Korona virus, manjak posla i bolovanje bili su dovoljni da novosadski programer Ivan Kršev započne novi hobi - bojenje fotografija Nikole Tesle.
Iza jednog od najvećih umova i pronalazača na svetu ostala su brojna otkrića i ideje, ali ne i mnogo slika.
One crno-bele koje su urezane u pamćenje sveta, nedavno je rešio da oživi Kršev, direktor firme simboličnog naziva Kameleon.
„Ljudi nisu imali prilike da Teslu vide tako i komentari su više nego pozitivni", kaže Kršev, koji sebe opisuje kao velikog Teslinog obožavaoca.
- Šta se krije u depoima Teslinog muzeja
- Čiji je Tesla, a čiji Ivo Andrić
- Šta piše u novootkrivenim pismima Tesle i Pupina
Nekoliko meseci proveo je vežbajući fotošop i ostale alatke kako bi što vernije prikazao genija srpskog porekla koji je karijeru napravio u Americi.
Muke je mučio sa brkovima, bojom odela i kravata, senkama, pa čak i sjajem zenica, jer sa starih fotografija, ako ih je i bilo, s godinama najpre blede detalji.
„To mogu opisati kao maniju da sedim po 20 sati pred kompjuterom i razmatram da li da zatamnim oči, kako da ih stavim - da li su plave ili možda sivkaste", kaže kroz smeh.
„Uložio sam trud, a inače sam perfekcionista i ljudi su poprilično oduševljeni", kaže Kršev za BBC na srpskom.
Deo portreta u originalu je radio krajem 19. veka fotograf Napoleon Saroni.
U literaturi se, dodaje Kršev, ne pominje mnogo boja Teslinih očiju, ali je on sam negde izjavio da je „imao svetle oči, a da su što je više koristio mozak - postajale svetlije".
„Nisam želeo da to bude lažnjak i zaista 85, negde i 90 odsto osnovnih detalja sam zadržao".
Nije ga mrzelo da 30. decembra ide u Muzej Nikole Tesle i kupi poster, kao ni da u fotografskoj radnji izradi slike u većem formatu - i zadovoljan je učinkom.
Kršev je fotografije objavio na Božić 7. januara, na 78. godišnjicu Tesline smrti.
Oni su mnogo puta podeljene na društevnim mrežama i preko pametnih telefona, koji su nam posebno prethodne godine pomogli da se čujemo i vidimo s najmilijima.
A Tesla je pre gotovo sto godina znao kako će oni raditi.
Kako je Tesla opisao pametne telefone?
U intervjuu sa Džonom F. Kenedijem, ovaj američki naučnik srpskog porekla, godine 1926. do tančina je opisao moderne pametne telefone.
„Kad bežični prenos bude potpuno primenjen ceo svet će se pretvoriti u veliki mozak, što u biti i jeste, sve stvari biće delići prave i ritmične celine.
„Moći ćemo da komuniciramo jedni sa drugima odmah bez obzora na udaljenost. I ne samo to, preko televizije i telefonije moći ćemo da se vidimo i čujemo savršeno kao da smo licem u lice, iako smo možda udaljeni hiljadama milja.
„Uređaji koje ćemo koristiti za to biće zapanjujuće jednostavni u poređenju sa današnjim telefonima i moći će da se nose u džepovima", rekao je Tesla, a pre nekoliko godina preneo magazin Tajm.
Od 100 milijardi do 100 dinara
Kršev se prisetio i da je Teslina fotografija iz 1933. krasila je jednu od bezvrednijih novčanica bivše Jugoslavije, kada je inflacija bila na vrhuncu.
https://www.facebook.com/photo?fbid=2867467910148918&set=pcb.2867475926814783
Umesto tadašnjih 10 milijardi danas njegov lik je na novčanici od 100 dinara.
Šta je bilo posebno zanimljivo?
Ovaj 47-godišnji programer navodi da je otkrio da na jednoj slici Tesla ne drži knjigu Ruđera Boškovića, kao što se doskora mislilo.
„Igrom slučaja, ulazeći u te sitne detalje, igrajući se parametrima u fotošopu - senke, osvetljenost - počinju da mi se pojavljuju neka slova, pogledam sliku knjige i vidim nije to ta knjiga.
„Počnem da bauljam, bauljam i nađem dokaz da Tesla drži Maksvelove Scientific Papers (Naučne radove)", navodi.
Džejms Klerk Maksvel je škotski naučnik i fizičar, koji je krajem 19. veka postavio teoriju o elektromagntenom zračenju.
Dok je Maksvel Teslin savremenik, Ruđer Bošković, astronom i matematičar srpskog porekla, živeo je i stvarao više od 100 godina pre njih.
Prvi trag su mu bila slabo vidljiva slova „Vol. 1". što znači prvi tom, a Ruđer Bošković „nije pisao u tomovima".
„Krenem polako i iskristališe mi se nekoliko slova", kaže on, dodajući da je i stručnjake konsultovao oko toga i da su potvrdili njegove sumnje.
„Ne kažem da je to neko spektakularno otkriće, ali je eto proizašlo iz hobija", navodi Kršev.
Šta dalje?
Zavisi od obaveza.
Možda je sledeći Nobelovac.
„Ako budem imao vremena, imam ideju da nastavim s tim.
„Dosta velikana ima koji bi mogli da dođu na red, prvo mi Ivo Andrić pada na pamet, ali ko zna u kom pravcu će to otići", zaključuje Kršev.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
