Osuđenik na smrtnu kaznu Brendon Bernard pogubljen je u saveznoj državi Indijani nakon što je Vrhovni sud odbacio molbu za pomilovanje podnetu u poslednji čas.
Dok se privode kraju dani predsednika Donalda Trampa u Beloj kući, ova smrt prva je u mogućem nizu federalnih pogubljenja koje užurbano sprovodi njegova administracija.
Zakazane su još četiri egzekucije pre inauguracije izabranog predsednika Džoa Bajdena 20. januara - što je kršenje 130 godina starog presedana da se pogubljenja odlože tokom predsedničke tranzicije.
A ako sve one budu izvršene, Tramp će biti najproduktivniji predsednik što se tiče smrtne kazne posle više od jednog veka, tokom čijeg mandata je pogubljeno 13 osuđenika na smrt od jula ove godine.
- Prvo pogubljenje u poslednjim danima Trampovog mandata
- Smrtna kazna za ženu u Americi posle 67 godina
- U fotografijama: Poslednji obrok pred smrt
Bernard (40) je osuđen za ubistvo počinjeno 1999. godine dok je još bio tinejdžer i najmlađi je prestupnik kog je federalna vlada pogubila za skoro 70 godina.
Bernard je poručio porodici para kog je ubio da mu je žao, pre nego što je u četvrtak usmrćen smrtonosnom injekcijom.
Državni tužilac Vilijam Bar rekao je da ministarstvo pravde prosto sprovodi u delo slovo zakona.
Ali kritičari kažu da je ovaj potez zabrinjavajući, pogotovo svega nekoliko nedelja pre nego što Bajden - koji je saopštio da će tražiti ukidanje smrtne kazne - preuzme dužnost.
Poslednje reči osuđenika
Bernard je proglašen mrtvim u 21:27 po lokalnom vremenu u četvrtak (02:27 po Griniču u petak) u zatvorskoj ustanovi u gradu Tera Hot.
Pre toga je poslednje reči uputio porodici žrtava, govoreći smireno više od tri minuta.
„Žao mi je. To su jedine reči koja mogu da izgovorim a koje u potpunosti dočaravaju kako se osećam danas i kako sam se osećao toga dana", rekao je on, prema navodima novinske agencije Asošijejted Pres.
Izvršenje smrtne kazne odloženo je više od dva sata nakon što su Bernardovi advokati uzalud tražili od Vrhovnog suda da ga zaustavi.
Za šta je osuđen Bernard?
Dobio je smrtnu kaznu za učešće u ubistvu Toda i Stejsi Begli u junu 1999. godine.
Bio je jedan od petorice tinejdžera optuženih da su opljačkali ovaj bračni par i naterali ih da uđu u gepek njihovog auta u Teksasu.
Dok su ležali u gepeku, upucao ih je 19-godišnji saučesnik Kristofer Vialva, pre nego što je Bernard zapalio kola.
Advokati su rekli da su Beglijevi verovatno umrli pre nego što je auto zapaljen, a nezavisni istražitelj kog je unajmila odbrana rekao je da je Stejsi bila „klinički mrtva" pre podmetanja požara.
Međutim, svedočanstvo vlade tokom suđenja navelo je da je, iako je Tod Begli umro na licu mesta, Stejsi imala čađi u disajnim putevima, što ukazuje na to da je umrla od udisanja dima, a ne od rane metkom.
Bernardovi advokati kažu da se on plašio šta će mu se desiti ako ne bude postupio po naređenjima Vialve, koji je pogubljen u septembru.
Drugi koji su učestvovali u incidentu dobili su zatvorske kazne, jer su bili mlađi od 18 godina, i klasifikovani su kao maloletnici.
Bernardovi advokati tvrdili su da on treba da dobije doživotnu zatvorsku kaznu bez mogućnosti pomilovanja jer se tokom čitavog odsluženja kazne uzorno ponašao i sarađivao sa programima rada na terenu na sprečavanju da drugi čine zločine.
- Ona je posmatrala 300 pogubljenja
- „Volja jednog čoveka”: Kako pogubljuju zatvorenike u Belorusiji i šta se događa sa njihovim porodicama
- Istorija giljotine - od prvog pogubljenja, preko mitova, do zabrane uvoza u Srbiju
„Ekstreman način"
Govoreći pred Bernardovu egzekuciju, Ngozi Ndulue, direktorka istraživanja pri nestranačkom Informativnom centru za smrtnu kaznu, kaže da je ova žurba da se izvrše smrtne kazne „istinski izvan norme i to na prilično ekstreman način."
Otkako je federalnu smrtnu kaznu Vrhovni sud SAD vratio 1988. godine, egzekucije koje sprovodi nacionalna ili federalna vlada u SAD ostale su veoma retke.
Pre nego što je Tramp stupio na dužnost, u tom periodu izvršene su samo tri smrtne na saveznom nivou, i sve pre 2003. godine.
Sve su bile izvršene pod republikanskim predsednikom Džordžom Bušom, a među njima je bio i zatvorenik Timoti Makvej, osuđen za bombardovanje federalne zgrade u Oklahoma Sitiju.
Američke savezne države nastavila su da vrše egzekucije zatvorenika u državnim zatvorima, prošle godine pogubivši ukupno 22 osuđenika na smrt. Ali i egzekucije u saveznim državama su u opadanju.
Sve veći broj saveznih država pokreće inicijativu da u potpunosti ukine smrtnu kaznu, a većina je formalno zabranila ovu praksu ili nije pogubila nijednog zatvorenika više od jedne decenije.
Javno mnjenje takođe se udaljilo od smrtne kazne. Galupova anketa iz novembra 2019. godine pokazala je da 60 odsto Amerikanaca podržava doživotnu zatvorsku kaznu umesto smrtne, prvi put otkako je ova anketa počela da se sprovodi pre više od 30 godina.
„Podrška javnosti smrtnoj kazni najniža je što je bila decenijama unazad", kaže Ndulue.
Dodatni problemi nastali su sa metodima egzekucije, nabavkom lekova korišćenih za smrtonosne injekcije i troškovima decenijama dugim sudskim bitkama i žalbama.
Šta je Trampova administracija uradila?
U julu 2019. godine, Bar je najavio zakazane egzekucije pet osuđenika na smrt, uprkos preovlađujućoj dotadašnjoj praksi i javnom mnjenju.
„Kongres je ekspresno odobrio smrtnu kaznu", rekao je glavni pravni zvaničnik države u saopštenju onomad. „Ministarstvo pravde sledi slovo zakona - a mi dugujemo žrtvama i njihovim porodicama da izvršimo kaznu koju je odredio naš pravosudni sistem."
Odabrani zatvorenici bili su osuđeni za ubistvo ili silovanje dece i starijih, rekao je Bar.
Ovaj potez izazvao je žestoke kritike istaknutih demokratskih političara i grupa za zaštitu ljudskih prava.
„Mi smatramo da je smrtna kazna neustavno arbitrarna kazna koja je trebalo da bude ukinuta pre mnogo decenija", rekla je Lisa Sajlar Baret, politička direktorka NCAP-ovog Fonda za pravnu odbranu.
A konkretan izbor zatvorenika doveo je do optužbi da je odluka politička motivisana.
Prvi set pogubljenih ovog leta - tokom talasa antirasističkih protesta i demonstracija - sastojao se isključivo od belaca. Sada su tri od četiri zatvorenika zakazanih za smrtnu kazno Afro-Amerikanci.
Ndulue kaže da misli da nije „slučajno" što nijedan crni zatvorenik nije bio zakazan za pogubljenje tokom perioda „povećane svesti o rasnom disparitetu u vezi sa federalnom smrtnom kaznom".
Istraživanje sugeriše da se smrtna kazna drugačije sprovodi u odnosu na rasu.
„Jedan od najupečatljivijih nalaza studije za studijom, u jurisdikcijama širom zemlje, jeste da je rasa vaše žrtve ozbiljan faktor u određivanju da li ćete ili nećete biti osuđeni na smrtnu kaznu", kaže Ndulue.
Šta se dešava sada?
Ukoliko se pogubljenje Alfreda Buržoa desi kao što je planirano, sa deset zatvorenika pogubljenih 2020. godine, imaćemo do sada neviđeni broj ukupnih pogubljenja u savremenoj istoriji.
„Morali bismo da se vratimo sve do 1896. da bismo našli još jednu godinu u kojoj je bilo deset ili više pogubljenja", kaže Ndulue.
Trampova administracija takođe je odabrala da sprovodi egzekucije usred političke tranzicije, sa predsednikom koji još nije stupio na dužnost, prvi put posle više od jednog veka.
Aktuelni predsednici obično su prepuštali taj posao svojim naslednicima, omogućujući novoizabranim predsednicima da određuju pravac u kom će se ovo pitanje rešavati.
U intervjuu sa Asošijejted presom, Bar je branio post-izborne egzekucije i rekao da bi voleo da ih zakaže još i više pre nego što napusti ministarstvo pravde.
„Mislim da je način da se zaustavi smrtna kazna da se smrtna kazna ukine", rekao je on. „Ali ako tražite od porota da je primene, onda morate i da je izvršite."
Ali to je kontroverzna odluka, naročito budući da je dolazeća Bajdenova administracija najavila da će raditi na tome da ukine smrtnu kaznu.
Kakva je Bajdenova politika o smrtnoj kazni?
Tramp je dugogodišnji vatreni zagovornik smrtne kazne. Bajdenov tim je protiv nje.
Izabrana potpredsednica Kamala Haris posebno je uporna kritičarka ove prakse.
Ona je zauzela stav protiv smrtne kazne u svojoj uspešnoj kampanji iz 2003. godine za Okružnog tužioca San Franciska i odbila da traži smrtnu kaznu za ubistvo 29-godišnjeg policajca ubijenog na dužnosti - uprkos pritisku iz njene vlastite stranke.
Istorijat izabranog predsednika malko je nedosledniji.
Bajdenov predlog krivičnog zakona iz 1994. godine dodao je oko 60 federalnih zločina za koje neko može da bude usmrćen. Neki od ljudi koji danas čekaju izvršenje smrtne kazne bili su osuđeni po odredbama baš tog njegovog zakona.
Danas on obećava da se će založiti za zakon koji u potpunosti ukida federalna pogubljenja i da će podsticati savezne države da učine isto.
Bajdenov tim je istakao da je više od 160 pojedinaca osuđenih na smrt u SAD od 1973. godine kasnije bilo oslobođeno krivice.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
