku neke zemlje, ali to je samo po sebi samo simbolički", kaže on.
„To iza sebe mora da ima podršku sistema pre nego što zapravo može da načini neku razliku."
Ali ovaj put se svih pet stranaka iz koalicije slažu sa reformom, a podnošenje predloga zakona u parlamentu zakazano je za sledeću godinu.
„Finska oduvek ima koalicione vlade. Tako da smo mi navikli da pravimo kompromise i pokušavamo da pronađemo konsenzus između različitih partija i ideologija", kaže Sana Marin.
„Mislim da je to prednost, ali to nije uvek najbrži način da se nešto postigne."
Način na koji je Marin u aprilu rešavala pandemiju pomogao joj je da stekne 85 odsto podrške javnosti, mada ona kaže da se ne obazire na ankete.
Ali bilo je i kritika.
Tokom globalnih protesta pokreta „Životi crnaca su važni", neki crni Finci su na društvenim mrežama istakli da Program ravnopravnosti, iako se bavi raznim oblicima nejednakosti, ne priznaje da su oni koji najviše pate od njih ljudi obojene kože
Izveštaj Saveta Evrope iz 2019. godine kaže da je 63 odsto ljudi afričkog porekla redovno iskusilo rasističko maltretiranje u Finskoj - što je najviša stopa u čitavoj Evropi.
A trenutno je u Finskom parlamentu samo jedna crna poslanica, Bela Forsgren.
Marija Ohisalo, 35-godišnja liderka finske Zelene lige kaže da se slaže s onima koji kažu da vlada mora da uradi više da bi podstakla diverzitet u javnom životu.
„Pet obrazovanih belih žena na kraju nije mnogo reprezentativno. Ukoliko zaista želimo ravnopravnost, to se ovde još ne vidi", kaže ona.
„Naravno, naše poreklo i dalje utiče na prilike koje dobijamo u životu, a to ne bi trebalo da je tako", kaže Sana Marin.
Ali rešavanje toga nije posao za nju, već za sve Fince, kaže ona.
I insistira da će Program ravnopravnosti pomoći da se popravi položaj rasnih manjina.
„Svi moramo da se usredsredimo na to kako možemo da pretvorimo program u realnost", kaže ona.
„A to je moja misija kao premijerke."
BBC 100 žena svake godine imenuje 100 uticajnih i inspirativnih žena i priča njihove priče. Pronađite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru, i upotrebite hešteg #BBC100Women
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
