Judžin Hang je ponosni feminista.
Profesor matematike iz Kalifornije, on kaže da je počeo da se „rve" sa idejom kakav je ovo svet za devojke nakon što mu je rođena starija ćerka, pre 14 godina.
Prisetio se kakav je bio život za njegove koleginice na fakultetu, koje se nisu osećale bezbedno dok su se vraćale kući iz biblioteke same.
„One su morale da se nose sa tim osećanjem nesigurnosti, a ja nisam. Shvatio sam da imam gomilu privilegija i da sam zbog toga zaslepljen", rekao je Hang za BBC.
„Kao muškarac u društvu, uzimam to zdravo za gotovo."
- Damin gambit: Seksizam u šahu je mnogo gori u stvarnom životu
- Žene i muškarci ravnopravni tek za 100 godina
- Jaz u platama: nedostižna ravnopravnost
„Ćale feminista"
Ovo otkriće pretvorilo ga je u aktivistu za ženska prava.
Pokrenuo je blog Azijski ćale feminista da bi zagovarao osnaživanje žena.
Hang piše o širokom spektru tema, od Mulan, Diznijevog filma sa snažnim glavnim ženskim likom, do izbora Kamale Haris za prvu ženu azijskog porekla kao potpredsednicu Amerike.
Mnogi njegovi članci tiču se dobrovoljnog pristanka, seksualnog zlostavljanja na radnom mestu i seksualnog nasilja.
Hang čvrsto stoji iza uverenja da muškarci moraju da budu deo ovih razgovora.
„Muškarci moraju da shvate da, makar u SAD, u oko 90 odsto slučajeva, nasilje nad ženama potiče od muškaraca", kaže on.
„Često se to predstavlja kao ženski problem, ali ako potiče od muškaraca, onda gde je problem? Problem je u nama. Zašto onda ne govorimo o njemu više?".
Pogledajte video: Jedina žena kovač u Srbiji
Jedno su namere, drugo su dela
On priznaje da su se muški stavovi u značajnoj meri promenili za samo nekoliko generacija.
Ali flagrantna rodna neravnopravnost i dalje je deo svakodnevnog života.
Globalno gledano, žene su i dalje plaćene 23 odsto manje nego muškarci za isti posao, prema podacima Ujedinjenih nacija.
Žene provedu više nego dvostruko više vremena od muškaraca na neplaćenim kućnim i poslovima staranja o deci.
U više od 100 zemalja, ženama je zakonom zabranjeno da obavljaju neke poslove.
„Da su to naprosto samo ženski problemi, bili bi već odavno rešeni", kaže Hang.
Ali on kaže da bavljenje njima zahteva saradnju muškaraca, a muškarci „zapravo ne učestvuju u bavljenju tim pitanjima".
„Sve dok mi muškarci ne budemo počeli da pričamo o njima sa vlastitim porodicama, prijateljima, komšijama, zajednicama i društvom u celini, nećemo ostvariti značajan napredak", kaže Hang.
Zašto, onda, muškarci ne čine više?
- „Koliko predsednica opština - toliko rodne ravnopravnosti“
- Najveći broj žena u Vladi Srbije od početka višestranačja
- Koliko firmi u Srbiji vode žene
- Vojvođansko selo kojim gazduju žene
Faktor straha
„Muškarci se vrlo rano socijalizuju s idejom da budu što je dalje moguće od onoga što se karakteriše kao žensko ponašanje ili devojačko ponašanje", kaže Ludo Gabrijel, bloger na teme maskuliniteta i očinstva.
„Kao posledica toga, kad dospemo na poziciju moći na radnom mestu, opšte je verovanje da si izdajnik vlastite vrste ako podržavaš žene", kaže on za BBC.
Gabrijel je zadužen za brending inicijative po imenu MARC (Muškarci koji zagovaraju prave promene).
Ona podstiče zaposlene oba pola da se bave seksizmom na radnom mestu.
MARC je rezultat decenijske studije Katalista, globalne neprofitne organizacije koja želi da pogura žene da dospeju na liderske pozicije.
U studiji iz 2020. godine, Katalist je anketirao 1.500 muškaraca u Kanadi o seksizmu na radnom mestu i našao nekoliko objašnjenja zašto većina ne radi ništa da to zaustavi.
Iako 86 odsto anketiranih kaže da želi da zaustavi seksističko ponašanje kad ga vidi, samo 31 odsto tvrdi da je sigurno da to može i da učini.
„Naše istraživanje otkrilo je tri barijere: neznanje, apatiju i strah", kaže za BBC Aliksandra Polak, potpredsednica MARC-a.
Što se tiče konkretno aspekta straha, ona za njega dodatno kaže: „To je pogotovo strah od osude drugih muškaraca, strah od gubitka statusa među drugim muškaraca i strah od gubitka statusa u okviru radnog mesta."
Gabrijel dodaje: „Komponenta straha je strah da nećete više spadati među sebi ravne, među druge muškarce, naročito ako je dominantna kultura u organizaciji pomalo ratoborna."
„Ali tu je i strah od neznanja gde početi, jer ima mnogo muškaraca sa dobrim namerama koji se plaše da ne pogreše i da posle toga ne budu skrajnuti."
- „Spalili su mi pretkinju kao vešticu - sada sam sprao ljagu s njenog imena“
- Zbog čega žene u Srbiji najčešće stradaju od ruke najbližih
- „Bebi-bum“ tokom izolacije, žene ne mogu do kontraceptiva
Trenutak prosvetljenja
Da bi se pozabavio ovim problemima, MARC je ušao u partnerstvo sa kompanijama kao što su Ševron i P&G kako bi zaposlene zadužili aktivnostima kao što su kratke izvršne sesije ili jednogodišnji programi.
Predavanja mogu da unesu nelagodu među one koji se ispočetka osećaju „pomalo neobavešteno", prema rečima jednog učesnika koji je bio prozvan zbog upotrebe rasističkog rečnika.
„Ali pređete preko momentalnog osećaja sramote, to postane jedno veliko iskustvo učenja", kaže on.
Jedna žena je opisala „moćan trenutak" kad su žene koje su prisustvovale sesiji bile zamoljene da pređu na drugu stranu prostorije ukoliko su doživele bilo kakvo seksualno maltretiranje ili neprimereno ponašanje od muškaraca.
„U oba slučaja, svaka prisutna žena prešla je na drugu stranu prostorije. I to je bio veoma moćan trenutak za koji sumnjam da će bilo koji muškarac koji je pohađao program ikada zaboraviti", rekla je ona.
„Mislim da im je bilo gotovo šokantno da je svaka žena doživela seksualno zlostavljanje.
„Mislim da ne mogu to da pojme, ali to je realnost."
Pogledajte video: Kako da pomognete žrtvama nasilja
„Ne može da se ignoriše"
Muškarci kao što su Hang i Gabrijel žele da drugi muškarci „priznaju da smo mi deo problema i da mi moramo da budemo i deo rešenja", kako je to Gabrijel sročio u jednom od prvih postova na svom blogu.
On je bio naslovljen: „Deklarišem se kao muški feminista i zašto i vi to treba da učinite".
Gabrijel je počeo da piše blog „Društveno angažovani ćale" dva meseca nakon što mu se rodila ćerka Sofija 2017. godine.
Tri godine kasnije, dao je ostavku na mesto direktora kompanije i odustao od naizgled zavidne korporativne karijere.
Imao je 31 godinu i kuću, ženu i sina za koje je imao malo vremena.
Osećao se „jadno" i „duboko neostvareno".
Kasnije je Gabrijel shvatio da je njegova nesreća duboko povezana sa životom u nečemu što naziva „muškom kutijom".
Opisao je to kao usku definiciju maskuliniteta koji uključuje neprijatnost u vezi sa osećanjima, vrednovanje karijere i statusa iznad autentičnosti i podozrenje prema suprotnom polu.
To su uloge oko kojih su mnogi muškarci danas nesrećni.
Skorašnja studija koju su sproveli Dav i Promundo, NVO koja se zalaže za zdrav maskulinitet, pokazala je da 85 odsto očeva u sedam zemalja (Brazil, Argentina, SAD, Velika Britanija, Kanada, Holandija i Japan) kaže da bi učinilo sve samo da učestvuje više u fizičkoj brizi o svom detetu.
A opet ogroman deo njih uopšte nije uzeo odsustvo nakon rođenja ili usvajanja svog deteta.
Oni za to krive stavove među kolegama i rukovodiocima, zbog kojih kažu da su se osećali nesposobnim da zatraže odsustvo.
- Istorijska odluka u Argentini: Legalizovan abortus posle 100 godina
- Žene vladaju Finskom - kako to izgleda
- Prava superheroina - žena koja je bila u svemiru i na dnu okeana
„Pružite porodicama izbor"
Džoš Levs, globalni autoritet za posao i rodnu ravnopravnost, kaže da uprkos svim dokazima koji ukazuju na suprotno, rukovodioci i dalje veruju u „lažne stereotipe o muškarcima kao lenjima i neangažovanima".
Levs je autor bestselera „Angažovan do kraja" i imenovan je za Globalnog zagovornika roda Ujedinjenih nacija.
On je za BBC rekao da šefovi i dalje veruju da će muškarac koji traži roditeljsko odsustvo ili fleksibilno radno vreme „dići noge u vazduh i gledati sport na TV-u".
„Imamo sistem koji žene tera da ostaju kod kuće a muškarce da ostaju u kancelariji", kaže on.
Da bi to promenilo, društvo mora da preispita vlastite zakone i politiku - kao što su oni koji se tiču roditeljskog odsustva i jednake prilike za muškarce i žene - kao i percepcije i stigme vezane za tradicionalne rodne uloge.
„Sve dok se ne budemo pozabavili time, nećemo pružati ravnopravne prilike na radnom mestu."
On dodaje da ovaj sistem nije loš samo za ljude, već je loš i za poslovanje.
„Kompanije najbolje prolaze kad imaju najbolje ljude na pravim radnim mestima.
Žene čine polovinu ljudi, dakle velike su šanse da će u polovini slučajeva žena biti najbolja osoba za taj posao."
Levs dodaje da zemljama koje su osnažile žene „bolje ide" pružanje ljudima jednake prilike i rešavanje neravnopravnosti.
„Kad porodicama pružimo slobodu da same donose odluke o tome ko će se starati o deci a ko raditi, poslovi idu bolje, ekonomiji ide bolje, zemljama ide bolje i porodicama ide bolje."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
