Godina korona virusa, koja nam je ukrala mnogo toga, završava se stravičnim dešavanjima u susednoj Hrvatskoj.
Serija zemljotresa, od kojih je najjači bio u sredu, 29. decembra, odnela je sedam života, a na desetine ljudi je povređeno.
Zemljotresi na ovom prostoru se dešavaju hiljadama godina, a seizmičke aktivnosti dešavaju se u blizini granice između evroazijske i afričke tektonske ploče, kaže za BBC na srpskom seizmolog Branko Dragičević iz Republičkog seizmološkog zavoda Srbije.
Snežana Sibić Kažanegra iz Budve, koja je preživela snažan zemljotres 1979. godine kaže za BBC na srpskom da „vreme računa na pre i posle zemljotresa, iako je prošlo već 40 i nešto godina".
- Ne smiruje se tlo u Hrvatskoj - sedmoro mrtvih i desetine povređenih u jakom zemljotresu
- „Jauci i plač su bili jezivi i mnogi su ostali celu noć napolju" - svedočenja o zemljotresu u Hrvatskoj
- Zemljotresi: Gde najviše trese i kako se zaštititi
Zašto je Hrvatska trusno područje
Zemljotres u Petrinji spada u kategoriju razornih, kada se oštećuje 25 odsto kuća, a pojedine nestaju do temelja.
Od početka 20. veka na tlu Hrvatske bilo je najmanje sedam potresa jednake jačine onom kod Petrinje i najmanje četiri još jača od njega, pokazuju stručni seizmološki pregledi.
U martu ove godine Zagreb je pogodio snažan zemljotres u kojem je poginula 15-godišnjakinja, a više od 25 ljudi je povređeno. Načinjena je i velika materijalna šteta.
Jak zemljotres pogodio je Zagreb i 9. novembra 1880. godine, jačine 6,3 Rihtera. Iako je bila samo jedna žrtva, potres je napravio veliku štetu.
Seizmolog Branko Dragičević objašnjava da se afrička tektonska ploča kreće na sever, a ova na kojoj mi živimo - evroazijska - kreće se ka jugu i one se sudaraju.
Pošto je afrička ploča teža, ona tone i povlači je.
„Tu je taj deo gde se dešavaju najjači zemljotresi", kaže Dragičević.
Dodaje da tom delu pripadaju Grčka, Albanija, Alžir, Portugal, Španija, Irak, Iran.
Kako se udaljavamo od te zone, dešavaju se slabiji zemljotresi, ne tako snažni kao tamo.
Napominje da veliki uticaj ima i jadranska ploča, koja vrši uticaj na obalu Hrvatske i da je u pitanju kompleksna seizmička aktivnost, odnosno tektonika.
Da li jak razoran zemljotres može da se desi u Beogradu
Seizmolozi su saglasni da zemljotresi ne mogu da se predvide, već da mogu da se proračunaju parametri kretanja tla sa određenom verovatnoćom prekoračenja u određenom vremenskom periodu, a koji služe za projektovanje objekata.
Zemljotresi u Srbiji se, uglavnom, događaju na područjima Kopaonika, zapadne Srbije, Kraljeva, Kragujevca, Svilajnaca, Rudnika, Lazarevca.
Dragičević kaže da je malo je gradova koji imaju autohtone zemljotrese - Banjaluka, Skoplje, Istanbul.
Ipak ovakvih podataka za glavni grad Srbije nema.
„Najbliži i najsnažniji zemljotres desio se u beogradskoj opštini Lazarevac 1922. godine, 6 stepeni po Rihteru".
„To je najbliži zemljotres koji je mogao da ima uticaj na Beograd", kaže Dragičević.
Dodaje da je tada bilo „rušenja starih delova i objekata".
Tragični snimci iz razorene Petrinje
Najrazorniji zemljotresi na Balkanu - prisećanja ljudi
Banjaluka - zemljotres 1969. godine, 6 stepeni po Rihterovoj skali
Grad u Bosni i Hercegovini pogodio je najrazorniji zemljotres u njegovoj istoriji.
Tada je poginulo 17 ljudi, a 1.117 je teže i lakše povređeno.
Banjaluka je doživela temeljno razaranje - više od 80.000 stambenih jedinica je uništeno, kao i stotine objekata i ustanova.
Živko Radišić iz Banjaluke
Nekadašnji bosansko-herecegovački funkcioner je imao 32 godine kada je snažni zemljotres pogodio Banjaluku.
„Prvi potres je bio u nedelju, 26. oktobra i zatekao me je kod roditelja na Kozari".
Odmah se vratio u Banjaluku gde su mu bili supruga i dvoje dece. Jači potres usledio je u ponedeljak, u 9 sati ujutro, kaže.
„Tresao me je u zgradi tadašnjeg komiteta gde sam radio.
„Sreća u nesreći je bila ta što je prvi zemljotres bio opomena, pa smo nekako bili spremniji za drugi".
Navodi da se „cela Jugoslavije digla na noge i sa ove distance, kada čovek gleda, ne može a da ne kaže da je to bila organizovana država".
„Najznačajnije je bilo što je u noći sa nedelje na ponedeljak doneta odluka da škole ne rade, da se izmeste mnogi kapaciteti, stara bolnica i zdravstvene ustanove tako da su, zahvaljujući tim merama i dicisplinom građana, izbegnute veće tragedije i nesreće", kaže Radišić.
Nekadašnji gradonačelnik Banjaluke i ministar u Vladi Bosne i Hercegovine ističe da je tada proradio instinkt preživljavanja, želje i borbe da se sve to prevlada, kao i ogroman entuzijazam.
„To je bilo vreme kada se nije pitalo ni ko je ko, ni šta je, nisu se gledala imena i prezimena, nacije, nego se u prvi plan stavio čovek i borba za život", rekao je Radišić.
Solidarnost, plemenitost, odgovornost i disciplina, reči su koje Radišić naglašava kada se priseća tragičnih dana.
„Najvrednije iskustvo je bilo biti pribran, staložen, maksimalno odgovoran, pomoći jedan drugom...
Prisetio se i da je tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito došao u Banjaluku dan posle zemljotresa.
„Došao je helikopterom i trebalo je da sleti u vojni kompleks u Zalužanima, ali kada je nadleteo grad i video porušene kuće, otvorene krovove, odlučio je da se spusti u centar grada.
„Pilot je prizemljio letelicu na prvoj livadi, a narod je odmah potrčao u tom pravcu i svi su vikali: 'Evo našeg Tite'".
Radišić naglašava da je tada trebalo doneti niz sistemskih mera, promeniti niz propisa, promeniti urbanističke planove, a Jugoslavija je napravila i Fond solidarnosti za obnovu Banjaluke.
„Trebalo je dobrih 20-ak godina da se iscrpe sredstva i da se određeni planovi ostvare".
Crna Gora - zemljotres 1979. godine, 7 stepeni po Rihterovoj skali
Epicentar zemljotresa se nalazio u Jadranskom moru, između Ulcinja i Bara.
U Crnoj Gori je poginulo više od 100 ljudi, a u Albaniji 35.
Razoreno je 250 naselja, a srušenih kuća i objekata bilo je i u Ulcinju, Baru, Petrovcu , Budvi, Tivtu, Risnu i Herceg Novom.
Stradalo je i mnogo kulturno-istorijskih spomenika - manastira, crkava, muzeja.
Snežana Sibić Kažanegra iz Budve
Kada je zemljotres pogodio crnogorsko primorje, Snežana je imala 21 godinu.
"Nedelja, 15. april 1979. Uskrs zajednički, poklopilo se, divan dan!
U 7.20 sati iz sna budi strašna buka praćena podrhtavanjem. Za tren smo se našli ispred starog grada na trgu gde je delovalo bezbedno.
Neki nisu stigli ni da se obuku, bilo je žena u spavaćicama.
Pred očima mi je i dalje osnovna škola u koju smo svi išli, koja pada kao kula od karata. Sreća u nesreći je da je bila nedelja i nije bilo nastave.
Oko mene sve poznati ljudi, komšije, deca plaču. Neko reče: 'Idemo na sajam'. I tako počinje drugi život, na podu u sajmu bez garderobe, kupatila.
Pomoć je pristizala iz cele Jugoslavije, tone robe. Stižu i autoprikolice u koje su se smestili svi koji nisu imali gde.
Treslo je vrlo često.
Od tada vreme računam na pre i posle zemljotresa iako je prošlo već 40 i nešto godina".
Skoplje - zemljotres 26. jula 1963. godine, 6.19 stepeni po Rihterovoj skali
Srušilo se 15.800 stanova, a oštetilo 28.000.
Više od 200.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.
Danica Risteva iz Bitolja
Ona je tada imala samo 12 godina. Iako je u tom trenutku bila u Bitolju, gradu manje od 200 kilometara od Skoplja i te kako je osetila potres, ali i ono što je usledilo.
„Jako sam se istraumirala.
Na radiju su čitali imena ljudi koje su otkopali i koji su nastradali.
U pauzama su puštali pesmu 'A bre Makedonče kade se spremaš'.
Bilo je strašno i bilo me je strah. Među poginulima bilo ih je i mnogo i iz Bitolja".
Srbija - zemljotres u noći između 29. i 30. septembra 1998. godine u Mionici.
Poginuo je jedan čovek, 3.500 objekata nije bilo više upotrebljivo, dok ih je isto toliko pretrpelo teža konstrukciona oštećenja.
Srbija - zemljotres u Kraljevu 9. novembra 2010. godine, 5,4 po Rihteru.
Poginulo je dvoje ljudi, oko 180 je zadobilo lakše telesne povrede, a izazvana je i velika materijalna šteta.
Neki vid oštećenja je pretrpelo oko 16.000 kuća, 8.500 stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata.
Posledice zemljotresa osetilo je oko 80.000 ljudi.
Samo na individualnim stambenim objektima materijalna šteta je procenjena na oko 2,5 milijarde dinara.
Albanija- zemljotres 2019. godine, 6,4 stepena po Rihterovoj skali
Najjači zemljotres u poslednjih nekoliko decenija gotovo je potpuno razorio Drač i selo Tumane, napravivši veliku štetu u Tirani i brojnim drugim mestima.
Život je izgubila 51 osoba, povređeno je na stotine, a bez domova je ostalo nekoliko hiljada ljudi.
- Zemljotres u Albaniji: Drač - epicentar žalosti
- Najmanje 18 mrtvih u zemljotresu u Albaniji, potresi i u BiH
Potpuno je uništeno 1.183 objekata, dok je 558 stanova i 5.494 kuća teško oštećeno, podaci su albanskog Ministarstva unutrašnjih poslova.
Evakuisano je 3.224 ljudi.
Artur Ljaci iz Drača
Prošle godine su gotovo sve zgrade i kuće u njegovoj ulici u Draču bile oštećene zemljotresom i mnogi su se iz njih iselili, jer nisu bile bezbedne.
„Nije bilo bezbedno da se živi u tim zgradama, svuda naokolo su bili šut, cigle i blokovi posle potreba", rekaoje Ljaci za BBC na srpskom 2019. godine.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
