Dok sam igrao fudbal, imao sam mantru - vežba dovodi do savršenstva. Isto je i sada kada sam trener, ali ne tragam za novim Denisom Bergkampom.
Želim da unapredim mlade igrače, a ne bi mi predstavljao izazov da sada kao trener radim sa mladim fudbalerom Bergkampom.
Pod time mislim da sam kao fudbaler bio u stanju sam da rešavam problemem - nisu mi za to bili potrebni trener ili menadžer.
Radio sam stvari kako sam mislio da treba, ali sam bio profesionalac. Poštovao sam trenera i njegovu filozofiju i sistem.
A nijedan od njih mi nije tražio da menjam način na koji igram ili treniram.
- Pitanje zbog kojeg je Murinjo zanemeo: Kako je makedonski novinar dirnuo „Posebnog"
- Arsen Venger: Zašto nije doveo Zlatana, šta misli o Murinju i kako je dva puta odbio Real
- Ronaldinjo: Od fudbalskog božanstva u Barseloni do zatvora u Paragvaju
Naravno, kod nekih od trenera, poput Johana Krojfa ili Arsena Vengera, moja način razmišljanja je pomogao.
Ali sada kada radim sa igračima, uvek više volim izazov - ako je neko ljut na mene iz taktičkih ili tehničkih razloga, osećam da mogu da pomognem.
Nisam bio u punom radnom odnosu od odlaska iz Ajaksa pre tri godine, a trenutno i nisam nešto aktivan u potrazi za novim angažmanom u fudbalu.
Ali sve češće razmišljam da se vratim klupi pored terena i treniranju, jer je to ono što najviše volim.
Šta god da uradim sledeće, znam da neću postati glavni trener neke ekipe. To nije moja ambicija, previše volim sopstvenu slobodu.
Volim da provodim vreme sa porodicom, volim život van fudbala, a ne verujem da možete da budete posvećeni trener ako ponekad igrate i golf, recimo.
Znam da neki klubovi imaju posebne trenere samo za napadača, baš kao što su ranije imali isključivo za golmane. Oni bi se pojavljivali dva, tri puta nedeljno i odlazili bi čim se trening završi.
Ali za mene bi i taj način rada bio ograničavajući.
Ako neko ne radi dobro, želeo bih sa njim da pričam o svim aspektima koji utiču na njegovu igru - bez obzira da li se radi o taktičkim ili privatnim stvarima.
U Ajaksu sam imao ulogu koja mi je odgovarala, a u velikoj meri je ličila na ono što sam imao kao igrač - bio sam nešto između.
Nisam bio ni napadač, ni fudbaler veznog reda.
Na sličan način vidim i sopstveni trenerski angažman. Hoću da radim sa prvim timom, ali moja glavna prednost može da bude da u njega uvodim igrače iz mlađih kategorija.
Ponekad su prvi i mladi tim kao dva potpuno različita sveta. Ono što ja mogu da radim je da stvorim most između njih.
Ali pored toga, svestan sam da je potrebno i da imam rezultate. Ne bih radio samo reda radi - da odlazim na posao svaki dan i da se vraćam kući.
Voleo bih izazov i odgovornost za razvoj mladih igrača i njihovo uvođenje u prvi tim.
Volim takav pritisak. Bio sam uspešan u Ajaksu - gde nisam bio ni prvi, ni drugi pomoćnik.
Nalazio sam se na terenu i pored njega i iskreno verujem da bi tako mogao da funkcionišem i u drugim velikim evropskim klubovima.
U stvari, iznenađen sam što mnogi klubovi već nisu krenuli da rade na sličan način. Brojni timovi imaju jake omladinske škole i uspostavljen sistem.
Ali važno je šta dolazi posle toga.
- Branko Zebec - balkanski genije koji je stvorio moćni Bajern
- Kako engleski fudbalski klub pomaže deci u Srbiji
Velika je prednost kada možete da razvijate igrače iz sopstvenih redove, jer za razliku od većine fudbalera koje kupite, oni ne moraju da se navikakavaju na novi klub i zemlju.
Već se osećaju prijatno tu gde je su i dostupni su vam kad god je potrebno.
Možda će u budućnosti postojati neko pravila poput „šest plus pet" o kojem je FIFA raspravljala, a podrazumeva da imate petoricu fudbalera uz sopstvene škole.
Doduše, pretpostavljam da kada imate mnogo novca, prva opcija vam je uvek da kupite igrača i to za veliki novac. Što je šteta, jer ne ulažete u sopstvenu omladinsku školu.
To je jedna od razlika kada ste igrač i kada ste trener.
Moja trenerska filozofija zasniva se na igračkoj karijeri i životnim principima, ali odluke koje sam priželjkivao da budu donete dok sam bio u Arsenalu, zasnivale su se na želji za uspehom.
Ako je nešto nedostajalo u ekipi, nadao sam se da će se to brzo promeniti.
Čak ni tada Arsenal nije imao ogromne količine novca da dovodi baš najskuplje igrače, a slično je i danas.
Ne mogu tek tako da izađu na tržište i kupe velika fudbalska imena, ali imaju dosta talentovanih fudbalera u mlađim kategorijama.
Moraju da budu inventivni ako žele uspeh, ali deluje da Arsenal sada ponovo ide napred, navijači to prepoznaju i spremni su da sačekaju.
A biće im potrebno strpljenje. Bez obzira da li se radi o Arsenalu ili nekom drugom klubu, ako ne trošite novac na velike transfere, treba vam vremena da izgradite nešto.
Kada završite osmi, kao Arsenal prošle sezone, veliki je izazov dovesti igrače koji su na nivou Tjerija Anrija ili Robera Piresa.
Onda morate da probate sa drugačijim pristupom, da se više oslonite na trenera, njegovu filozofiju i stil igre. I, da, morate sve sami da gradite.
Deo tog procesa je razvoj igrača koji su vam već na raspolaganju. Ima mnogo trenera koji smatraju da mogu da promene fudbalere za 40 do 50 odsto, ali ne verujem u to.
Čak i kod mladih igrača, promene su u znatno manjim procentima, ali i to je dovoljno, pogotovo u vrhunskom fudbalu.
Većina ljuti gleda igrače i pomisli: „O, ima sjajnu tehniku" ili „Ovaj radi baš dosta". Ali stvari nisu tako jednostavno - to sam odavno naučio, dok sam bio mladić u Ajaksu i sarađivao sa Krojfom.
On je bio veoma zahtevan i smatram da je veoma važno da je mlade naučim istim lekcijama.
U Ajaksu smo naučili da svaki igrač ima četiri elementa - taktički, tehnički, fizički i psihički.
- RB Lajpcig - najomraženiji fudbalski klub u Nemačkoj
- Uspon i pad Bruna - priča o golmanu koji je naručio otmicu i ubistvo bivše devojke
Ako hoćete da budete profesionalni fudbaler, potrebna je sva četiri elementa budu na visokom nivou. U suprotnom, nećete uspeti.
Mladog igrača možete da stvorite ako sve ovo imate u vidu na treninzima.
Na primer, ako igrač ima problem sa sudijama na utakmicama, onda na treningu morate da kažete ostalima da ga fauliraju, a da nećete svirati prekršaj.
Na taj način, igrač će se izboriti sa ovim problemom.
Sve se to desilo i meni. Krojf je želeo da očvrsnem.
Kao tinejdžer sam jednom po kazni prebačen u rezervni tim Ajaksa jer je Krojf želeo da izazove reakciju.
Stavljali su me u „živi zid" da bi morao da komuniciram sa golmanom, a često su me i stavljali da igram na pozicijama u ekipi koje nisam baš voleo. Sve to.
Ne mora to uvek da bude situacija koju igrač ne voli. Dovoljno je da bude nova za njega, da vidite kako se snalazi.
Ponekad samo želite da naterate igrače da razmišlja - ali pitanje je da li on to može?
U današnje vreme, fudbalski treninzi su od najmanjeg uzrasta daleko složeniji nego u vreme kada sam ja odrastao.
Ne znam tačno kako je sada u Engleskoj, ali ovde u Holandiji sve je uređeno za decu - svuda postoje veštački tereni za njihovo treniranje i svi treninzi su temeljno isplanirani.
Danas ih mnogo više uče - čini se naušrtb kreativnosti.
Ponekad kada gledam omladinski fudbal imate ono što ja zovem treneri na Plejstejšnu - oni imaju kontrole, a igrači samo rade ono što im kažu, ne misle svojom glavom.
Da biste dobili dobre igrače treba da budu maštoviti, ali sve do 18. godine oni za to nemaju priliku.
Vreme koje imaju sa trenerima ponekad je jedino vreme kada igraju.
- Put Roberta Firmina - od naslaga đubreta i udžerica do slavnog Liverpula
- Darko Pančev: „Jugoslavija za desetku, ostali ni za peticu“
Mislim da ako sada pogledate generaciju i uporedite je sa vremenom kad sam bio mlad, propustiće oko 15-20 sati igranja fudbala nedeljno.
To je mnogo i morate da pokušate da na drugačiji način kod njih ispoljite kreativnost, tako da i sami shvate koliko je to važno.
Za moje najslavnije trenutke kao igrača bio mi je potreban rad nogu, ravnoteža i veština.
To su sve stvari koje možete da naučite; to su alati koji su vam potrebni.
Ali takođe sam morao da budem maštovit da znam kada da ih koristim a to sam morao sam da savladam.
Osećaj za loptu i tehniku stekao sam tako što sam stotinama puta udarao loptu u zid, kontrolišući je iznova i iz vremena kada sam satima svako veče igrao fudbal - na ulicama, na šljunku, gde god.
Čak bismo i u Ajaksu radili dodavanje kao završnu vežbu, a zatim bismo odigrali meč.
To je bila moja generacija i generacije pre.
Samo bismo izašli napolje sa loptom i zezali se njom.
Sada postoji toliko mnogo drugih stvari u životu - mobilni telefoni, video igre i ostalo - da deca ne izlaze toliko napolje.
To nije jedina razlika sa današnjim fudbalom.
Prošlo je 14 godina otkako sam prestao da igram, a fudbal se mnogo promenio.
Van terena sve izgleda veće - novac, praćenost fudbala, društveni mediji.
Na terenu igra izgleda nešto brža nego u moje vreme.
Ali neke stvari su iste - možete videti da timovi poput Liverpula i Mančester Sitija imaju određenu filozofiju i uspešni su u tome, a drugi klubovi pokušavaju da ih sustignu.
- Kada nemački fudbalski klub priskoči u pomoć migrantima u Bosni
- Kako je Didije Drogba pomogao da se zaustavi građanski rat u Obali Slonovače
Jedna od najvećih stvari koje su se promenile je upotreba statistike i njeno tumačenje kako bi se pokazalo da li je igrač dobar ili ne.
Opet, to je područje u kojem se stvari neprestano razvijaju.
Kada sam ja igrao, statistika je bila osnovna i dugo nisam obraćao pažnju na nju.
Jednom sam razgovarao sa Arsenom Vengerom, kada sam bio u tridesetim godinama i on mi je rekao: „Iz statističkih podataka vidim da vam nivo trčanja opada posle 60 ili 70 minuta, zato vas tada i vadim iz igre'".
Na to sam mu odgovorio: „U redu, šefe, ali vaša statistika ne pokazuje da čak i sa 80 odsto snage mogu da napravim važan pas pre gola".
Uvek sam to nazivao pred-asistencijom - trenutak koji razdvaja protivničku odbranu i dovodi do gola, čak i ako to nije poslednje dodavanje pred pogodak.
Naravno, čak i tada biste mogli izvaditi nešto iz brojeva - uglavnom fizičke podatke o pretrčanim kilometrima u igri i slične stvari - ali u idealnom slučaju morate da kombinujete te podatke sa inteligentnom, tehničkom stranom i to se i dalje čini teško, iako su stvari napredovale.
Nekim igračima brojevi nisu naklonjene.
Na primer, Roberto Firmino iz Liverpula je igrač koga morate gledati kako biste cenili ono što donosi svom timu.
Još jedan - David Silva je kada je bio u Mančester Sitiju doprinosio tačnim dodavanjima i načinom na koji zadavao tempo saigračima.
Statistika jeste još jedan prozor u fudbal, ali ne jedini.
- Upoznajte Tonija Britena - čoveka koji je stvorio himnu Lige šampiona
- Sto krvavih sati: Dan kada je fudbalska utakmica izazvala rat
I dalje mislim da vlastitim očima donosite procenu o određenim stvarima, a onda vam statistika može pomoći - možda da dokažete da dobro vidite.
Možda će jednog dana biti dostupne sve statistike koje su vam potrebne, ali za sada znam koje igrače volim da gledam.
Odahnuo sam kada je Udruženje profesionalnih igrača prošle sezone dodelilo nagradu za igrača godine Kevinu de Brujneu.
Već dugi niz godina je odličan a nije dobijao individualno priznanje koje zaslužuje. Sad ga ima.
Zaista uživam da gledam De Brujnea i to već dugo.
Sećam se kada sam ga prvi put video, kada sam sa Ajaksom igrao protiv nemačkog Volfsburga u predsezonskoj prijateljskoj utakmici.
Ušao je na poluvremenu, bio je tako samopouzdan i smiren na lopti, a imao je pregled igre na celom terenu.
I tada je mogao da vidi sve i svuda. To je nešto što izuzetno cenim, naravno.
- Fudbaler, saudijski princ i nepristojna ponuda
- Najstariji fudbalski klubovi u Srbiji - od ledine do trofeja
De Brujne vozi tim napred i on takođe ima odličnu tehniku.
Ako radite ono što sam ranije rekao - vežbajte i vežbajte od malih nogu - onda će ono štzo on radi da vam postane prirodno.
Ponekad na utakmicama Premijer lige gledam igrače koji moraju da gledaju loptu prilikom svakog dodira.
Dobri igrači, najbolji igrači, uvek znaju gde je lopta.
Ne moraju da je gledaju - umesto toga vide prostor, što je najvažnije u fudbalu.
Mislim da to mogu jer su u mladosti mnogo igrali sa loptom.
Kod mene je to dalo rezultata i to bi bio savet koji sada dajem svakom mladom igraču: vežbajte, vežbajte, vežbajte.
Uvek sam mislio da mogu da se poboljšam, a i ti možeš.
Kao trener nisam ni ja prestao da učim - uvek prikupljam nove ideje, posmatram i uočavam stvari koje mogu da promenim u svom radu ili kod nekog drugog.
Pogledajte video o londonskom restoranu koji drži navijač Crvene zvezde
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
