Ako vam je ikada bio potreban dokaz koliko su moćne „velike tehnološke kompanije", onda je pad Parlera u ponedeljak ujutro sjajno mesto za početak.
Ulogovao sam se, baš kao i mnogi drugi, na kontroverznu društvenu mrežu da vidim šta će se desiti posle 11:59 po pacifičkom vremenu u SAD.
Bio je to, naime, rok koji je Amazon dao ovoj aplikaciji da nađe novog provajdera za hosting pre nego što isključi platformu sa interneta zbog navodno nasilnog sadržaja.
To je doživljeno kao važan momenat u tekućim naporima američkih tehnoloških giganata da „uskrate platformu" Donaldu Trampu i nekim njegovim ekstremnim pristalicama posle napada na američki Kapitol Hil prošle nedelje.
- Može li Tramp da bude smenjen - deo republikanaca mu okrenuo leđa
- Tviter trajno suspendovao Trampov nalog, demokrate spremne da pokrenu proces opoziva predsednika
- Ko je upao u američki Kongres i šta je Kjuanon
Ali sat je otkucao 12 i ništa se nije desilo.
Ja i milion drugih korisnika i dalje smo mogli da pretražujemo i postavljamo postove kao i inače.
A onda, poput domina, korisnici širom sveta počeli su da prijavljuju probleme.
Za mene je sve prestalo da radi oko 12:10. Nije pronađen nikakav sadržaj, glasila je poruka.
Jednim pritiskom na prekidač, Parler, aplikacija s ubrzanim rastom koju neki doživljavaju kao alternativu Tviteru na kojoj postoji sloboda govora, više nije postojala.
Za sada.
Parler može, i verovatno će uspeti, da nađe novog provajdera, ali kad izgubite Amazon veb servis (AVS) - najveći hosting sajt na svetu - to znači da će verovatno i drugi veliki provajderi da vas odbiju.
Nije presedan
Istraživačica za tehnologiju i etiku Stefani Her kaže da to nije prvi put da je neka velika američka tehnološka firma oborila sajt iz sličnih razloga.
„Amazonovi koraci protiv Parlera ne predstavljaju presedan."
„Već smo videli da druge američke kompanije kao što su Klaudfler ukidaju servis za isporuku sadržaja i DDoS zaštitu i podršku sajtu belih suprematista Dejli stormer 2017. i 8Chan 2019. godine, pošto je na tom sajtu objavljivao materijale napadač koji je pobio ljude u El Pasu, u Teksasu", rekla je ona.
Nije samo AVS (AWS) preduzeo korake protiv Parlera.
I Gugl i Epl takođe su izbacili ovaj servis iz prodavnica aplikacija.
Ponovo, to nije nečuveno.
Geb, još jedan sajt koji sebe predstavlja kao platformu za slobodu govora, ali je i optužen da služi kao utočište ultradesničarima i ekstremistima, takođe je izbačen iz prodavnica aplikacija.
I dalje, međutim, može da se uđe na njega preko pretraživača, a on tvrdi da je poslednjih dana doživeo ogroman rast broja korisnika.
A u sklopu akcije protiv naloga povezanih sa napadom na Kongres, u ponedeljak je Tviter objavio da je ugasio „više od 70.000 naloga" povezanih sa Kjuanon (QAnon) teorijom zavere.
Za to vreme, Fejsbuk je saopštio da uklanja sav sadržaj koji pominje „Zaustavite krađu" - slogan povezan sa nepotkrepljenim Trampovim tvrdnjama da su novembarski izbori namešteni.
- Kakvu Ameriku ostavlja Tramp posle smrtonosnih nereda
- Šest suđenja koja čekaju Trampa posle izbora
- Čime bi Tramp mogao da se bavi kad napusti Belu kuću
„Problematična" zabrana
Ono što, međutim, jeste bez presedana su ciljane akcije protiv Trampa.
Otkako su njegove pristalice napale Kongres 6. januara, njemu je zabranjeno da koristi neke od najvećih društvenih mreža, poput Tvitera, Fejsbuka, Instagrama, Snepčeta i Tviča.
I Jutjub je ukinuo njegov kanal.
Evropski lideri, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel, opisali su taj potez kao „problematičan".
Evropski komesar Tijeri Breton opisao je događaje oko Kapitol Hila kao „11. septembar (teroristički napad na SAD 2001. godine) za društvene mreže", napisavši u Politiku da je „činjenica da rukovodilac firme može da isključi iz struje zvučnik predsednika Sjedinjenih Američkih Država bez mehanizama uzajamne kontrole zbunjujuća".
Britanski ministar zdravlja Met Henkok rekao je da društvene mreže sada „donose uredničke odluke", dodajući da platforme „biraju ko sme, a ko ne sme da se čuje".
Aleksej Navaljni, ruski političar i vatreni kritičar predsednika Vladimira Putina, poredio je Trampovu zabranu na Tviteru sa državnom cenzurom.
On je tvitovao: „Zabrana Donalda Trampa na Tviteru je neprihvatljiv čin cenzure".
„Naravno, Tviter je privatna kompanija, ali viđali smo mnoge primere u Rusiji i Kini kad takve privatne kompanije postaju najbolji prijatelji države i njeni saučesnici kad je u pitanju cenzura."
- Tramp protiv društvenih mreža: „Rat“ koji se zahuktava
- Tviter blokirao naloge navodnih Trampovih glasača
- Slučajno pogodio lozinku Tviter naloga Donalda Trampa
Kovid je promenio društvene mreže
Činjenica je da su društvene mreže u vlasništvu privatnih kompanija.
Baš kao što privatni klub može da smišlja pravila za članove, tako mogu to da rade i Mark Zakerberg iz Fejsbuka ili Džek Dorsi, osnivač Tvitera.
Jedno od ključnih pravila, primenjivanih sve do sada, bilo je da se sadržaj političara smatra važnim za javni diskurs.
Platforme, među kojima su Fejsbuk i Tviter, saopštile su da će stoga više tolerisati korisnike visokog profila kao što je američki predsednik kad je u pitanju kršenje njihove korisničke politike.
Pogledajte video: Kako će se društvene mreže promeniti posle američkih izbora
Ali od izbijanja pandemije korona virusa, stvari su se značajno izmenile i kompanije su pojačale mere protiv svetskih lidera.
U martu su Fejsbuk i Tviter obrisali postove brazilskog predsednika Žaira Bolsonara i venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura zbog dezinformacija o Kovidu-19.
Tviter je tek u maju preduzeo slične korake protiv američkog predsednika kad su moderatori postavili upozorenje za tvit za koji su tvrdili da veliča nasilje.
Predsednik je tvitovao o demonstrantima pokreta „Životi crnaca su važni" rekavši: „Kad krene pljačkanje, počeće i pucanje".
Komentator društvenih mreža Met Navara kaže da zabrana Trampa postavlja „ključni presedan" što se tiče načina na koji platforme kontrolišu ko ih koristi i šta korisnici mogu da postavljaju.
Tramp najavljuje da će uzvratiti udarac
Pojedini analitičari tvrde da bi ovi koraci mogli da budu prekretnica u tome kako se moderira sadržaj u tehnološkim kompanijama širom sveta.
U ponedeljak je Fejsbuk saopštio da je uklonio mrežu naloga za koje tvrdi da su direktno povezani sa vladom Ugande i koji se koriste za navodnu manipulaciju predstojećih izbora.
Advokatkinja za privatnost i tehnološkinja Vitni Meril sugeriše da ovaj potez ukazuje na promenu u stavu prema moderaciji tehnoloških giganata.
„Pravila i smernice društvenih mreža se razvijaju vremenom, što je normalno. Ali ona se ne primenjuju dosledno u čitavom svetu.
„Mislim da bi izbacivanje predsednika Trampa moglo da predstavlja početak čišćenja sličnog ponašanja globalno."
U poslednjim satima provedenim na Tviteru, Tramp je još jednom okrivio deo američkog zakonodavstva po imenu Odeljak 230 za „zabranu" slobode govora.
Tokom mandata on je više puta pretio da će ukinuti zakon koji uglavnom izuzima društvene mreže od odgovornosti za postove vlastitih korisnika.
Mnogi tvrde da bi uklanjanje jedne takve zaštite zapravo naudilo slobodi govora, jer bi mreže onda bile primorane da moderiraju mnogo više nego što to trenutno rade.
Izabrani predsednik Džo Bajden takođe je izjavio da bi voleo da ukine taj zakon kako bi pojačao moderiranje i smanjio širenje lažnih vesti.
U istom poslednjem tvitu Tramp je rekao da pregovara sa „raznim drugim sajtovima" i da će uskoro uslediti „veliko saopštenje".
Ako je suditi po događajima od pre nekoliko dana, Tramp i neki njegovi sledbenici suočiće se sa teškom bitkom ne samo sa zakonodavstvom, već i sa tehnološkim gigantima pre nego što budu mogli da se nametnu na glavnim društvenim mrežama.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
