Donošenje godišnjeg budžeta Srbije gotovo da ne može proći bez sporenja predstavnika vlasti i stručnjaka, ali ove godine epidemija korona virusa donosi nove izazove.
„Budžet za 2021. godinu predviđa nikad veće kapitalne investicije i podizanje kvaliteta života građana", tvrdi Ministarstvo finansija.
Ovo podrazumeva povećanje penzija i plata u javnom sektoru, veće izdatke za zdravstvo i povećana ulaganja u privlačenje stranih investicija, putnu i železničku infrastrukturu u 2021. godini.
Međutim, iz Fiskalnog saveta ocenjuju da je Vlada bila previše „optimistična" u projekcijama, prema kojima se očekuje rast BDP-a od šest odsto i deficit od tri odsto BDP-a.
Upozoravaju da „zbog velike neizvesnosti koju donosi sledeća godina, takav privredni rast lako može da se ne ostvari, tako da bi deficit mogao biti osetno veći od planiranog".
- Koliki će vam kredit biti posle nove pauze zbog korona virusa
- Šta je recesija
- Korona virus i Balkan: Između dva policijska sata
A rast deficita tera državu da se više zadužuje, može da poveća izdatke građana prema državi i šalje lošu poruku potencijalnim investitorima, objašnjava za BBC na srpskom profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.
„Kada raste deficit raste i javni dug, a sa njim i rizik da se da kredit zemlji zbog čega bismo morali da plaćamo veće kamate.
„Takva klima odvraća potencijalne investitore da zaobiđu osim ako žele da se kockaju", objašnjava Savić.
Šta donosi budžet Srbije za 2021. godinu?
Prema Predlogu budžeta koji je Skupština usvojila 20. novembra, Srbija planira da poveća izdvajanja za zdravstvo, ali i za penzije i plate u javnom sektoru.
Više će biti izdvojeno i za privredne subvencije, rast ulaganja u kapitalne investicije, kao što su izgradnja puteva i brojni drugi infrastrukturni projekti, dok na začelju ostaju ulaganja u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine.
Ukupni prihodi i primanja su predviđeni na 1.336,3 milijarde dinara (11,3 milijarde evra), a rashodi i izdaci u iznosu od 1.514,8 milijardi dinara (12,8 milijardi evra).
Šta je državni budžet?
„Državni budžet možemo definisati kao planirane prihode i rashode države na godinu dana - odakle će obezbediti sredstva i na šta će ih potrošiti u jednoj kalendarskoj godini", objašnjava profesor Savić za BBC na srpskom.
Savić ističe da je „za svakog građanina je važno šta će on kao pojedinac dobiti".
To su pitanja poput šta će biti sa platama i penzijama, da li će lekovi koje koriste biti na listi koju finansira država, kada će biti izgrađen put…
Pored toga, dodaje profesor, „svakog građanina treba da zanima da li se sredstva iz budžeta troše namenski, da li se zajednički novac efikasno troši, da li projekti koje država sprovodi nadilaze njenu ekonomsku snagu".
„Loše odluke vlasti mogu sve građane da zaviju u crno", zaključuje.
Prema proceni Vlade, deficit će u 2021. godini iznositi tri odsto BDP-a, dok se očekuje da se javni dug na nivou opšte države smanjuje, te da se do kraja godine zadržava na nivou od 58,7 odsto.
Međutim, Fiskalni savet ne veruje u ovako „optimistične" prognoze i pribojava se da bi rast deficita lako biti veći nego što je predviđeno.
„Zbog velike ekonomske neizvesnosti usled pandemije korona virusa, budžet trebalo planirati restriktivnije", smatraju.
Pored toga, Predlogom budžeta predviđa se i „800 miliona evra netransparantnih rashoda", ističu iz Fiskalnog saveta.
Član Fiskalnog saveta Slobodan Minić kaže za BBC na srpskom da se „verovatno radi o investicijama u izgradnju škola, domove zdravlja i druga dobra ulaganja", ali naglašava da „ne postoji nikakva informacija u Predlogu budžeta ili pratećoj dokumentaciji za šta je to konkretno namenjeno".
Pored toga, ističe Minić, „država planira da poveća udeo u privrednim društvima za oko 100 miliona evra, ali nije poznato o kojim privrednim društvima je reč". „Mislimo da bi građani trebalo da budu mnogo bolje informisani o tome kako se troše sredstva iz budžeta".
Kako će povećanje plata i penzija uticati na širu sliku?
Predlogom budžeta za 2021. godinu predviđa se povećanje plata u javnom sektoru i vojsci, penzija i minimalne zarade, ali i smanjenje doprinosa za 0,8 odsto, što bi trebalo da „snizi pritisak na privredu", navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.
Iz Fiskalnog saveta kažu da ih povećanje penzija ne zabrinjava jer se radi u skladu sa međunarodnim pravilima koje Srbija primenjuje, ali upozoravaju da bi povećanje plata bi moglo košta sve ukoliko se ne ispune povoljne projekcije Vlade.
Kako će rasti penzije i plate u javnom sektoru?
- Od 1. januara, zdravstveni radnici će dobiti povećanje plate od 5 odsto;
- Ostalim zaposlenima u javnom sektoru će plata od 1. januara porasti za 3,5 odsto, a od 1. aprila za dodatnih 1,5 odsto;
- Minimalna zarada se povećava za 6,6 odsto;
- Plate vojnika se uvećavaju za 10 odsto;
- Penzije će porasti za 5,9 odsto.
Izvor: Ministarstvo finansija
Dok iz Ministarstva finansija ističu da veća primanja znače „povećanje kvaliteta života građana Srbije", Fiskalni savet se pribojava da je predviđeni rast plata iznad nivoa koji zemlja u ovom trenutku može da priušti.
„Plate su u 2020. već mnogo porasle, u proseku oko 10 odsto, a zbog korona virusa smo imali pad privredne aktivnosti", kaže Slobodan Minić.
„Taj nesklad je naša najveća briga", objašnjava Minić, „zato što će u slučaju lošijeg scenarija nego što Vlada predviđa plate ostati na visokom nivou, zbog čega će budžetski deficit porasti", dodaje Minić.
Pored toga, najavljeno je povećanje penzija u skladu sa tzv. švajcarskom formulom, po kojoj, objašnjava Minić, Srbija postupa od januara ove godine.
Stručnjaci pozdravljaju ovu meru i navode da nema razloga za zabrinutost zbog rasta penzija.
Minić navodi da „iako će penzije sledeće godine biti iznad ravnotežnog nivoa, doslednost u primeni švajcarske formule će ih kroz nekoliko godina vratiti u ravnotežu".
Šta je švajcarska formula?
„Švajcarska formula predstavlja model godišnjeg usklađivanja penzija sa rastom inflacije i ostvarenim rastom zarada u celokupnoj privredi", objašnjava Minić.
On ističe da „u lošim vremenima, ono daje veći rast penzija, a u dobrim manji rast, tako da se uspostavlja ravnoteža ukoliko se dosledno primenjuje".
Međutim, kada se radi o platama „ne postoji mehanizam koji bi uravnotežio te rashode", ističe Minić.
To ne brine ministara finansija Sinišu Malog, koji smatra da se „plate i penzije povećavaju u skladu sa mogućnostima", navodi se u saopštenju Ministarstva.
Minić podseća da je povećanje plata diskreciono pravo Vladem ali da je „loša praksa u poslednje tri godine što su plate rasle brže nego privredna aktivnost".
Zbog toga je Fiskalni savet za predizbornu 2021. godinu preporučio zamrzavanje plata u javnom sektoru i njihovo eventualno povećanje „samo u slučaju inflacije, koja se trenutno projektuje na oko 2 odsto".
U suprotnom, Srbija bi mogla da se suoči sa rastom budžetskog deficita.
Kako Srbija trenutno stoji sa budžetskim deficitom?
Minić podseća da je deficit u prethodne dve tri godine bio stabilan, a javni dug se stabilno smanjivao.
Međutim, u godini korone dostigao novi crni rekord - prema poslednjem rebalansu budžeta od 5. novembra, republički deficit za 2020. godinu je 483 milijarde evra, što iznosi 8,9 odsto BDP-a.
„Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40 odsto u odnosu na do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine.
„Uz to, komparativna analiza pokazuje da će deficit Srbije u 2020. biti i među najvećim u jugoistočnoj Evropi, gde će u proseku iznositi 7,5 odsto BDP-a", navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
Šta je budžetski deficit?
Budžetski deficit je suma za koju su rashodi države veći od prihoda.
„Ako deficit raste, to znači da država troši više novca nego što se za godinu dana ulije u budžet", objašnjava profesor Ljubodrag Savić.
Korona virus: Šta je preče, ljudi ili ekonomija?
Profesor Savić ocenjuje da „deficit od devet odsto može da se reši zaduživanjem", ali podseća da što je veći deficit, to su veće i kamatne stope po kojima se država zadužuje.
On podseća da je na početku ekonomske krize u Srbiji 2009. godine, javni dug bio oko 36,6 milijardi evra, dok je Srbija tek osam godina kasnije dostigla BDP od 36 milijardi evra.
„To znači da je stopa rasta BDP-a osam godina bila nula, dok je svake godine izdvajano tri odsto BDP-a i mi smo se čudili zašto nam je lošije, a lošije nam je bilo jer smo servisirali kamate - kad date tri odsto vi imate na raspolaganju BDP umanjen za ta tri odsto, iako on formalno ne pada", objašnjava Savić.
Ministar Mali tvrdi da se „Srbija ne zadužuje kao nekada", te da će „od prodaje Komercijalne banke skoro polovinu novca iskoristiti za vraćanje azerbejdžanskog kredita iz 2012. godine".
Profesor Savić dodaje da „država, kako bi smanjila zaduživanje, može da poveća poreze, što nju ne košta ništa, ali košta građane".
- Hoće li žene posle epidemije morati više da se trude na poslu
- „Nisam mislila da ću gladovati pod stare dane“
Minić ističe da, iako će „sledeće godine biti privrednog rasta", rizici na „makroekonomskoj i privrednoj strani ostaju veliki, pa je moguće je da ćemo završiti 2021. godinu sa većim deficitom nego što se planira, zbog čega neće doći do pada javnog duga".
Međutim, Mali uverava da neće doći do „ugrožavanja makroekonomske stabilnosti", te da se Srbija „kroz povećanje plata i kapitalne investicije bori održi stopu privrednog rasta koji je imala pre krize".
Šta donosi porast ulaganja u privredu?
Budžetom za 2021. predviđena su rekordna ulaganja u javne investicije od 273,9 milijardi dinara (2.,3 milijarde evra) - 18,08 odsto ukupnih rashoda - kao i veća izdvajanja za privredu.
„Povećanje izdvajanja za kapitalna ulaganja je jedan od najboljih elemenata budžeta", ocenjuju iz Fiskalnog saveta.
Srbija će najviše uložiti puteve i železnicu, a Fiskalni savet očekuje da će to podstaći oporavak privrede nakon pandemije.
„To je nivo ulaganja koji bi Srbija trebala da održi u narednom periodu kako bismo smanjili zaostatak za evropskim zemljama", ističe Minić.
Kako korona virus utiče na svetsku privredu?
Međutim, kada su u pitanju drugi projekti usmereni na privredu, „Fiskalni savet predlaže da se projekti koji nisu direktno povezani sa rešavanjem posledica krize odlože za drugu polovinu godine", dodaje.
To su projekti poput subvencija za elektronske fiskalne kase, subvencija taksi prevoznicima za kupovinu eko-vozila i planirani izdaci za podsticanje stranih investicija.
„Ako se ispostavi da je situacija lošija nego što je predviđeno, na taj način ćemo moći da sprečimo povećanje deficita", zaključuje stručnjak.
Potrebna četiri puta veća ulaganja u životnu sredinu i komunalna ulaganja
Za komunalna ulaganja i zaštitu životne sredine predviđeno je 25 miliona evra, dok Fiskalni savet ocenjuje da bi ova ulaganja trebalo da budu „barem četiri puta veća".
„Iako smo u medijima mogli da čujemo da Vlada planira izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode, i razne druge komunalne projekte, mi za sada ne vidimo da su ta sredstva opredeljena", ističe Minić.
Iz Fiskalnog saveta dodaju da „nije isključeno" da će Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima tokom 2021. u okviru svojih, za sada netransparentnih, rashoda početi da sprovodi i investicije u zaštitu životne sredine.
Podsećaju da je Srbiji odobren kredit Banke za razvoj Saveta Evrope od 500 miliona evra.
Međutim, dodaje Minić, taj kredit se pojavljivao se i u budžetima za prethodne godine, pa ipak kredit nije korišćen niti je ijedan projekat realizovan na osnovu njega.
„Malo je verovatno da će u 2021. doći do potrebnog snažnog pomaka u odnosu Vlade prema zaštiti od ekološkog zagađenja", zaključuju iz Fiskalnog saveta.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
