Vesti o kupovini vakcine protiv Kovida-19 i božićni i novogodišnji praznici utišali su demonstrante u Poljskoj.
Plamen pobune protiv odluke Vrhovnog suda da ženama ukine pravo na abortus čak i u onim slučajevima kada je izvesno da fetus neće preživeti trudnoću, gotovo da je ugašen.
U ovom momentu, tek po neka manja okupljanja održavaju se nedeljom u Varašavi, Krakovu i Vroclavu.
„To je samo zatišje pred buru", kaže za BBC na srpskom demonstrantkinja Agnješka Kozjen (30) iz Varšave.
„Kada prođe vreme praznika, počinje drugo poluvreme", uverena je ona.
- Žene na ulicama zbog zabrane abortusa u Poljskoj
- Zašto žene i muškarci iz Srbije podržavaju pravo Poljakinja na abortus
- Istorijska odluka u Argentini: Legalizovan abortus posle 100 godina
Borba za abortus
Do nedavno, poljski ustav predviđao je da je abortus dozvoljen samo u slučajevima kada je život trudnice ugrožen, ako je posledica silovanja ili ako se kod fetusa ustanove teške bolesti.
Sporna odluka Vrhovnog suda doneta 22. oktobra isključila je poslednju od ove tri mogućnosti.
Ako se uzme u obzir da je u prošlosti u 98 odsto slučajeva prekid trudnoće bio rezultat procene lekara da fetus neće preživeti, jasno je da je spornom odlukom u Poljskoj praktično ukinuto pravo žena na abortus.
Ovakav razvoj događaja razgnevio je liberalnije Poljake, ali i neke vernike Katoličke crkve.
Oni su uprkos epidemiji korona virusa i više od milion zaraženih građana, dva meseca održavali masovne proteste kakve zemlja nije videla još od vremena Solidarnosti i pada komunizma 1989. godine.
„Ljudi su veoma ljuti na lidera partije Pravde i Zakona Jaroslava Kačinjskog, vladu i na crkvu", kaže u razgovoru za BBC na srpskom Marta Lempart, liderka pokreta Strajk Kobiet (Štrajk žena).
„Očigledno je da je Kačinjski iskoristio uticaj koji ima na Vrhovni sud. Postavio je svoje ljude i sada njima upravlja kao marionetama.
„To je razgnevilo čak i vernike koji su protestvovali ispred crkvi za vreme nedeljnih misa", priča Lempart.
Informacije kojima organizacija Strajk Kobiete raspolaže pokazuju da je 70 odsto građana podržavalo proteste, a da je svaki treći Poljak starosti do 30 godina bio na protestima.
Pod pritiskom demonstranata, vlada je u međuvremenu odložila primenu odluke Vrhovnog suda.
Rezultati anketa, prema rečima Lempart, pokazuju da je partija Jaroslava Kačinjskog na istorijskom minimumu.
„Pali su na manje od 25 odsto podrške među biračima. To znači da su oni gotovi, to znači da su oni istorija", tvrdi ona.
BBC na srpskom nije mogao da dobije potvrdu ovih rezultata.
Pogledajte video: Crvena munja osvaja ulice Poljske
Šta kažu crkva i država
I pre sporne odluke Vrhovnog suda, zakon o abortusu u Poljskoj bio je jedan od najrigoroznijih u Evropi.
Takav zakon bio je rezultat kompromisa pokreta Solidarnost i Katoličke crkve koja je 1989. godine pristala da podrži demokratizaciju zemlje u zamenu za ustupke oko pitanja do kojih joj je stalo - što je podrazumevalo i ženska reproduktivna prava žena.
Jedan od vodećih sveštenika Katoličke crkve u Poljskoj Stanislav Godencki nedavno je u odgovoru na rezoluciju Evropskog parlamenta koja je kritikovala odluku Vrhovnog suda Poljske, rekao da etika i internacionalni zakoni ne dozvoljavaju ubistva.
„Pravo na život je fundamentalno ljudsko pravo. I ono uvek ima prioritet nad pravom na izbor.
„Nijedna osoba na svetu nema prava da odluči da li će druga osoba živeti", rekao je sveštenik Godencki.
O zločinu je potom pričao i potpredsednik Poljske i lider stranke Pravda i Zakon Jaroslav Kačinjski za koga opozicija i aktivisti kažu da od 2015. godine i dolaska ove partije na vlast, zemlju vodi na autokratski način, poput premijera Viktora Orbana u Mađarskoj.
On je optužio demonstrante da su doprineli širenju epidemije ali i da žele da unište zemlju.
„Oni koji pozivaju i učestvuju u protestima su pretnja našoj stabilnosti i čine ozbiljan zločin", poručio je Kačinjski preko zvanične Fejsbuk stranice ove političke stranke.
Preispitivanje crkvenih stavova
Poljakinja Elžbieta Ćmilevska ima 56 godina i učiteljica je u osnovnoj školi u Krakovu.
Pobožna je. Nekoliko puta u toku dana se moli, a misu nedeljom i odlazak u crkvu nije propustila od kada se rodila.
Ima dve ćerke. Kada je prvi put zatrudnela, doktori su joj saopštili da beba neće preživeti.
„Svejedno, abortus za mene nije bio opcija", kaže Elžbieta za BBC na srpskom.
„Kada sam saznala da sam trudna, ja sam tog trenutka zavolela to dete.
„I kada primi takve strašne vesti od doktora, majka se nada, misli da su možda lekari pogrešili."
Nažalost, doktori su bili u pravu. Elžbieta je pobacila.
„Bio je to najteži trenutak u mom životu", kaže ona.
Bez obzira što nije abortirala, smatra da gotovo potpuna zabrana abortusa za koju se zalažu Katolička crkva, vlada i konzervativniji deo društva Poljske, nije ispravan postupak.
„Nikada do sada nisam preispitivala odluke crkve, ali ovde su stvari malo komplikovanije.
„Ovo što ću vam reći je protiv mojih verskih uverenja, ali u ovakvim situacijama žena bi morala da ima pravo na sopstvenu odluku", kaže Elžbieta Ćmilevski.
- Pravo na abortus: Od Argentine do Bosne
- Blokirani putevi u Poljskoj zbog pooštravanja zakona o abortusu
- „Devojčice, a ne majke“ - zemlja u kojoj svaki dan šestoro dece ima abortus
Razlaz sa demokratijom
Prema oceni ekonomista, posle pada Berlinskog zida, Poljska je bila zemlja Istočne Evrope koja je najbrže i najuspešnije prebrodila tranzicioni period.
Uspostavljena je vladavina prava, osnovane su demokratske institucije, zemlja se ekonomski oporavljala, a kao nagrada za uspešni prelaz iz komunističkog u demokratski oblik vladavine, stigao je poziv iz Evropske unije.
Poljska je postala članica evropskog bloka 1. maja 2004. godine.
Ipak, prema oceni feminističke naučnice Agnješke Gaf, zlatno demokratsko doba Poljske završeno je 2010. godine kada je u padu aviona zajedno sa suprugom poginuo predsednik zemlje Leh Kačinjski, brat blizanac današnjeg najmoćnijeg čoveka zemlje Jaroslava Kačinjskog.
„Nesreća je podelila naciju na dva tabora.
„Jedan koji je ostao dosledan putu demokratije i vladavini prava i zakona i drugi koji je predvodio brat blizanac poginulog predsednika, Jaroslav Kačinjski.
„On je do danas, uprkos zvaničnim rezultatima istrage da je do pada aviona došlo usled nesrećnih okolnosti, ostao ubeđen da je njegov brat ubijen u zaveri Rusije", rekla je Gaf za Njujork Tajms.
Politička partija koju su braća Kačinjski zajedno osnovala 2001. godine, ponovo je došla na vlast na izborima 2015. godine. Od tada, prema ocenama analitičara, počinje razgradnja demokratskog sistema Poljske i zemlja ulazi u period „ineliberalne demokratije".
„Poland iz strong (Poljska je snažna)", ironično kaže 31-godišnji Blažej*, jedan od demonstranata dok zajedno u njegovom domu u Čestohovu, gradiću u južnoj Poljskoj, gledamo dnevnik na nacionalnoj televiziji.
„Svaki dan iste vesti. 'Poljska je snažna, Poljska ima najjaču privredu u Evropi, Poljska se naoružava'…", kaže za BBC na srpskom.
„Ali, najopasnije je što nam svakodnevno poručuju da svi žele zlo Poljskoj i da su nam svi neprijatelji.
„Pogotovo Nemačka i Francuska koje, navodno, hoće da nas unište.
„Posle vesti obično se puštaju filmovi protiv abortusa i Marte Lempart. To je ispiranje mozga", kaže ovaj Poljak.
Protiv protesta, ali i protiv zabrane abortusa
Šira porodica Elžbiete Ćmilevski broji 19 članova.
Za vreme božićnih praznika, bez obzira na epidemiju korona virusa, poštujući mere ograničenja na do pet posetilaca, jedni kod drugih odlaze u goste.
Žene iz ove porodice ne podržavaju organizaciju Strajk Kobiet koja je dva meseca na ulici protestvovala protiv novog zakona, ali ne odobravaju uvođenje rigoroznijih mera protiv abortus.
„Ne mislim da je rešenje u protestima i nasilju. Kontraproduktivni su, nerviraju obične ljude, prave haos na ulici, zaustavljaju prevoz.
„Kao da nam život već nije dovoljno otežan zbog epidemije", kaže Olga, mlađa Elžbietina ćerka.
Muškarci nisu bili previše zainteresovani za ovu temu:
„Napiši da ja mislim onako kako je moja supruga rekla" kaže Adrijan, Olgin muž.
Stroge mere i kupovina vakcine
Pored odluke da stopira primenu kontraverzne odluke Vrhovnog suda do „momenta kada društvena situacija to dozvoli", vlada je, utisak je, strogim merama uvedenim za suzbijanje epidemije demoralisala demonstrante.
Tako su u medijima izveštaji o protestima zamenjeni vestima o novoj, spasonosnoj vakcini protiv korona virusa.
Prema zvaničnim podacima Nacionalnog programa za zdravlje Poljske, zemlje u kojoj živi blizu 40 miliona stanovnika, ugovorena je kupovina 62 miliona vakcina od pet različitih farmaceutskih kompanija.
Prvi kontigent od 10.000 injekcija stigao je 26. decembra.
Prema najavi iz Vlade Poljske, do kraja januara preko aerodroma u Varšavi stići će blizu 1.5 miliona vakcina.
„Prvi će biti vakcinisani zdravstveni radnici, zatim penzioneri koji će imati šansu da odbiju vakcinu ukoliko to žele, dok bi prosvetni radnici trebalo da budu vakcinisani pre 1. septembra, odnosno, pre početka nove školske godine", kažu iz vlade Poljske.
U Poljskoj je do sada registrovano više od 1.2 miliona zaraženih Kovidom-19, dok je blizu 30.0000 Poljaka bitku sa virusom izgubilo.
Škole, univerziteti, restorani, kafići i hoteli su zatvoreni.
Pri ulasku u zemlju, strani državljani moraju da poseduju negativan PCR test.
Nošenje maske i održavanje fizičke distance od dva metra je obavezno.
- Megan Markl otkrila da je imala pobačaj u julu
- Spontani pobačaj u Srbiji - „Slika jedne mame čije bebe više nema"
- Nova trudnoća bezbedna samo par meseci nakon gubitka deteta
„Prete mi, ali šta čovek može da uradi protiv toga?"
Pristalice pokreta Strajk Kobiet demonstracije protiv zakona o abortusu u Poljskoj videle su i kao šansu za revoluciju i sveukupnu promenu političkog i društvenog sistema.
„Ne radi se više samo o pravu na abortus. Mi želimo vlast koja će biti servis građana", kaže Marta Lempart.
„Možda protesti i propadnu, mediji izgube interesovanje za nas, ali mislim da ništa više neće biti isto.
Pokret ima 14 timova koje čini više od 800 ljudi, i počinje rad na „platformi preko koje ćemo biti umreženi, koordinisani, ali koja će imati demokratsku bazu i preko koje ćemo videti u kom pravcu ćemo dalje delovati", kaže Lempart.
Zajedno sa aktivistkinjama za ljudska prava Klementinom Suhanovom i Agnješkom Čeredereckom, Marta je postala najprepoznatljiviije lice protesta.
U ovom trenutku ona je i najomiljenija, ali i najomraženija osoba u Poljskoj.
„Kada je Kačinjski nedavno pozvao pristalice da nam se suprotstave, bio je to okidač ultradesničarskim grupama bliskim partiji da krenu sa pretnjama i zastrašivanjem," kaže Lempart za BBC na srpskom.
„Primam oko 300 pretnji dnevno, bilo preko SMS poruka, mejla, Fejsbuka…
„Neko je nedavno izmetom izmazao fasadu kuće u kojoj stanujem, i preko celog zida napisao 'Lampart, imaš krv na svojim rukama'".
„Naravno, prijavili smo policiji, mi imamo advokate koji se bave time, ali ono što me zabrinjava je to što je to moja adresa, oni znaju gde ja živim, kuda se krećem…".
Lempart kaže da ne gaji lažne nade da će država reagovati na bilo koji način protiv osoba koje joj prete.
„Mi ni ne očekujemo reakciju policije.
„Oni neće istraživati. Mi imamo advokate koji pokušavaju da ih nateraju da rade svoj posao, ali obično smo mi ti koje oni istražuju i ispituju."
Dodaje da pretnje ne doživljava olako.
„Osećam strah, naravno. Nedavno je ubijen gradonačelnik Gdanjska, a njegovom ubistvu je prethodila negativna medijska kampanja iza koje je stajala najjača partija.
„Moja situacija nije, naravno, na istom nivou, alisam postala osoba kojoj vlada preko svojih propagandinih medija crta metu na čelo", kaže.
Dovoljno je da jedna osoba „poveruje u provladinu propagadu - da sam strani plaćenik, da mrzim vernike, da radim protiv države i crkve i da mi naškodi", dodaje Lempart.
„A šta čovek može da uradi protiv toga? Ništa. Može samo da sedi i čeka".
*Ime sagovornika poznato redakciji, to mu nije pravo ime
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
