„Kao trudnica, najviše sam se brinula za bezbednost", kaže Irena Matije.
Ona je bila u drugom trimestru kad je morala da izabere da li će dobiti vakcinu protiv korona virusa ili ne.
Kao zdravstvena radnica u američkom gradu Šarlostvilu, u saveznoj državi Virdžinija, imala je pravo da prioritetno primi vakcinu. Ali doktorka Matije je imala mnogo pitanja.
„S jedne strane, podložnija sam da se zarazim Kovidom-19, jer sam lekarka primarne nege", kaže ona. I iako je vakcina nova, nije pravljena od živog virusa, a imamo dug istorijat bezbednog davanja takvih vakcina trudnicama."
„S druge strane, nemamo podatke o bezbednosti vakcine protiv Kovida-19 u trudnoći."
- Trudnoća u epidemiji: „Polako me već hvata panika“
- Zašto se trudnicama u dva ujutru jedu baš pileća krilca
- Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji
Kakav je savet po pitanju vakcine za trudnice?
Do sada je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila preporuke u vezi sa vakcinama koje nude Fajzer-Biontek i Moderna, i u ovom trenutku ona ne savetuje vakcinaciju trudnica.
To je zbog nedostatka podataka, ne zato što postoje bilo kakvi dokazi da su vakcine štetne.
Ali ako trudnica ima neizbežan visoki rizik od izlaganja virusu, kao u slučaju zdravstvenih radnica ili ima neke komorbiditete, tada SZO kaže da „vakcinacija sme da se uzme u razmatranje u razgovoru se vašim lekarom".
SZO takođe ističe rizike od Kovida-19 tokom trudnoće.
„Trudnice su ugroženije od težih oblika Kovida-19 nego netrudne žene, a Kovid-19 se povezuje sa povećanim rizikom od prevremenog porođaja", kaže se u smernicama.
Doktorka Matije je provela neko vreme razgovarajući sa vlastitim doktorom i raspravljala je o ovom pitanju sa koleginicama iz zdravstva koje su takođe bile trudne.
„Kad sam razmotrila teoretske ali nepoznate rizike od nove vakcine i stvarne rizike od Kovida-19 u trudnoći, za mene je odluka bila jasna", kaže doktorka Matije.
Ona je primila prvu dozu Fajzer-Biontekove vakcine u januaru, a drugu bi trebalo da dobije u februaru.
Druge žene donose drugačiju odluku.
Džoana Salivan, iz jugozapadnog Ohaja u SAD, očekuje prvu bebu u junu. Ona ne planira da dobije vakcinu pre nego što se porodi.
Iako bi bilo „od pomoći" da vidi kako će reagovati druge trudnice, Salivan kaže da će najverovatnije sačekati.
Šta kažu podaci?
Za sada nema previše podataka.
„Testovi tokom trudnoće tek treba da se sprovedu za vakcine koje su odobrene za upotrebu, iako postoje umirujući podaci o njihovoj bezbednosti i veoma visokoj efikasnosti", kaže Karli Krubiner, članica stručnog osoblja sa Bermanovog instituta za bioetiku na Džons Hopkinsu.
Ne postoje sugestije da injekcija poseduje bilo kakve rizike po trudnice ili dojilje, već naprosto još nisu urađene te studije.
Fajzer je poslušao savet američke Uprave za hranu i lekove da izostavi trudnice i dojilje iz kliničkih ispitivanja.
Oni kažu da će te žene početi da se procenjuju ove godine, nakon okončanja takozvanih Sart studija (razvojna i reproduktivna toksičnost), koje se često sprovode na životinjama.
Zašto podaci ne obuhvataju trudnice?
Eksperti kažu da je to normalno.
„U nepandemijska vremena, ako govorite o nekoj potpuno novoj vakcini, najrazumniji ljudi posvećeni zaštiti interesa trudnica i njihovih potomaka i dalje bi savetovali da ne uključimo trudnice u rane kliničke testove", kaže doktorka Rut Fejden, još jedna bioetičarka sa Univerziteta Džons Hopkins, specijalizovana za prava i zdravlje trudnica.
U bioetici, trudnice se opisuju kao „složena populacija", kaže doktorka Fejden.
„Nigde drugde nemate dva entiteta [majku i fetus] istovremeno, od kojih su oba predmet moralne brige."
Neki eksperti se pozivaju na prethodne slučajeve kad je nedostatak podataka dovodio do masovnih odlaganja ili čak direktnih zabrana pristupa vakcinama koje spasavaju život.
„U slučaju ebole, trudnice i dojilje u Demokratskoj Republici Kongo isprva nisu smele da prime vakcinu prvih nekoliko meseci otkako je počela vakcinacija", kaže Karli Krubiner.
„Žene u pogođenim zajednicama tvrdile su da se tako praktično šalju u smrt, nezaštićene od bolesti sa visokom stopom smrtnosti i skoro 100 odsto slučaja smrti fetusa."
Ona kaže da su neke žene koje su dojile odlučile da uzmu nepotrebnu i potencijalno štetnu „pauzu u dojenju" da bi mogle da prime vakcinu.
U aktuelnoj pandemiji, kaže ona, „nedostatak podataka može da dovede do oklevanja kod mnogih žena kad je u pitanju izuzetno korisna i, kad se sve sabere i oduzme, bezbedna vakcina".
Oklevanje bi moglo da dovede do toga da one preskoče vakcinu „koja bi zaštitila i unapredila i majčino i zdravlje novorođenčeta", dodaje.
Kako različite zemlje pristupaju ovom problemu?
Države imaju različite pristupe kad je u pitanju vakcinacija žena tokom trudnoće.
Neke, kao Velika Britanija, nude savete slične onima SZO-a.
„Iako dostupni podaci ne ukazuju ni na kakvu zabrinutost za bezbednost ili štetnost po trudnoću, nema dovoljno dokaza da se preporuči rutinska upotreba vakcina protiv Kovida-19 tokom trudnoće", saopštio je Kraljevski koledž za akušere i ginekologe (RCOG).
„Ako trudnica ispunjava kriterijum klinički izuzetno ugroženog pacijenta, onda bi ona trebalo da razmotri opciju vakcinacije protiv Kovida-19 sa svojim akušerom i/ili lekarom. To je zato što bi njeno hronično stanje moglo da je izloži izuzetno visokom riziku od teških komplikacija od Kovida-19."
Kad su u pitanju dojilje, RCOG kaže da „ne postoji poznati rizik", istovremeno dodajući da bi žene trebalo da budu upozorene na nedostatak dostupnih podataka.
Druge zemlje, kao Izrael, uključuju trudne žene sa visokim faktorom rizika od drgih bolesti među prioritete za vakcinisanje protiv Kovida-19, ne doživljavajući to kao rizik po njih ili njihove fetuse.
Za razliku od njih, Indija je saopštila da trudnice i dojilje izričito ne smeju da se vakcinišu dok ne bude bilo dostupno više podataka.
Kad možemo da očekujemo podatke?
Na podatke iz kliničkih ispitivanja koje uključuju trudnice „možda ćemo čekati mesece ili godine", kaže Huma Farid, ginekološkinja iz Medicinskog centra Bet Izrael Dikones i predavačica na harvardskom Medicinskom fakultetu.
Postoji i pregršt žena koje su zatrudnele dok su se nalazile usred testiranja koje će biti praćene tokom čitave trudnoće.
Međutim, preliminarni podaci o tome kako korona virus može da utiče na trudnice stvara kontradiktornu sliku.
U SAD, Centar za kontrolu bolesti navodi da trudne pacijentkinje imaju povećani rizik od težeg oblika bolesti i smrti ako se zaraze Kovidom-19.
„Podaci sugerišu da je zaražavanje majki povezano sa većom verovatnoćom za prevremeni porođaj", dodaje Karli Krubiner.
Za razliku od ovoga, aktuelni dokazi iz Velike Britanije sugerišu da trudnice nisu više ugrožene od težih oblika bolesti nego druge zdrave odrasle osobe ako se zaraze korona virusom. Većina trudnica doživi samo blage ili umerene simptome.
Šta sve to znači za trudnice?
Za mnoge medicinske radnike, sama sugestija teže infekcije dovoljan je razlog za zabrinutost. „Mi znamo da postoji povišeni rizik kod naših trudnih pacijentkinja sa Kovidom-19, a znamo i da su vakcine, uopšteno gledano, bezbedne", kaže doktorka Huma Farid.
Ona posebno misli na mRNK vakcine Moderne i Fajzera, koje koriste sićušni fragment genetskog koda virusa.
To započinje stvaranje delića virusa u telu, koji onda imuni sistem prepoznaje kao nešto strano i počinje da napada.
„Vakcina protiv SARS-CoV-2 nije živa vakcina, koja je jedini tip vakcine kontraindikovan u trudnoći zato što ima oslabljeni ali živi virus u vakcini, kao što su vakcine protiv dečje paralize ili malih boginja."
To ju je navelo da ohrabruje trudne pacijentkinje koje su i radnice na prvoj liniji fronta u SAD, i stoga imaju maksimalan rizik od zaražavanja, da razmisle o vakcinaciji.
„To je individualna odluka za svaku pacijentkinju, ali ja pokušavam da razgovaram s njima o tome koliko su zabrinute u vezi sa virusom, baš kao i u vezi sa vakcinom, i da pričam o analizi odnosa rizik-korist sa svakom svojom pacijentkinjom", kaže ona.
Ona preporučuje da svaka trudna pacijentkinja raspravi sve ove aspekte sa svojim lekarom i da, bez obzira na ishod, sledi sve mere predostrožnosti distanciranja, zajedno sa higijenom ruku i nošenjem maski.
Karli Krubiner ističe ulogu hroničnih medicinskih stanja u procesu donošenja ove odluke.
„One sa postojećim hronološkim medicinskim stanjima koja povećavaju rizik od težih oblika Kovida-19 možda treba da odvažu tu odluku drugačije znajući da, ako ostanu nezaštićene putem vakcine, mogu da imaju teške posledice prilikom infekcije, i po sebe i po svoje bebe."
Poput doktorke Farid, ona preporučuje da se razmisli o najmanje tri glavna aspekta: o riziku od izlaganja virusu, o riziku od težeg oblika bolesti i o koristi od vakcine u poređenju sa drugim merama predostrožnosti.
Šta je sa majkama koje doje?
Postoji opšti konsenzus među ekspertima da nema razloga da dojilje odustanu od vakcinacije protiv Kovida-19 ako inače ispunjavaju uslove da je dobiju.
„Ohrabrujem pacijentkinje koje doje da se vakcinišu zato što koliko god antitela da proizvedu protiv virusa, ona će se najverovatnije preneti preko mleka i pomoći njihovim bebama da dobiju neku vrstu zaštite od Sarsa-CoV-2", kaže doktorka Huma Farid.
Prema SZO-u, za sada još ne postoji dokaz da dojilje ili njihove bebe imaju povišeni rizik od težeg oblika Kovida-19. Ona preporučuje da, ako je dojilja deo grupe preporučene za vakcinaciju, „vakcina sme da joj se ponudi".
Da li vakcina utiče na plodnost?
Kad su u pitanju žene koje pokušavaju da zatrudne, eksperti su proučili inicijalne dokaze i rekli da nema potrebe da se izbegava trudnoća posle vakcinisanja.
„Ne postoje dokazi koji bi sugerisali da vakcine protiv Kovida-19 utiču na plodnost ili na bilo kakav biološki prihvatljiv mehanizam na koji bi ove vakcine mogle da utiču na plodnost", kaže Karli Krubiner.
„Štaviše, iako testiranja za trenutno odobrene vakcine nisu uključivala učešće trudnica u kliničkim ispitivanjima, veliki broj žena zatrudneo je tokom trajanja ovih studija - što nije neuobičajeno kad se rade masovna testiranja na vakcinu u kojima učestvuju žene sa potencijalom za reprodukciju.
„Žene treba razuveriti da ove vakcine ne predstavljaju rizik po njihove buduće šanse da začnu ili iznesu trudnoću."
Eksperti se nadaju da će ova slika vremenom postati jasnija.
„Uz malo sreće, kako budu započinjale studije trudnoće i više trudnica sa prvih linija fronta bude primilo vakcinu, moći ćemo da generišemo bolje dokaze", kaže Karli Krubiner.
„Tako će, kako sve bude napredovalo, sve trudnice kojima se ponude vakcine protiv Kovida-19 moći da prave osnaženije i informisanije izbore."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
