Pozabavili smo se nekim od najrasprostranjenijih lažnih tvrdnji o vakcinama - od navodnih zavera da se ubace mikročipovi u ljude do navodne izmene našeg genetskog koda.
Tvrdnje o „menjanju DNK"
Na društvenim mrežama često viđamo bojazan da će vam vakcina nekako izmeniti DNK.
BBC je pitao tri nezavisna naučnika o ovome. Oni kažu da vakcina protiv korona virusa neće menjati ljudski DNK.
Neke od novonastalih vakcina, poput one koja je sada odobrena u Velikoj Britaniji kompanija Fajzer/Biontek, koriste fragmente genetskog materijala virusa - iliti informacijsku RNK.
- Korona virus: Da li od mutacija postaje zarazniji
- Korona virus: Ko će prvi dobiti vakcinu
- Šest meseci kasnije i dalje bolesna od korona virusa
„Ubrizgavanje RNK u nekoga ne čini ništa DNK-u ljudske ćelije", kaže profesor Džefri Alond sa Oksfordskog univerziteta.
Ona funkcioniše tako što telu daje uputstvo da proizvodi protein koji se nalazi na površini korona virusa.
Imuni sistem potom nauči da prepoznaje i proizvodi antitela protiv tog proteina.
Ovo nije prvi put da smo analizirali tvrdnje da će vakcina protiv korona virusa navodno menjati DNK.
Istražili smo popularni video snimak koji je širio ovu teoriju još u maju.
U postovima se obično ističe da tehnologija vakcine sa informacijskom RNK (mRNA) „nikad pre nije bila testirana niti odobrena".
Istina je da vakcina sa informacijskom RNK nikad ranije nije bila odobrena, ali su u poslednjih nekoliko godina vršene brojne studije o vakcinama sa mRNA na ljudima.
Otkako je izbila pandemija, vakcina je testirana na desetinama hiljada ljudi širom sveta i prošla rigorozni proces dobijanja dozvole.
- Kako je svet izgledao posle Španskog gripa 1918 – i šta možemo da naučimo
- Testiranje na korona virus u teoriji i praksi: Šta sve treba da znate
- „Najgore mi je bilo da gledam kako mnogo ljudi umire"
Kao i sve nove vakcine, ona mora da prođe rigorozne provere bezbednosti pre nego što može da se preporuči za široku upotrebu.
U prvoj i drugoj fazi kliničkih ispitivanja, vakcine se testiraju na malom broju dobrovoljaca da bi se proverilo jesu li bezbedne i da se odredi pravilna doza.
U trećoj fazi ispitivanja, testiraju se na hiljadama ljudi da bi se videlo koliko su zapravo efikasne.
Grupa koja je primila vakcinu i kontrolna grupa koja je primila placebo pažljivo se nadziru zbog potencijalnih negativnih reakcija - tzv. nuspojava.
Nadzor bezbednosti nastavlja se čak i pošto vakcina bude odobrena za upotrebu.
Bil Gejts i tvrdnje o mikročipu
Sledeća je teorija zavere koja je obišla ceo svet.
U njoj se tvrdi da je pandemija korona virusa paravan za plan da se implantiraju mikročipovi koji mogu da se prate i da iza svega stoji osnivač Majkrosofta Bil Gejts.
Ne postoji vakcina sa „mikročipom" i nema dokaza za tvrdnju da Bil Gejts planira to da uradi u budućnosti.
Fondacija Bila i Melinde Gejts rekla je za BBC da je ova tvrdnja „netačna".
Glasine su se zapatile u martu kad je Gejts u jednom intervjuu izjavio da ćemo na kraju „morati da imamo neku vrstu digitalnih sertifikata" na osnovu kojih će se znati ko se oporavio, ko je testiran i, na kraju, ko je primio vakcinu. Nije pominjao nikakve mikročipove.
To je dovelo do jednog naširoko podeljenog članka pod naslovom: „Bil Gejts će koristiti implantate u vidu mikročipova u borbi protiv korona virusa."
Članak se poziva na studiju, finansiranu od Fondacije Gejts, o tehnologiji koja može da pohrani podatke o nečijem vakcinisanju u specijalno mastilo ubrizgano istovremeno kada i injekcija.
Kako da znate da imate korona virus
Međutim, ta tehnologija nije mikročip, već je više kao nekakva nevidljiva tetovaža.
Ona još nije počela da se primenjuje, neće dozvoliti da ljudi budu praćeni i locirani, a lični podaci neće biti ubacivani u tu bazu podataka, kaže Ana Jaklenec, naučnica koje ja radila na ovoj studiji.
Milijarder koji je osnovao Majkrosoft predmet je mnogih lažnih glasina tokom pandemije.
Našao se na meti zbog svog filantropskog rada na javnom zdravlju i izradi vakcina.
Uprkos nedostatku dokaza, u maju je anketa JuGova sprovedena na 1.640 ljudi pokazala da 28 odsto Amerikanaca veruje da Gejts želi da iskoristi vakcine da ubaci mikročipove u ljude - a ta cifra skače čak na 44 odsto među republikancima.
Pogledajte: Na ova mesta nemojte ići - rizična su
Tvrdnje o tkivu fetusa
Videli smo i tvrdnje da vakcine sadrže tkivo iz pluća abortiranog fetusa. To nije tačno.
„Ćelije fetusa se ne koriste u proizvodnom procesu nijedne vakcine", kaže doktor Majkl Hed, sa Univerziteta u Sauthemptonu.
Jedan konkretan video koji je postavljen na jednoj od najvećih antivakcinaških stranica na Fejsbuku poziva se na studiju za koju narator tvrdi da je dokaz šta sve ide u vakcinu koju izrađuju AstraZeneka i Oksfordski univerzitet.
Ali tumačenje naratora je pogrešno - dotična studija je proučavala kako vakcina reaguje kad se u laboratoriji ubaci u ljudske ćelije.
Do zabune je verovatno došlo zato što postoji korak u procesu izrade vakcine koji koristi ćelije uzgojene u laboratoriji, a koje su potomci embrionskih ćelija koje bi inače svakako bile uništene.
Tehnika je razvijena šezdesetih i nijedan fetus nije abortiran za potrebe tog istraživanja.
Mnoge vakcine se izrađuju na ovaj način, objašnjava doktor Dejvid Metjuz sa Univerziteta u Bristolu, dodajući da se bilo koji tragovi ćelija temeljeno uklanjaju iz vakcine „po izuzetno visokim standardima".
Tvorci vakcine sa Oksfordskog univerziteta kažu da su radili sa kloniranim ćelijama, ali da te ćelije „nisu ćelije abortiranih beba".
Ćelije funkcionišu kao fabrike da bi proizvele umnogome oslabljene oblike virusa koji je adaptiran tako da funkcioniše kao vakcina.
Ali iako se oslabljeni virus pravi uz pomoć tih kloniranih ćelija, taj ćelijski materijal se uklanja kad se virus pročisti i ne koristi se u samoj vakcini.
Tvrdnje o stopi oporavka
Videli smo argumente protiv vakcine za Kovid-19 svuda na društvenim mrežama koji pitaju zašto nam uopšte treba vakcina ako su šanse za umiranje od virusa toliko niske.
Mim koji dele ljudi koji se protive vakcinaciji navodi da je stopa oporavka od bolesti 99,97 odsto i sugerisao je da je dobiti Kovid-19 bezbednija opcija nego primiti vakcinu.
Za početak, brojka koja se pominje u mimu kao „stopa oporavka" - sugerišući da su to ljudi koji su se zarazili virusom i preživeli - naprosto nije tačna.
Oko 99,0 odsto ljudi koji se zaraze Kovidom ga prežive, kaže Džejson Oke, viši statističar sa Univerziteta u Oksfordu.
Dakle, umreće oko 100 ljudi od 10.000 - što je mnogo više nego troje od 10.000, kao što sugeriše dotični mim.
Međutim, Oke dodaje da „u svim slučajevima rizici umnogome zavise od starosti osobe i ne uzimaju u obzir kratkoročni ili dugoročni morbiditet od Kovida-19".
Ne radi se samo o pukom preživljavanju. Na svaku osobu koja umre, imate druge ljude koji prežive ali su lečeni na intenzivnoj nezi i one koji pate od dugotrajnih zdravstvenih posledica.
To može da dovede do preopterećenja zdravstvenog sistema pacijentima Kovida, koji zauzimaju ograničene resurse bolnice za lečenje pacijenata od drugih bolesti i povreda.
- Testiranje na korona virus u teoriji i praksi: Šta sve treba da znate
- Dezinformacije o protestima u Srbiji, manipulacije i teorije na društvenim mrežama
- Korona virus: Da li od mutacija postaje zarazniji
Naglasak na ukupnoj stopi smrtnosti i svođenje uzimanje vakcine na individualni čin potpuno maši poentu vakcinacije, kaže profesor Lijam Smit iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.
Ona treba da se doživi kao napor društva da zaštiti druge ljude, kaže on.
„U Velikoj Britaniji, najgori deo pandemije, razlog za uvođenje mera izolacije, jeste taj što bi zdravstveni sistem bio preopterećen. Ugrožene grupe kao što su stari i bolesni u staračkim domovima imaju mnogo veću šansu da se teško razbole ukoliko se zaraze virusom".
Dodatno izveštavanje: Kris Bremvel, Olga Robinson i Marijana Spring
Ako imate problema sa disanjem pozovite 19819 ili neki od brojeva telefona koje je preporučilo Ministarstvo zdravlja na sajtu Kovid19.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- KAKO USPORITI ŠIRENjE VIRUSA? Mali rečnik
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
