Malo manje razgovora - A little less conversation - i mnogo plesanja -aa whole lotta shakin' - za 86. rođendan Elvisa Prislija.
Ili sad ili nikad (It's now or never), jer Kralj ne čeka, obujte antilopske cipele (suede shoes) i zaplešite!
Prošlo je više od 40 godina otkako je kralj rokenrola Elvis Prisli umro od srčanog udara na njegovom imanju Grejslend u Memfisu, u državi Tenesi.
Imao je tek 42 godine.
Ali njegovo muzičko nasleđe danas je jednako snažno kao i tog avgusta 1977.
- Ko je zaista bio Fredi Merkjuri
- Zašto je Doli Parton najvoljenija svetska zvezda
- Kit Ričards: Proslaviću 60. godišnjicu Stonsa u invalidskim kolicima
Dečak iz Tupela, u Misisipiju, bio je, iako nije tako izgledalo, skoro bez prebijene pare u vreme kada je umro, a za života je stalno morao da ide na turneje da bi platio ogromne račune.
Muzički novinar Karl Dalas, koji je pisao za Melodi Mejker tokom skoro čitave Elvisove karijere, rekao je za BBC Njuz da nije iznenađen trajnom privlačnošću Kralja.
„Elvis je imao nešto što je istovremeno veoma jedinstveno i veoma obično."
„Stvarna osoba koja mrda kukovima i znoji se"
„On nije bio veštački proizvod kao što su to obično sve pop zvezde - čak i one najbolje - danas."
„Na površinu je izbijala njegova realnost, njegova autentičnost - bio je i te kako svoj, radio je ono što je želeo da radi, i nije ga unapred osmislila velika diskografska kuća."
Elvis je prvi put nabasao na dobitnu formulu, svoju jedinstvenu mešavinu kantrija, bluza i rokenrola, dok se u studiju San rekordsa 1954. godine igrao različitim verzijama pesme That's All Right Mama.
Ali za razliku od mnogih u njegovoj generaciji, umeo je ubedljivo da peva i balade, pesme iz mjuzikla i gospel.
I kao i svi veliki pevači, kad bi otpevao neku pesmu, ona bi postajala njegova.
„Posedovao je autentičnost, imali ste osećaj da je ovo stvarno iskustvo koje vam prenosi stvarna osoba koja mrda kukovima na sceni i znoji se", priseća se Karl Dalas.
„Nije bilo ničeg lažnog u vezi sa Elvisom i čak i kad je pao najniže, kad je snimao zanemarljivu muziku i snimao prilično grozne filmove, i dalje se na površinu probijao njegov sjaj."
Za muzičkog novinara Čarlsa Šara Mareja, zlatan glas bio je deo nezaboravnog paketa.
„Ta vrsta statusa ikone koju je postigao Elvis gotovo da je nezavisna od njegovog stvarnog rada i kulturoloških dostignuća", rekao je on za BBC Njuz.
„Status ikone ima mnogo veza s tim kako izgledate, a on je bio prototip rok zvezde."
Elvis je bio i „neverovatno dinamičan pevač, s instinktivnim sluhom za pronalaženje zajedničke tačke između veoma različitih stilova muzike", kaže Marej.
„Činjenica da je izgledao na određeni način, oblačio se na određeni način i kretao se na određeni način, samo je sve to činilo savršenim."
Drugi vetar u leđa
Elvis je dobio drugi vetar u leđa krajem šezdesetih godina 20. veka.
Posle slave njegovih hitova za San rekords i njegovih ranih snimaka za RCA, Prisli je šezdesetih ušao svom snagom u glavni tok, napravivši desetak filmova za MGM i snimivši mnoge slabije radove.
Ali Čarli Šar Marej veruje da je Prisli i dalje snimao neke sjajne numere u poznim godinama.
„Snimao je sjajne ploče u dve ili tri faze karijere - pogotovo poznih pedesetih i poznih šezdesetih."
„Nažalost, nije posedovao snagu ličnosti da sledi muzičku muzu izvan onoga što mu je nametao njegov menadžment."
Pesme za Elvisa u drugoj polovini njegove karijere pisao je britanski autorski tim Gaj Flečer i Dag Flet.
„Izuzetno zgodan"
Prvobitni kontakt sa Elvisom bio je pitanje čiste sreće, rekao je Dag Flet za BBC Njuz.
„Gaj i ja smo 1967. godine imali pesmu u finalu Pesme Evrovizije Wonderful World - naš izdavač je čuo tu pesmu, bio je impresioniran i poslao ju je Elvisu Prisliju."
„Ona se pojavila jednom od onih užasnih filmova za MGM koji je siroti čovek bio primoran da snima."
Ali tim Flečer-Flet uskoro je dobio novi poziv od Prislijevog menadžmenta.
„Pozvali su nas telefonom nekoliko meseci kasnije i pitali nas da li bismo želeli da priložimo pesmu za njegov sledeći album - tako da smo seli da radimo punom parom i napisali pet-šest pesama, a on je snimio jednu od njih, The Fair's Moving On."
„Tad smo se već osećali kao stare kuke i kad smo dobili direktivu da priložimo još jednu pesmu, napisali smo romantičnu baladu Just Pretend."
- Odlazak Gerija Marsdena - čoveka koji je pevao „You'll Never Walk Alone"
- Džordž Majkl: Šest pesama koje su mu definisale život
- Da li je Prinsov „Sign O’The Times“ najbolji album svih vremena
Las Vegas
Iako njih dvojica nikad uživo nisu sreli Elvisa, Flet, tekstopisac, rekao je da nikad neće zaboraviti trenutak kad je čuo kako Kralj peva njegov tekst.
„Bilo je uzbudljivo i kad smo čuli snimke na acetatu - to je bilo u vreme pre kaseta - bili smo zadivljeni."
„Pesma mu je legla kao rukavica - u to vreme je raskidao sa Prisilom, tako da je muzika imala još i tu pozadinu."
A Flet nimalo ne sumnja da je Elvisov glas nastavio da dira slušaoce u srce dugo nakon njegove smrti.
„On je bio izuzetno zgodan, ali je imao još i taj neverovatan glas - koji je bio seksi za žene, ali bi dotakao i muškarce."
„I izmislio je rokenrol."
Ključni datumi u životu Elvisa Prislija
- 1935
- 1947
- 1955
- 1956
- 1957
- 1958
- 1959
- 1961
- 1964
- 1967
- 1968
- 1970
- 1975
- 1977
- 1979
- 1982
- 1998
- 2002
Elvis: Kakav je bio
Elvis: -131 zlatno, platinasto ili multiplatinasto izdanje samo u Sjedinjenim Američkim Državama
Od smrti 1977. godine, njegov imidž rok legende našao se na meti napada onih koji ga se sećaju kao gojaznog proždrljivka.
Bioskopski film premijerno prikazan 2001. godine pokušao je da odgovori kritičarima i učvrsti njegov status ultimativne rokenrol ikone.
„Elvis -That's the Way It Is" je osvežena verzija koncertnog dokumentarca iz 1970. godine.
U njemu može da se vidi Elvis kao izvođač, pevač i osoba na moćnom i harizmatičnom vrhuncu.
U režiji Denisa Sandersa, film prati Elvisa od proba do bine, dok se trijumfalno vraća živim nastupima u Las Vegasu.
Podaci o Elvisu
- Prodao je više od jedne milijarde ploča širom sveta
- Imao je 131 album i singlove koji su postali zlatni, platinasti ili multiplatinasti samo u SAD
- Imao je 149 pesama na Bilbordovoj listi Vrućih 100 u SAD
- Igrao je u 30 igranih filmova
- Bio je jedan od najvećih garanta Holivuda za uspeh na blagajnama i najplaćenijih glumaca mnogo godina
Sanders je film sačinio od montiranog materijala samo šest njegovih nastupa iz 1970. godine, uzetih iz Elvisove dve četvoronedeljne sezone za pet godina u Lasvegaskom međunarodnom hotelu.
Ali, objašnjava Tod Sloter - sekretar britanskog zvaničnog kluba obožavalaca Elvisa Prislija - tih šest koncerata je bilo više nego dovoljno.
„Elvis je pokazao ne samo ovoj lasvegaskoj publici, već, putem ovog filma, čitavom svetu, koliko je savršen zabavljač postao.
„Živahan, zgodan, duhovit i ima mek, bogat glas sa neverovatnim vokalnim rasponom."
Sanders je prošarao svoj originalni film intervjuima sa hotelskim osobljem i oduševljenim fanovima.
Trideset godina kasnije, film je dorađen i poboljšan.
Nalepljeni delovi s osobljem i fanovima su izbačeni, a dodato je 40 odsto prethodno neobjavljenog materijala.
Rezultat je film o Elvisu muzičaru pre nego o Elvisu zvezdi.
Sloter, koji je bio među fanovima uvršćenim u originalu, odobrava ovu novu montažu.
„Sanders je prvobitno odabrao da se usredsredi na bizarne aspekte našeg okupljanja, što je istovremeno obezvredilo naše ljude i prikazalo Elvisa kako uživa u podršci fanova kojima nisu baš 'sve ovce na broju'", kaže on.
„Srećom, svi evropski i američki fanovi izbačeni su iz specijalne verzije. Ono što je ostalo je fantastičan film koji izgleda kao da je snimljen juče."
Film je podeljen u tri dela. Prvi prikazuje Elvisa kako proba sa svojim muzičarima.
Onda prelazi na njegov rad sa pratećim vokalima The Sweet Inspirations i The Imperials.
Završni, treći deo je posvećen nastupima.
U svakom segmentu, pesme ocrtavaju Elvisovo raspoloženje i njegove raznolike muzičke uticaje.
Na probi, Elvis prelazi sa srceparajuće izvedbe Bridge Over Troubled Water Sajmona i Garfankela na Get Back Bitlsa. Kasnije se iznenada upušta u spontanu verziju Happy Yodler.
Koncerti su riznica nekih od njegovih najvećih i najupečatljivijih hitova, kao što su The Wonder of You, Blue Suede Shoes, Love Me Tender, In the Ghetto i Suspicious Minds.
Uprkos očiglednoj činjenici da je Elvis svestan prisustva kamere, film je intiman portret izuzetno šarmantnog čoveka i na bini i van nje.
Sa muzičarima je opušten i šaljiv, čak ponekad detinjast.
Na bini je nezaustavljiva sila koja publiku dovodi do ludila jednim jedinim pokretom.
Ali u filmu pokazuje i ljudsku stranu, silazeći u publiku i hodajući među njima, grleći i ljubeći fanove.
Elvis je izveo više od 1.000 koncerata od vremena kad je počeo ponovo da nastupa 1969. godine pa sve do smrti - ali nije išao nikad na turneju van SAD..
Sandersov film je prvobitno snimljen za njegove fanove širom sveta koji nisu i nikad ga neće videti kako nastupa uživo.
Sloter, koji je sreo Elvisa u tri prilike, smatra da ova nova verzija filma predstavlja Elvisa u pravom svetlu i pokazuje budućim generacijama zašto je Elvis poznat kao Kralj.
„Ništa me nije pripremilo za susret sa Elvisom. Imao je posebnu auru.
„A opet je bio i te kako čovek. Ovaj film služi kao sjajna prilika da pokaže ljudima ko je Elvis stvarno bio."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
