Ujedinjene Arapske Emirate očekuje ulazak u istoriju dok se spremaju da smeste sondu oko Marsa.
Svemirska letelica „Houp", lansirana sa Zemlje pre sedam meseci, sprema se da stigne do odlučujućeg trenutka na svom dugom putovanju - ulaska u orbitu.
Trenutno se krećući brzinom od 120.000 kilometara na čas, ona mora da pokrene svoje prve motore za kočenje na 27 minuta kako bi bila sigurna da će je ščepati gravitacija planete.
Uspeh će omogućiti „Houp" da započne misiju proučavanja klime Marsa.
„Ulazimo u veoma kritičnu fazu", rekao je direktor projekta Omran Šaraf.
„To je faza koja praktično definiše da li ćemo stići do Marsa ili nećemo; i da li ćemo uspeti da sprovedemo naše naučno ispitivanje ili ne."
„Ukoliko budemo išli presporo, srušićemo se na Mars; ukoliko budemo išli prebrzo, promašićemo Mars", rekao je on za BBC Njuz.
- Kako je Kina izvela istorijski pohod na Mesec
- Da li će Rusija osnovati sopstvenu svemirsku stanicu
- Lepota svemira od koje zastaje dah - u fotografijama
„Houp" je prva od tri misije koje ovog meseca stižu do Crvene planete.
U sredu, kineski orbiter Tjanven-1 takođe će pokušati da uđe u orbitu, dok će se Amerikanci pojaviti 18. februara sa još jednim velikim roverom.
U slučaju „Houp", sve zavisi od manevra ulaska u orbitu u utorak.
U poslednjih par meseci, inženjeri su skraćivali trajektoriju svemirske letilice tako da stigne do planete precizno u pravom trenutku u prostoru i vremenu kako bi započela kočiono sagorevanje.
Kontrola misije u Svemirskom centru Muhamed Bin Rašid (MBRSC) u Dubaiju dobijaće neke podatke nazad strimom o učinku „Houpovih" potisnih motora, ali niko ne može ništa da učini kako bi intervenisao ako nešto pođe naopako.
Mars i Zemlja su trenutno odvojeni sa 190 miliona kilometara, što znači da radio komandama treba čitavih 11 minuta da stignu do sonde - predugo da bi se bilo šta preduzelo.
„Houp" mora da se osloni na samu sebe kako bi dovršila manevar.
„Definitivno će biti grickanja noktiju; naježim se samo kad pomislim na to", kaže inženjerka propulzije Aješa Šarafi.
„Ali mi imamo sistem zaštite u slučaju greške koji može da kompenzuje svaki problem nastao tokom sagorevanja, tako da mislim da smo u dobrom položaju da ulazak u Marsovu orbitu bude izveden uspešno."
Signal potvrde da je kočiono sagorevanje započelo trebalo bi da stigne na Zemlju nešto posle 19:40 po Zalivskom standardnom vremenu (15:40 po Griniču).
On će stići preko radio tanjira Mreže dubokog svemira američke svemirske agencije NASA.
„Houp" nosi otprilike 800 kilograma goriva.
Šest potisnih motora koji učestvuju u 27 minuta dugom manevru potrošiće oko polovinu te mase.
Ubrzo nakon što se motori pogase, svemirska letelica će nestati iza Marsa dok se njegova trajektorija bude spajala sa planiranom prvobitnom orbitom.
Još jednom, doći će do iščekivanja punog strepnje u MBRSC-u dok tim bude bio prikačen na NASA-inu mrežu tanjira ponovo uspostavljajući vezu sa „Houpovim" signalom.
Ako napori u utorak budu bili uspešni, biće nagrađeni fascinantnim naučnim podacima u mesecima koji su pred nama.
„Houp" može da se opiše kao neka vrsta meteorološkog ili klimatskog satelita za Mars.
Još konkretnije, on će proučavati kako se energija kreće kroz atmosferu - od dna ka vrhu, u svim periodima dana, tokom svih godišnjih doba.
Pratiće obeležja kao što su podignuta prašina koja na Marsu u ogromnoj meri utiče na temperaturu atmosfere.
Posmatraće i šta se dešava sa ponašanjem neutralnih atoma vodonika i kiseonika na samom vrhu atmosfere.
Postoji sumnja da ovi atomi igraju značajnu ulogu u tekućoj eroziji Marsove atmosfere u kojoj učestvuju energetske čestice koje odlaze od Sunca.
To se uklapa u priču o tome zašto planeti nedostaje veći deo vode koju je očigledno imala u istoriji.
Da bi sakupila svoje opservacije, „Houp" će zauzeti orbitu blizu ekvatora koja se nalazi na udaljenosti od planete između 22.000 kilometara i 44.000 kilometara.
- Raketa nove generacije: Kako će izgledati džinovska NASA letelica
- Zašto nam veštački sateliti zaklanjaju pogled na svemir
- Amerika ga je deportovala - da bi pomogao Kini da stigne u svemir
To znači da ćemo rutinski dobijati spektakularne slike čitave Crvene planete.
„Svaka slika Marsa koju ćemo dobiti biće legendarna, ali prosto ne mogu da zamislim kakav će biti osećaj dobiti tu prvu sliku čitavog Marsa jednom kad se nađemo u orbiti", kaže Sara Al Amiri, državna ministarka Emirata za naprednu tehnologiju i predsednica Svemirske agencije UAE-a.
„A za mene će to biti i dobijanje tih naučnih podataka i kad naš naučni tim bude počeo da ih analizira i pronalazi artefakte koji nisu bili otkriveni ranije."
Uzbuđenje širom zemlje je opipljivo.
Zgrade se osvetljavaju crvenim.
UAE računa na to da će ova misija biti inspiracija za njenu omladinu i arapsku omladinu uopšte da odaberu naučne kurseve u školi i više obrazovne nivoe.
Misija je pokrenuta pre šest godina da bi dostigla vrhunac u vreme zlatne godišnjice UAE-a (Federacija je osnovana 2. decembra 1971. godine).
Budući da je tek nedavno počela da šalje satelite oko Zemlje (2009), zemlja nije imala dovoljno znanja i veštine da sama pokrene međuplanetarnu misiju.
Emirati su se stoga obratili brojnim američkim istraživačkim ustanovama kako bi ih angažovali u mentorskoj ulozi.
Ove američke ustanove uključuju Koloradski univerzitet u Bolderu; Državni univerzitetu u Arizoni; i Kalifornijski univerzitet u Berkliju.
„Bilo je zabavno na ličnom nivou, bilo je zabavno na tehničkom nivou, a predstavljalo je i ogromno ispunjenje videti kako svačije personalne sposobnosti rastu", rekao je Pit Vitnel, programski direktor „Houpa" pri Laboratoriji za atmosfersku i svemirsku fiziku u Koloradu.
„Sada su nastala lična prijateljstva koja će trajati dugo posle ove misije."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
