Više od 100 Holanđana je poslato u smrt u tajnu nacističku gasnu komoru 1941, godinu dana pre nego što će nacisti započeti masovnu deportaciju Jevreja i pogubljenja na ovaj način.
Muškarce su privodili u Amsterdamu februara 1941, u prvim nacističkim racijama Jevreja u zapadnoj Evropi i odvodili ih u Mauthauzen - koncentracioni logod u Austriji.
Istoričarka Vali de Lang kaže da je 108 ljudi ubijeno u obližnjem zamku Harthajm.
Uzroci smrti su izmišljani, objašnjava ona.
Nemačka je napala Holandiju maja 1940. godine i tokom narednih pet godina više od tri četvrtine jevrejske populacije je ubijeno, uz deportacije u logor smrti Aušvic koje su počele jula 1942.
Masovna hapšenja Jevreja - racije - počele su 22. i 23. februara 1941. kao odmazda za ubistvo holandskog saradnika okupatora.
Slike prve racije su poznate, ali ne i ono što se dogodilo stotinama uhapšenih trgovaca, prodavaca, krojača i drugih stanovnika Amsterdama.
De Lang u novoj knjizi detaljno objašava ko su bili ti muškarci i šta im se desilo pošto su odvedeni u zatvorenički logor Shorl, na severu Holandije.
Iz tog logora je 388 ljudi poslato u nacistički koncentracioni logor Buhenvald u Nemačkoj.
„Oduvek se smatralo da je prvi voz za deportaciju krenuo jula 1942, (ali) ovi ljudi pohapšeni u raciji su mnogo ranije odvedeni, već 27. februara 1941" izjavila je istoričarka za BBC.
Centar za ubijanje u Harthajmu
Desetine ljudi je preminulo u roku od nekoliko nedelja u kamenolomima Buhenvalda, dok je 340 preostalih poslato 22. maja 1941 na jug u koncentracioni logor Mauthauzen, 35 kilometara daleko od zamka Harthajm.
Ovaj zamak je 1940. godine pretvoren u centar za ubijanje gde je 30.000 ljudi sa invaliditetom i posebnim potrebama pogubljeno, sve dok javni protesti nisu zaustavili ovu kampanju.
Od 1941. koristio je kao mesto za ubijanje 12.000 zatvorenika programa „Akcija 14f13".
To je bio naziv za nacistički program za pogubljenje zatvorenika koncentracionih logora koji nisu bili više sposobni da rade.
Španski i poljski logoraši su takođe ubijani ovde.
De Lang kaže da su postojala dva načina na koji su nacisti koristili gas.
„Tokom vožnje autobusom, na pola puta do zamka i u samom Harthajmu, na mestu gde niko nije mogao da vidi šta se dešava."
Laboratorija za naciste
Ono što nije bilo poznato je da su mnogi holandski zatvorenici ubijani u gasnoj komori u Harthajmu.
Porodicama su davani lažni uzroci smrti i pretpostavljalo se da su imirali od trovanja olovom u rudnicima.
De Lang kaže da su slati u Harthajm i ubijani od 11. do 14. avgusta, dok su nedeljama kasnije objavljivali lažne uzroke smrti.
Za 108 zatvorenika postoje dokazi da su ubijeni i kremirani u Harthajmu, dodaje istoričarka, ali je takva sudbina verovatno zadesila na desetine drugih.
Ona je otkrila u nemačkim arhivama da je od 1. do 6. septembra 1941. godine, do 30 zatvorenika popisano po abecednom redu da su svakodnevno umirali.
Tada je svaku smrt bilo potrebno registrovati, pa je istoričarka uverena da su ubijani po dolasku, nedeljama ranije.
„Bila je to neka vrsta laboratorije (za naciste) gde su hteli da unaprede znanja o svemu onome što vidimo na primeru Auštica, samo u mnogo većem obimu."
Sa genocidnim „konačnim rešenjem", Hitler i ostale nacističke vođe pojavile su se januara 1942. godine.
U okviru njenog istraživanja, istoričarka De Lang je identifikovala mnoge ljude koji su uslikani u nacističkim pritvorima u Amsterdamu.
Džon Spel, praunuk jednog od uhapšenih - Arona Smera, kaže da jedino tokom svih ovih godina imao ime, dok sada ima lice.
„Tako nešto vas ostavlja bez reči", rekao je za holandski javni servis NOS.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
