Dok milioni iz čitavog sveta oplakuju Dijega Maradonu, deo privilegovanih se sa setom priseća kako je bilo uživo ga gledati u Beogradu, Italiji, Meksiku… I biti deo istorije.
„Ne znate šta ste propustili", glasio je sada već čuveni transparent ispisan 1987. na zidinama jednog groblja u Napulju.
Dijego Maradona je te godine predvodio Napoli do prve titule šampiona Italije u istoriji (do tada punoj šampiona sa bogatog severa).
Siromašni jug je dobio heroja, a Napulj nešto više od toga - božanstvo - pa navijači Napolija i dalje pevaju pesmu o mami, Dijegu i srcu koje kuca kao ludo:
„O mamma mamma mamma, o mamma mamma mamma, sai perche' mi batte il corazon?Ho visto Maradona, ho visto Maradona, eeeeh, mamma', innamorato son".
(„O mama mama mama, o mama mama mama, da li znaš zašto mi srce tuče? Video sam Maradonu, video sam Maradonu, eeeeh mama, zaljubio sam se ".)
- Tango Argentino: Neverovatni život El Pibea - dečaka kojem je jedno srce bilo malo
- Dijego Maradona - jedna Božija ruka i dve magične noge
- U fotografijama: Maradonin izvanredan život
Ipak, u Maradoninim čarolijama uživo nisu uživali samo Sicilijanci - već i ljudi sa ovih prostora, jer je El Pibe igrao i protiv Zvezde i reprezentacije Jugoslavije.
Ti ljudi bili su svedoci istorije.
„Život novinara obeleže dva ili tri trenutka u 50, 40 godina. Namesti se tako", kaže za BBC na srpskom Milorad Đurković, čuveni sportski novinar i komentator iz perioda SFRJ, koji je 1986. u Meksiku uživo video i Božiju ruku i gol veka.
„Svi su ustali i aplaudirali Maradoni, cela Marakana. Nikad to nisam video", dodaje Nenad Ranković, koji je 1982. na Zvezdinom stadionu gledao kako Maradona lobuje Diku Stojanovića i radi ono u čemu je najbolji - stvara istoriju.
Božja ruka
„Maradona je igrao u vreme velikih igrača", kaže Đurković kratko.
„Ali ako za nekoga može da se kaže da je sam osvojio Svetsko prvenstvo u fudbalu, koji je ekipni sport, onda je to Maradona u Meksiku 1986".
Te godine Argentinci su u finalu savladali Zapadnu Nemačku, ali se mnogo više pamti četvrtfinalni duel protiv Engleske.
U tom meču Maradona je pokazao fudbalsko umeće, ali i neke druge stvari.
„Možete na razne načine da opišete njegovu karijeru, ali ništa je nije tako dobro zapisalo, ispisalo, opisalo, obeležilo i obojilo kao ta četiri minuta protiv Engleske", kaže Đurković.
U 51. minutu prvo se, kako je rekao posle meča, dogodila Božija ruka.
It’s crazy man. Maradona is legitimately a legend. Would hear so many stories about how ridiculously good he was back in the days. “La Mano de dios” goes down as one of the most controversial/legendary plays in history. RIP to a 🐐 pic.twitter.com/bfcxHymEN1
— marcos (@sssjb01) November 25, 2020
„Taj stadiona Asteka je ogroman teatar, tako da je sve bilo prilično zagonetno, iako je postojao televizijski prenos - nije se baš odmah sa tribina videlo da je udario rukom loptu", kaže Đurković.
Nekoliko minuta kasnije Maradona je uzeo loptu na centru igrališta, predriblao gotovo ceo tim Engleske i zatresao mrežu, što je kasnije proglašeno za gol veka.
One of the greatest players. One of the greatest goals. A football icon. Diego Armando Maradona ❤️ @argentina pic.twitter.com/UsWkrdRKtm
— B/R Football (@brfootball) November 25, 2020
„Publika je bila uz njega. To su uglavnom bili ljudi iz srednje i južne Amerike i svi su bili uz Maradonu", kaže Đurković.
„Englezi nisu mogli da prihvate to što se desilo… Sada ima VAR, tako da više neće biti toga, ali zna i VAR da vara", dodaje uz osmeh.
Đurković kaže da je o Maradoni sve rečeno i da ne treba porediti različite generacije fudbalera, ali da je on „ipak bio i ostao neprevaziđen".
„Tako se rodio jednostavno - on je broj jedan. Argentina je posebna zemlja, poseban narod. Ono što se sada dešava tamo posle njegove smrti… To je nešto iznad svega".
Lob
Samo četiri godine ranije Maradona je sa Barselonom, u drugom kolu Kupa pobednika kupova, gostovao na stadionu Crvene zvezde.
Kalendar je pokazivao 20. oktobar 1982. godine, stadion je bio pun, a na severnoj tribini Marakane bio je 12-godišnji Nenad Ranković.
„Imao sam 12 godina, ali se živo sećam svega, to mi je bila prva velika utakmica u životu… Ogroman broj ljudi, svi smo hteli da vidimo Maradonu i Šustera", priseća se on.
„A do dva sata pred meč nisam ni znao da ću ići - ćale došao sa posla i rekao 'ajde, pakuj se, idemo na utakmicu'. To je bio doživljaj".
Nedaleko od njega, na sredini severa, pri vrhu tribine, bio je Zoran Maričić - moj otac.
„Normalno, stajanje je bilo, nije bilo sedenja. Đoka Bomba je igrao, Dika Stojanović… Pun stadion, 80.000 ili 90.000 ljudi je bilo sigurno", kaže.
Na pitanje čega se sećaju, odgovor je jasan - gola.
Maradona je uzeo loptu, nanizao nekoliko Zvezdinih fudbalera i sa ivice kaznenog lobovao Aleksandra Diku Stojanovića - a sa njim i svih 90.000 gledalaca - postigavši jedan od najlepših golova ikada viđenih na stadionu Crvene zvezde.
I za to dobio aplauz beogradske publike.
I watched him playing in Belgrade vs. Red Star .... that goal he scored, that lob was one of the greatest 🙌🏼 The whole stadium in Belgrade applauded ... #Rip 😥 #Maradona #Barcelona #CrvenaZvezda https://t.co/bf9Zo2BuY2 pic.twitter.com/HYyI5WUjN2
— Nenad Stefanović (@NenadStefa) November 25, 2020
„Jeste, ceo stadion je aplaudirao, nikada to ranije nisam video. Naježio sam se kad se to dogodilo, svi su ustali i aplaudirali, bukvalno ceo stadion", kaže Ranković.
„Aplauz je bio dugačak, pravi domaćinski, prijateljski… Oduševljenje celog stadiona", kaže moj otac.
„To je tako ušlo u istoriju. Svi su aplaudirali samo Maradoni, nikom drugom", dodaje.
- Kako je Maradona postao zlatni dečko
- Ronaldinjo: Od fudbalskog božanstva u Barseloni do zatvora u Paragvaju
- Od prečke Mijatovića do potopa u Južnoj Africi - sve tragedije fudbalske reprezentacije
Meč se završio pobedom Barselone 4:2, a Ranković se seća kako su u povratku sa meča pričali o tome koliko je Maradona bio neverovatan.
„Mogao je sve sa loptom i nije mala stvar što sam bio tamo. Naravno da sam sačuvao kartu sa tog meča - barem na neko vreme", navodi.
„Stavio sam je negde na sigurno, tj. sakrio sam je sam od sebe i nikada je više nisam našao.
„Negde u nekom rečniku je ostala i to se izgubilo u selidbama, ali čuvam sve drugo pre i posle toga. To je nestalo. Možda se pojavi nekad".
Sahranjen pored roditelja, navijači pratili vozilo sa kovčegom
Dijego Maradona sahranjen je u Buenos Ajresu na privatnoj ceremoniji, kojoj je prisustvovalo oko dvadesetak ljudi.
Na poslednjem verskom obredu bili su samo članovi porodice i bliži prijatelji.
Maradona je sahranjen pored roditelja, Dijega i Dalme.
Navijači su ispratili vozilo sa kovčegom od grada do groblja, a mnogi su dodirivali automobil dok je stajao zbog saobraćaja.
Prethodno se od njega oprostilo više desetina hiljada ljudi.
Kovčeg sa telom Maradone bio je izložen u predsedničkoj palati u Buenos Ajresu, ispred koje se stvorio kilometarski red koji se pružao kroz 20 kvartova.
Ljudi su se u mimohodu oprašteli od Maradone, mnogi su aplaudirali, bacali cveće, šalove, zastave i dresove.
Suze
Danijel Bukumirović, novinar
Imao sam 10 godina, bio sam četvrti osnovne i već sam bio zadojen fudbalom i Zvezdom.
I pre toga sam išao na utakmice sa ocem, ali za tu utakmicu protiv Barselone nije mogla da se nađe karta.
Obično sam na manje mečeve ulazio sa njim na Zapad preko njegove sezonske, ali to ovog puta nije bilo moguće.
Zbog toga mi je ustupio sezonsku,sproveo me do ulazne kapije, odakle me je obezbeđenje odvelo do mog mesta, a on je kupio kartu od tapkaroša i ušao na jug.
Tako da sa tog meča pamtim tu situaciju, neverovatnu Barselonu i odličnu Zvezdu koja jednostavno nije mogla više.
- Bob Marli - čovek koji je bio zaljubljen u fudbal
- Pitanje zbog kojeg je Murinjo zanemeo: Kako je makedonski novinar dirnuo „Posebnog"
- Veljko Paunović: O Spartancima u Redingu, Antićevom savetu i novom talasu srpskog fudbala
Maradona je dao taj nezaboravan gol…
Do tada nikada nisam video da ceo stadion aplaudira protivničkom igraču, ne pamtim ni posle da se to dogodilo.
Bio sam klinac i teško mi je to sve palo - prvo to što smo primili gol, a onda i to što nisam razumeo zašto mu svi aplaudiraju, pa sam bio sav u suzama…
Barem dok Zvezda nije dala gol.
Italija
Đurković Maradonu nije gledao samo u Meksiku - bio je tu i na Svetskom prvenstvu 1982. u Španiji, kao i onom 1990. u Italiji.
Reprezentacija Jugoslavije je u Italiju otišla sa mnogo samopouzdanja, predvođena nizom zvezda poput Stojkovića, Savićevića, Prosinečkog, Šukera, Sušića, Vujovića…
U četvrtfinalu naišli su na Argentinu i - Maradonu.
„Uf, kako sam strašno bio motivisan za taj meč s Maradonom. Sudar dve desetke. „Hteo sam da mu pokažem da malo i ja znam da igram fudbal", izjavio je Dragan Stojković Piksi za Novu.
Piksi je Maradonu nazvao „čarobnjakom u kopačkama", ističući da je „imao tu čast i privilegiju da igra sa njim (reprezentacija sveta protiv Engleske) i protiv njega".
„Prvo sam pratio ono njegovo čuveno zagrevanje, po kojem je bio jedinstven, prepoznatljiv. Razvezane pertle poskakuju, dok on u ritmu muzike pleše s loptom, žonglira…"
Fancy a dance. #Maradona rip the greatest pic.twitter.com/lC7epArO31
— john kenny (@JohnKennyMedia) November 25, 2020
Meč je završen 0:0 i usledili su penali - Stojković je prvi promašio.
„Onda je promašio i Maradona i rekoh sebi: 'Ma, kad može on da promaši, mogu i ja", rekao je Piksi.
„Bio je veliki emotivac, nije se skrivao, video sam mu tada suze, nije mu bilo lako".
Sa tog meča u Italiji ostaće upamćeno upravo to - Tomislav Ivković je odbranio penal slavnom Maradoni, što je uradio i godinu dana ranije u meču Napolija i Sportinga.
„Ostaje u istoriji da sam mu jedini odbranio dva penala, ali oba puta je on prošao dalje", izjavio je Ivković za B92.
„Čuvena je priča u Napulju. Bio sam sa Sportingom i igrali smo penale. Kladio sam se sa Dijegom u 100 dolara da mi neće dati gol.
„Dao mi ih je, uz dres, evo i dalje ih čuvam u mojim knjigama uspomena", navodi nekadašnji golman Dinama iz Zagreba.
Kako kaže, pred meč protiv Argentine novinar ga je pitao šta će uraditi ako opet budu penali.
„Odgovorio sam mu da ću mu opet odbraniti, na šta mi novinar rekao da sam lud.
„Nije imao snage (Maradona) opet da me gleda… Rekao sam mu 'Znam gde ćeš da šutiraš i gde ide lopta'. Cimnuo sam ga i opet odbranio. Praktično mi je dodao loptu", istakao je Ivković.
Argentina je ipak prošla dalje, a Stojković i Maradona su posle meča razmenili dresove.
„Tu njegovu desetku čuvam u svom muzeju u Beogradu i sad mi je pogotovo draga", kaže Stojković.
Istorija
Od te Italije prošle su tačno tri decenije, a od beogradskog loba gotovo četiri.
Svet se promenio, mnoge stvari otišle su u zaborav i ništa više nije kao pre, ali bitne stvari se pamte - one koje su istorija.
„Nismo mi bili svesni da je to istorija", kaže Bukumirović.
„Jesmo bili svesni da gledamo najbolji napad na svetu, predvođen Šusterom i Maradonom, ali to da će on postići gol koji će se prepričavati 40 godina… Toga nismo bili svesni".
Sagovornici BBC-ja su tu saglasni - privilegija je bila biti tamo tog dana.
„Imao sam tu sreću da tu posle na Marakani gledam i Ronalda i mnoge druge velikane, ali niko nije tako dominirao kao Maradona. Pa, Ronaldo se nije video u Beogradu", ističe Bukumirović.
„Ne pamtim da je neko ostavio takav utisak na mene, a ni na ostale ljude na stadionu… Zato je valjda zaslužio i taj aplauz od 90.000 ljudi", dodaje.
Sa njim je saglasan i moj otac.
„Jeste, bila je privilegija biti tamo kao što je privilegija bio onaj Bajern 1991. kad je bilo 2:2 ili Real u Beogradu kad smo pobedili 4:2 po onoj zimi.
„To je istorija. I Maradona je istorija".
A istorija se pamti. Zauvek.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
