Fotografije i snimci izgrednika koji jurišaju na američki Kapitol u pokušaju da ponište rezultat novembarskih predsedničkih izbora preplavili su medije i društvene mreže širom sveta.
U upadu u Kongres u Vašingtonu pristalica odlazećeg predsednika Donalda Trampa, minutima pošto im se obratio na skupu u američkom glavnom gradu, život je izgubilo petoro ljudi.
Novoizabrani predsednik Džo Bajden okarakterisao je upad kao „pobunu", dok je potpredsednik Majk Pens iz Trampove administracije rekao da je nasilje bilo „mračan dan u istoriji Kongresa Sjedinjenih Američkih Država".
Ali ovo nije prvi put da je zgrada Kongresa, poznatija kao Kapitol - koja se simbolično smatra srcem američke demokratije - bila napadnuta.
Od stranih invazija do bombi - evo još četiri puta kada je napadnut Kapitol.
- Američki Kongres potvrdio pobedu Džoa Bajdena, četvoro mrtvih u neredima u Vašingtonu
- U fotografijama: Upad Trampovih pristalica u Kongres
- Kakvu Ameriku ostavlja Tramp posle smrtonosnih nereda
Britanci su pokušali da ga zapale 1814. godine
Možda i najčuveniji napad je bio tokom rata početkom 19. veka.
Tokom invazije na Vašington 1814. godine, britanske snage, predvođene viceadmiralom ser Aleksanderom Kokburnom i generalom Robertom Rosom, zapalile su Kapitol, koji je tada bio u izgradnji.
Zgrada je sačuvana zahvaljujući snažnom pljusku.
Da bi se osvetili za američko spaljivanje prestonice Gornje Kanade u Jorku godinu dana ranije, britanske trupe su zapalile i druge delove grada i najvažnije zgrade, među njima i Belu kuću.
Napad 1814. godine je jedini put da je strana sila zauzela i okupirala Vašington.
Britanska ambasada u Vašingtonu se izvinila 2014. godine, objavivši na Tviteru fotografiju torte u obliku Bele kuće sa prskalicama oko nje.
„U znak sećanja na paljenje zgrade 200 godina ranije. Samo ovog puta tu su prskalice", pisalo je u tvitu.
Commemorating the 200th anniversary of burning the White House. Only sparklers this time! pic.twitter.com/QIDBQTBmmL
— British Embassy Washington D.C. (@UKinUSA) August 24, 2014
Objava nije najbolje primljena u Americi, a pojedini korisnici ove društvene mreže su baš bili besni.
„Ovo bi kao trebalo da je zabavno?", napisao je jedan.
Drugi je primetio: „Ovo je klasičan primer LOŠEG UKUSA".
Dva sata posle objave, ambasada Velike Britanije u SAD se izvinila zbog prethodnog tvita.
Apologies for earlier Tweet. We meant to mark an event in history & celebrate our strong friendship today http://t.co/gs3heJDMzt
— British Embassy Washington D.C. (@UKinUSA) August 25, 2014
Napad dinamitom 4. jula 1915. godine
Vek posle britanskog napada, Erih Munter, bivši profesor nemačkog jezika na Univerzitetu Harvard, zapalio je tri štapa dinamita u prijemnoj sobi Senata, gornjeg doma Kongresa.
Eksplozija je oštetila zgradu, ali niko nije nastradao.
Munter je kasnije rekao da je njegov čin bio reakcija na finansijsku podršku Britaniji koju su pojedini Amerikanci pružali u Prvom svetskom ratu protiv Nemačke.
Pišući pod pseudonimom u listu Vašington ivning star, Munter je naveo da se nada da će napad „proizvesti dovoljno buke da utiša glasove koji traže rat".
„Ova eksplozija je moj apel za mir", napisao je.
Dan posle napada, Munter je ranio finansijera Džej Pi Morgana Juniora, pre nego što ga je ovaj savladao.
Munter je kasnije izvršio samoubistvo.
Napad portorikanskih nacionalista 1954. godine
Četvoro portorikanskih nacionalista mahali su zastavom ove ostrvske države i uzvikivali „Sloboda za Portoriko" 1. marta 1954. godine, pre nego što su zapucali sa galerije za posetioce Predstavničkog doma, ranivši pet kongresmena.
„Nisam došla nikoga da ubijem nikoga, došla sam da umrem za Portoriko!", povikala je vođa grupe Lolita Lebron tokom hapšenja.
Lolita Lebron je osuđena na 50 godina zatvora, a trojica muškaraca su dobila po 75 godina.
Predsednik Džimi Karter je kasnije doneo odluku da im svima umanji kazne.
Njegova administracija je saopštila da bi oslobađanje bio „značajan humani gest" i da bi ga „veći deo međunarodne zajednice doživeo takvim".
Po povratku u Portoriko, militantnoj grupi je priređen veliki doček.
Napad radikalno.levičarske grupe - 1983.
Tog 7. novembra 1983. godine eksplodirala je bomba na drugom spratu Senata.
Nekoliko minuta pre eksplozije, neko ko je tvrdio da predstavlja grupu Pokret otpora (Armed Resistance Unit) pozvao je centralu Kapitola upozoravajući na napad, rekavši da je akcija odmazda za američke vojne akcije u Grenadi i u Libanu.
Nije bilo žrtava, ali je pričinjena značajna šteta.
Pet godina kasnije, agenti FBI uhapsili su sedam članova radikalno-levičarske grupe zbog napada na zgrdu Kongresa i odvojenih napada na vojni objekat Fort Mekner i sedišta mornarice u Vašingtonu 1983. i 1984.
Linda Evans i Lora Vajthorn osuđene su 1991. godine na zatvorske kazne zbog zavere i uništavanja vladine imovine.
Obe su sada na slobodi.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
