Čitava porodica Dejvida Kroslenda poginula je kraj njega u avionu kojim su putovali na odmor u Jugoslaviju u septembru 1966. godine.
Njegova žena Dafni i njihova mala deca Kevin i Lin stradali su kad je avion pao u šumu dok se približavao aerodromu u Ljubljani.
Dejvid koji je sedeo preko puta prolaza od porodice, uspeo je da ispuzi iz plamteće olupine na sigurno.
Narednih decenija Dejvid je patio od dugotrajnih povreda nogu i od krivice preživelog, ali je uspeo da za sebe izgradi novi život.
Ponovo se oženio i dobio sina i ćerku.
Upoznao je drugu ženu Lisu dok mu je pomagala da se oporavi u bolnici u Londonu.
Dejvid je umro od raka 2001. godine.
Nikad nije saznao da je jedan policajac na tajnom zadatku koristio ime Kevin Kroslend - petogodišnjeg dečaka kog je Dejvid izgubio u avionskoj nesreći.
- Deca špijuni - kako britanska policija koristi maloletnike kao doušnike
- Protiv britanskih plaćenika pokrenuta istraga za ratne zločine
- Džon le Kare - špijun među piscima, pisac među špijunima
Lisa Kroslend se seća da joj je muž jednom ispričao kako je od poznanika iz policije čuo da neki službenici preuzimaju identitete umrle dece.
To je praksa kojom se služio atentator u trileru Frederika Forsajta „Dan šakala" iz 1971. godine, koji je dve godine kasnije postao slavan film.
Lisa kaže da je osećala strašan bes prve dve godine otkako je porodica prvi put saznala da je policija koristila Kevinovo ime.
„Kako neko može da padne toliko nisko? Moj muž nije tu da se bori za istinu.
„Ali u njegovo ime i ime svoje porodice, želim da se razotkrije na koji način je korišćen Kevinov identitet", kaže ona.
Lisin i Dejvidov sin Mark - čije je srednje ime Kevin u sećanje na brata kod nikad nije upoznao - opisuje to kao „najneodgovorniju stvar koju je taj policajac mogao da uradi.
„Stvarno ne znam šta bi moj otac uradio da je još živ. Tražimo iskreno izvinjenje od nekoga ko to zaista i misli."
Kroslendovi su jedna od četiri porodice koje su pokrenule građansku tužbu protiv londonske (Metropoliten) policije zbog korišćenja identiteta njihove mrtve dece na tajnim zadacima između osamdesetih i dvehiljaditih.
Druga deca čiji su identiteti korišćeni su:
- Rod Ričardson, koji je umro od upale pluća dva dana nakon što se rodio u januaru 1963. godine u bolnici u južnom Londonu
- Nil Martin, koji je umro mesec dana posle šestog rođendana u bolnici u Okrugu Daram u oktobru 1969. godine. Bio je težak invalid
- Majkl Hartli, čije telo nikad nije pronađeno nakon što je pao sa ribarske barke kao tinejdžer u avgustu 1968. godine
Praksa preuzimanja identiteta razotkrivena je kao taktika koju koriste policajci iz Odreda za specijalne demonstracije i jedinice za Obaveštajni rad održavanja nacionalnog javnog reda, koji se ubacuju u protestne grupe i političke pokrete u 40-godišnjem periodu posle 1968.
Koristili bi izvode iz matične knjige rođenih te dece da podnesu zahtev za izdavanje pasoša i vozačke dozvole koji bi im omogućili da izgrade pozadinsku priču o sebi iliti „legendu".
Porodice Kevina, Roda, Nila i Majkla traže odštetu na račun zloupotrebe ličnih podataka, nemara i lične povrede - i pozivaju Metropoliten policiju da se izvini i preuzme odgovornost.
U saopštenju policija je navela da istražuje ove tvrdnje i da „ne može da komentariše više od ovoga u ovoj fazi istrage".
Ovo se dešava na kraju godine u kojoj je konačno pokrenuta dugo odlagana javna istraga aktivnosti policajaca na tajnom zadatku.
Ona istražuje ulogu policijskih špijuna u 40-godišnjem periodu od kraja šezdesetih.
Tokom uvodnih reči izrečenih prošlog meseca, advokatkinja Heder Vilijams, koja zastupa porodice Kevina, Roda, Nila i Majkla, kao i neke druge porodice, osudila je praksu policijske upotrebe identiteta umrle dece kao „gnusnu".
„To je zauvek ukaljalo uspomene naših klijenata na njihove najvoljenije. Snaga njihovog prvobitnog tugovanja vratila se punom silinom", kazala je ona.
„Uputstvo struke" za Odred specijalnih demonstracija (SDS) nalazi se u kontingentu dokumenata koju su dopušteni da se koriste u istrazi.
„Prema tradiciji, prvi veliki zadatak novog oficira SDS-a bio je da provede sate i sate u matičnom uredu listajući umrlice u potrazi za imenom koje bi mogao da prisvoji za sebe", piše u uputstvu.
Dalje se navodi: „Oficir SDS-a je onda samoinicijativno preuzimao pravo nad identitetom nesrećne osobe naredne četiri godine."
U nekim slučajevima smatra se da su oficiri posećivali grobove dece čija su imena koristili.
Istraživali su i njihove porodice, što je u uputstvu opisano kao uspostavljanje njihovog respiratornog statusa i „ako još uvek dišu, otkrivanja gde žive."
Oficiri koji su koristili identitet Kevina, Roda, Nila i Majkla ubacivali su se u grupe kao što su Front za oslobođenje životinja, Klasni rat i Revolucionarna komunistička partija.
Njihovi pravi identiteti, kao i oni većine njihovih kolega, i dalju su tajna, baš kao i tajna imena više od 50 drugih policajaca.
Smatra se da je više od 40 policajaca preuzelo imena umrle dece.
- Mata Hari - od glamura i erotike do špijunaže i streljačkog voda
- Diplomate i špijuni: Kako ih razlikovati
- Ko je bio dvostruki agent Kim Filbi - engleski aristokrata i sovjetski špijun
Izgleda da policijski službenik koji je preuzeo Kevinov identitet nije imao zvaničnu dozvolu da to uradi, prema saopštenju iz istrage iz 2018. godine.
Dobio je dozvolu da koristi svoje druge tajno ime, Džejms Strejven, ali ne i identitet umrlog deteta.
Tokom istrage saopšteno je da je on bio poznat kao Džejms Strejven dok je bio u vezi sa dve aktivistkinje.
To je još jedna praksa kojom se služi veliki broj policijskih službenika na tajnom zadatku a koja je postala predmet javne istrage, čija su prva saslušanja održana prošlog meseca a nastaviće se naredne godine.
Lisa kaže da je uopšteno gledano zahvalna za težak posao koji obavlja policija, ali da njena porodica sada pati kao rezultat taktike koja se koristi na tajnim zadacima.
„Uspomena na Kevina pripada samo nama. On sada počiva u miru. Zašto je njegov identitet ukraden?".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
