Vlasti Kube objavile su da će dozvoliti privatnim firmama da obavljaju delatnost u većini privrednih sektora, u okviru velike reforme državno kontrolisane privrede te zemlje.
Ministarka za rad Marta Elena Feito rekla je da se lista aktivnosti dozvoljenih privatnicima širi sa 127 na više od 2.000.
Samo će manji deo sektora biti rezervisan za državu, rekla je.
Privreda ove komunističke zemlje snažno je pogođena krizom usled pandemije korona virusa i američkih sankcija koje je uvela Trampova administracija.
- Kuba posle braće Kastro
- Šta Bajdenova pobeda znači za ostatak sveta
- Če Gevara u Jugoslaviji: Kako je izgledao susret sa Titom na Brionima
Privredna aktivnost je prošle godine pala za 11 odsto - što je najveći pad u gotovo tri decenije - a Kubanci su osetili nestašicu osnovnih namirnica.
Feito je rekla da će samo 124 privredne aktivnosti biti izuzete iz privatnog sektora, ali nije napomenula koje.
„Cilj ove reforme je da se nastavi razvoj privatnog sektora", rekla je Feito, a prenosi AFP.
Rekla je da će taj potez „pomoći oslobađanju proizvodnih snaga" privatnog sektora.
Stručnjaci za složenu privredu Kube kažu da taj korak u osnovi otvara gotovo sve ekonomske aktivnosti na ostrvu nekom obliku privatnog preduzeća, kaže dopisnik BBC-ja iz Havane Vil Grant.
Ovo će biti značajno za porodice i pojedince koji gaje nade da iz vrlo malih preduzeća pređu u srednje velike poduhvate, primećuje on.
Osim stotina hiljada malih farmi, nedržavni sektor Kube čine uglavnom mala privatna preduzeća koja vode zanatlije, taksisti i trgovci.
Oko 600.000 ljudi, oko 13 odsto radne snage, pridružilo se privatnom sektoru kada se ukazala prilika.
Međutim, veliki broj privatnih preduzeća uključen je u ostrvsku turističku industriju, koja je teško pogođena pandemijom i sankcijama.
S obzirom na to koliko se polako reforme kreću na Kubi, možda će proći neko vreme pre nego što će promena biti primetna u svakodnevnom privrednom životu, kaže dopisnik BBC-ja.
Nekih 60 godina neprijateljstva između SAD-a i Kube ublaženo je 2015. godine kada su se tadašnji američki predsednik Obama i kubanski lider Raul Kastro dogovorili da normalizuju odnose, omogućavajući američkim stanovnicima da posete ostrvo i osnažujući lokalna preduzeća.
Ali Obamine napore zaustavio je njegov naslednik, predsednik Donald Tramp, uz podršku kubanskih Amerikanaca koji su Obamin korak videli kao ustupak Kastrovom komunističkom režimu.
Novi američki predsednik Džo Bajden - koji je bio potpredsednik Baraka Obame - ranije je signalizirao da želi da poboljša američko-kubanske odnose, ali posmatrači kažu da nije jasno koliko bi to moglo biti visoko na njegovoj listi prioriteta.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
