Novi podaci sa satelita Evropske unije pokazuju da je 2020. godina u statistički mrtvoj trci po vrućini sa 2016. kao najtoplijom godinom na svetu.
Služba za klimatske promene Kopernik navodi da je prošla godina bila oko 1,25 stepeni Celzijusa iznad dugoročnog proseka.
Naučnici kažu da su nivoi toplote bez presedana na Arktiku i u Sibiru bili ključni faktori u povišenju ukupne temperature.
U 12 meseci godine za nama zabeležen je i novi rekord u Evropi, oko 0,4 stepeni toplije nego 2019. godine.
- UN: Svet treba da proglasi „klimatsko vanredno stanje“
- Ograničimo ljudski uticaj na prirodu da bi sprečili njeno propadanje
- Šest stvari koje nestaju zbog klimatskih promena
Pretprošlog decembra, Svetska meteorološka organizacija predvidela je da će 2020. biti jedna od tri najtoplije godine zabeležene.
Ovaj novi, potpuniji Kopernikov izveštaj ukazuje da je prošla godina na samom vrhu liste.
Podaci Kopernika potiču iz sazvežđa satelita Sentinel koji nadgledaju Zemlju iz orbite.
Podaci o temperaturi iz sistema pokazuju da je 2020. godina bila za 1,25 stepeni Celzijusa toplija od proseka od 1850-1900, vreme koje se često opisuje kao „predindustrijski" period.
Jedan od ključnih faktora koji je povećavao temperaturu bilo je zagrevanje na Arktiku i u Sibiru.
Na nekim tamošnjim lokacijama temperature tokom cele godine bile su 6 stepeni iznad dugoročnog proseka.
Ovo izuzetno zagrevanje dovelo je do vrlo aktivne sezone požara.
Prema studiji, požari u Arktičkom krugu oslobodili su rekordnu količinu ugljen-dioksida, za trećinu više nego 2019. godine.
Služba Kopernik zaključuje da su, dok je 2020. bila za nijansu hladnija od 2016. godine, ove dve godine bile statistički izjednačene.
To znači da su razlike između podataka za dve godine manje od tipičnih razlika koje su pronađene u drugim bazama podataka o temperaturi za isti period.
Naučnici kažu da je bliskost između 2016. i 2020. godine još značajnija s obzirom na uticaje vremenskog ciklusa El Ninjo.
- Septembar 2020. najtopliji od kada se meri temperatura
- Da li su nam klimatske promene već donele smrtonosne vrućine
- Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima
- Atenboro upozorava da je nastupila „klimatska kriza“
Snažni događaj El Ninjo je 2016. godinu učinio toplijom, dok je ovaj ciklus u nastajanju u drugoj polovini godine donekle ohladio 2020.
U Evropi je takođe zabeležen novi rekordni nivo zagrevanja u godini, za 0,4 stepeni toplije nego 2019.
Veliki toplotni talas u julu i avgustu bio je važan faktor koji je pokretao živu širom kontinenta.
Globalno gledano, desetogodišnji period od 2011. do 2020. godine je najtoplija decenija, a poslednjih šest godina bilo je šest najtoplijih zabeleženih.
„Godina 2020. ističe se izuzetnom toplinom na Arktiku i rekordnim brojem tropskih oluja u severnom Atlantiku", rekao je Karlo Buontempo, direktor Kopernikove službe za klimatske promene.
„Nije iznenađenje da je poslednja decenija bila najtoplija zabeležena i još je jedan podsetnik na hitnost ambicioznog smanjenja emisija gasova kako bi se sprečili negativni klimatski uticaji u budućnosti."
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
- Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu
- Meteoropatija: u kojoj meri vreme utiče na nas
- Drveće „najbolje rešenje" za klimatske promene
Iako bi jak El Ninjo 2021. godine mogao malo da ohladi temperature, nivoi ugljen-dioksida u atmosferi verovatno će ostati visoki, što će doprineti stalnom zagrevanju.
Novi podaci britanske Meterološke službe sugerišu da će prosečne koncentracije ugljen-dioksida dostići nivoe koji su 50 odsto veći nego što su bili pre industrijske revolucije.
Istraživači predviđaju da će prosečna godišnja koncentracija ugljen-dioksida na stanici za snimanje Mauna Loa na Havajima biti oko 2,29 milionitih delova veća 2021. nego 2020. godine.
Uprkos globalnom usporavanju izazvanom pandemijom Kovida-19, naučnici kažu da je ovaj porast rezultat emisija upotrebe fosilnih goriva i krčenja šuma.
Britanska meteorološka služba upozorava da se ubrzava emisija ugljen-dioksida, koju uzrokuje čovek.
„Trebalo je više od 200 godina da se nivoi povećaju za 25 odsto, ali sada se, nešto više od 30 godina kasnije, približavamo povećanju od 50 odsto", kaže profesor Ričard Bets iz Meteorološke službe Velike Britanije.
„Da bi se preokrenuo ovaj trend i usporio porast atmosferskog ugljen-dioksida, neohodno je smanjiti globalne emisije, a da bi se zaustavile, moraju da se svedu na nulu.
„To se mora dogoditi u sledećih 30 godina ako želimo da ograničimo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni", kaže profesor.
Pratite Meta na Tviteru: @mattmcgrathbbc
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
