„Osećam se potpuno u redu."
Ovako doktor Džejms Hamblin odgovara na pitanja o odluci od pre pet godina da prestane da se tušira.
„Naviknete se. Deluje vam normalno", kaže on za BBC.
Hamblin (37) je profesor Škole javnog zdravlja na Univerzitetu Jejl i doktor specijalizovan za preventivnu medicinu.
On piše i za američki časopis Atlantik, u kom je 2016. objavio tekst pod naslovom: „Prestao sam da se tuširam, a život se nastavio".
„Provedemo pune dve godine naših života tuširajući se ili u kupki. Koliko tog vremena (i novca i vode) je zapravo bacanje?", napisao je on.
- Kako da putujemo u prošlost nosevima
- Kako plastika utiče na zdravlje čoveka
- Izračunajte koliko vas košta pol
Hamblin je 2020. godine dodatno detaljno opisao svoje iskustvo u knjizi Čist: Nova nauke kože i lepota činjenja manje.
Iako Hamblin tvrdi da ne smemo da prestanemo da peremo ruke i zube, on smatra da ne moramo da budemo toliko uporni kad su u pitanju drugi delovi tela.
Eksperiment sa „izbegavanjem sapuna"
Odluka da prestane da se tušira započela je kao eksperiment.
„Želeo sam da vidim šta će se desiti", objašnjava on.
„Znam mnoge ljude koji se kupaju veoma malo. Znao sam da je to moguće, ali želeo sam sam da isprobam da bih video kakve će biti posledice."
I šta se desilo nakon što je prestao da se tušira 2015. godine?
„Vremenom vaše telo počne sve više da se navikava, tako da miris nije više toliko neprijatan kad ne koristite dezodorans i sapun", kaže on.
„A vaša koža se više ne masti toliko."
„Mnogi ljudi koriste šampone da uklone ulje iz svoje kose a potom upotrebe regenerator da bi dodali sintetička ulja.
„Ukoliko uspete da prekinete taj začarani krug, vaša kosa će na kraju izgledati onako kao što je izgledala pre nego što ste počeli da koristite te proizvode", dodaje on.
Ali doktor objašnjava da je to postepen proces.
On je krenuo da ređe koristi sapun, šampon, dezodorans - umesto da se tušira svakodnevno, prešao je na svaka tri dana, pre nego što je potpuno prestao.
„Bilo je vremena kad sam želeo da se istuširam jer mi je to nedostajalo. Neprijatno sam mirisao i osećao sam se masno", kaže Hamblin.
„Ali to je počelo da mi se dešava sve ređe i ređe."
Hamblinov rezon bio je da kako je „sve manje" koristio vodu i dotične proizvode, tako su počeli da mu „sve manje" bivaju potrebni.
Pogledajte video. Kako treba pravilno prati ruke
Telesni mirisi i bakterije
Američki naučnik je objasnio da su naši telesni mirisi proizvod bakterija koje žive na našoj koži i hrane se znojem i uljanim izlučevinama koje proizvodi naše telo.
Nanošenjem proizvoda na našu kožu i kosu svaki dan, tvrdi Hamblin, narušava se ravnoteža između ulja na koži i bakterija.
„Kad se stalno tuširate, to uništava ekosisteme", napisao je on u članku u Atlantiku 2016. godine.
„Oni se brzo vrate, ali to obično favorizuje one tipove mikroba koji proizvode neprijatne mirise."
Međutim, doktor kaže da netuširanje aktivira regulatorni proces u kom ekosistem postiže stabilno stanje i mi prestajemo neprijatno da mirišemo.
„Ne mirišite kao ružina vodica ili telesni sprej, ali ne mirišite ni kao neko ko se ne kupa."
„Prosto počnete da mirišete kao čovek", kaže Hamblin.
Razne faze mirisa
U intervjuu za BBC koji je dao u avgustu 2020. godine, Hamblin je upitan da li ga brine da bi mogao „neprijatno da miriše" a da su ljudi „suviše lepo vaspitani" da mu na to skrenu pažnju.
Naučnik je objasnio da je on zamolio kolege, prijatelje i poznanike da se ne ustručavaju da mu kažu ako je tako.
Tako je, tvrdi on, i došao do tačke u kojoj njegove telo više nije proizvodilo neprijatne mirise koji su nam tako dobro poznati.
Štaviše, Hamblin kaže da se njegov novi miris dopao njegovoj ženi, a da su drugi ljudi za njega rekli da „nije loš".
„Tokom većeg dela naše istorije, posedovali smo mirise preko kojih smo komunicirali sa drugim ljudima", objasnio je on.
Međutim, doktor kaže da su takvi mirisi uglavnom eliminisani iz naše društvene biologije.
„I tako se mi sada nadamo da ljudi ne mirišu ni na šta ili da mirišu na parfem, kolonsku vodu ili gel za tuširanje."
„U protivnom, oni neprijatno mirišu. Ukoliko postoji neki osetan telesni miris, on je negativan", dodao je on.
Ali da li je Hamblin stvarno potpuno prestao da se tušira.
On kaže da se i dalje ispira ako je „vidljivo prljav" ili posle vežbe.
Ali naučnik takođe tvrdi da možemo da oljuštimo i uklonimo mast „samo je sastrugavši rukama i povremeno očešljavši kosu".
- Škotska prva na svetu uvela besplatne uloške i tampone, a gde je Srbija
- Ukinut dodatni porez na tampone i uloške u Britaniji - aktivistkinje slave
- Zašto žene u Severnoj Koreji ubeđuju muškarce da ostave cigarete
Koža je odraz načina života
Hamblinova odluka da prestane da se tušira nije bila samo eksperiment.
U sklopu procesa istraživanja za knjigu, razgovarao je sa širokim dijapazonom ljudi, uključujući specijaliste kao što su dermatolozi, imunolozi, alergisti, pa čak i teolozi.
Knjiga je prilično kritična prema industriji nege kože.
„Industrija koja prodaje sredstva za ličnu negu i sapune vrlo je usredsređena na tematska rešenja", smatra on.
Iako su neki od tih proizvoda korisni, kaže on, važno je dermatološkom zdravlju pristupiti sa stavom „iznutra prema spolja" - što znači da je zdravlje naše kože istovremeeno odraz našeg načina života i onoga što se dešava u našim telima.
Nauka protiv marketinga
On smatra da je ključno umeti razlikovati šta je nauka a šta marketing.
Hamblin tvrdi da koristimo više proizvoda nego što nam je stvarno potrebno zbog verovanja da smo čineći to zdraviji.
Doktor takođe smatra da je naša rutina doterivanja moderna izmišljotina.
„Većina ljudi nije imala pristup tekućoj vodi sve do poslednjih 100 godina", kaže Hamblin.
„To je nešto čemu je možda imala pristup kraljevska porodica, ali ljudi su mogli u tome da uživaju samo povremeno."
„Možda su odlazili na reku ili jezero, ali to nije bilo nešto što smo morali da radimo svaki dan", dodaje on.
„Takođe, nismo imali kapaciteta za masovnu proizvodnju. Zato je mnogo ljudi koristilo sapune iz domaće radinosti i nisu ih koristili svaki dan jer su bili suviše grubi za kožu."
Hamblin je u knjizi zaključio da se možda tuširamo i kupamo previše i da bismo možda imali koristi od toga ako bismo malo smanjili.
Jedan od razloga koji stoji iza ove ideje je da još uvek do kraja ne razumemo šta se dešava kad promenimo mikrobsku populaciju na našoj koži.
„Bakterije na našoj koži jednako su važne za njen izgled i naše zdravlje kao što su to crevne bakterije za naš probavni sistem", kaže on.
Međutim, mikrobi su tokom istorije izašli na loš glas.
„Ali tokom poslednje decenije, zato što imamo tehnologiju sekvenciranja DNK, znamo da su mikrobi svuda i da obično ne izazivaju bolesti.
„To čini veoma mala manjina njih", objašnjava Hamblin.
„To bi trebalo da natera ljude da preispitaju šta pokušavaju da postignu dok se peru, jer, naravno, mi želimo da se rešimo bolesti koje izazivaju mikrobi."
„Ali ne želimo da se rešimo i svih mikroba."
- Preterana želja vežbača za velikim mišićima izaziva depresiju
- „Ne osećam mirise – ali ne zbog Kovida-19“
- Porodica koja nema otiske prstiju
Da li je tuširanje precenjeno?
Iznad svega, naučnik smatra da ne deli svako istu ideju o tome šta znači biti čist.
On takođe misli da je običaj tuširanja precenjen.
„Rekao bih da je to preferenca, ali da nije medicinska nužnost."
„Ali ne govorim ljudima da odustanu", kaže Hamblin.
Kako onda da isprobamo ovaj metod?
Doktor ističe da on nema nikakvog interesa u sugerisanju šta je ispravno a šta pogrešno, ili da ne želi da kaže da je njegov pristup najbolji za sve.
Ovaj samo funkcioniše u njegovom slučaju.
„Ali za ljude koji su imali probleme sa kožom ili bi samo voleli ovo da isprobaju, rekao bih da treba da rade manje toga, da krenu lagano i da stignu do tačke u kojoj se osećaju dobro."
Na primer, manje šampona je bila početna tačka za neke, dok drugi vole da krenu od blažeg dezodoransa.
„Možete da krenete sa kraćim, hladnijim i manje čestim tuširanjem i sa korišćenjem manje sapuna", kaže on.
„Ne mora da bude ništa dramatično."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
