Naučnik koji je shvatio da se ne vrti sve oko Zemlje kao što se do tada mislilo, već Zemlja kruži oko Sunca - Nikola Kopernik, rođen je 19. februara 1473. godine.
Njegova heliocentrična teorija, koja stavlja Sunce u središte sistema, zaradila je Koperniku titulu oca astronomije, a njegovo delo O kretanju nebeskih tela svrstala među najvažnija u istoriji nauke.
„Kopernik je u panteonu ljudi koji su doprineli razvoju nauke zato što je načinio prekretnicu u načinu na koji nauka posmatra prirodu.
„Pokazao je da naučna objašnjenja ne moraju da odgovaraju onome čovek može da spozna svojim čulima", kaže naučni novinar Slobodan Bubnjević za BBC na srpskom.
- Stiven Hoking, čovek koji je tražio „teoriju svega“
- Kako se „globusar" iz Bosne infiltrirao među ravnozemljaše i napravio puč
- Balkan i svemir: Kako planete dobijaju imena
Iako je Kopernik izneo zaključke koji nisu bili u skladu sa crkvenim učenjem, ono se nije našlo na meti Vatikana sve dok drugi naučnici posle njega nisu počeli da razvijaju teorije na osnovu njegovog učenja.
Italijanski astronom Đordano Bruno je kao jeretik spaljen na lomači, a Galileo Galilej smrt je dočekao u kućnom pritvoru.
Ko je bio Nikola Kopernik?
Ovaj naučnik je po pozivu bio rimokatolički sveštenik iz reda jezuita.
Rodio se u Poljskoj, gde je proveo skoro čitav život.
Bio je izuzetno obrazovan - prvo je u Krakovu završio studije teologije i prirodnih nauka, a onda ga je ujak, koji je bio biskup, poslao u Italiju da završi i medicinu.
Bubnjević podseća da je Kopernik živeo u vreme kada fizika još nije postojala kao nauka, a nije se znalo ni za teoriju gravitacije, koja je kasnije objasnila zašto manja tela - poput planete Zemlje - kruže oko većih, kao što je Sunce.
Nisu postojali ni diferencijalni i integralni račun, koji su kasnije dobili važnu ulogu u proračunima kretanja nebeskih tela.
Pored toga, crkva je imala veliki uticaj na tumačenje prirode.
Međutim, ističe Bubnjević, to „nije bilo mračno doba".
„Tada je već postojala mreža univerziteta širom Evrope, skup antičkih znanja o prirodi, pa i o astronomiji, kao što je Ptolomejev sistem kretanja zvezda i planeta, prema kojem je Zemlja u središtu svega", objašnjava.
„Nama to danas deluje smešno, ali samo zato što od najranijih dana učimo drugačijim stvarima, a tada su se ljudi oslanjali čula - mogli su da vide da se Sunce kreće po nebu i mislili su da je Zemlja statična".
Bubnjević podseća i da se tada još nije razmišljalo kako statičnost može da bude iluzija onoga ko stoji i gleda.
„Kada putujemo vozom, čini se svet oko nas kreće, a da smo mi u mestu, s tim što danas imamo znanja koja nam omogućavaju da razumemo šta se tu dešava", dodaje.
„Tada ni voz nije postojao i čovek nije imao razloga da sumnja, između ostalog, jer se kretao malim brzinama".
- Novi robot je na Marsu - NASA rover sleteo na Crvenu planetu
- Prve fotografije Crvene planete stigle su sa „Nade“
Kopernikanski preokret
Živeći u gradiću Formbrok, na severoistoku Poljske, Kopernik je izgradio opservatoriju odakle je proučavao zvezdano nebo.
„Ptolomejev sistem je predviđao kretanje planeta na osnovu određenih matematičkih proračuna", objašnjava Bubnjević.
„Međutim, naučnici toga doba su primetili da postoje odstupanja - kada bi izračunali i pogledali u nebo, planeta ne bi bila baš na onom mestu gde su je očekivali", dodaje.
Pokušavajući da razreši ovaj problem, Kopernik je shvatio da je potrebno preokrenuti čitav sistem - i staviti Sunce u centar.
„Bila je to potpuno neočekivana ideja, zato i danas za nešto revolucionarno kažemo da je kopernikanski preokret".
Tako je ovaj poljski astronom postavio osnove heliocentričnog sistema.
Kopernik je nalaze objavio 1543. godine - svega nekoliko meseci pred smrt - u šest tomova pod naslovom „O kretanju nebeskih tela".
Međutim, ističe Bubnjević, još nije postojao teleskop, ali ni precizna merenja, pa Kopernik nije imao potvrdu da je rešenje koje je predložio tačno.
„Rad je objavio na nagovor prijatelja, pred sam kraj života", dodaje.
Bubnjević objašnjava da se „knjiga širi Evropom, ali crkva to još nije doživljava kao pretnju i nije joj poklanjala veliku pažnju".
Ona je utabala stazu naučnicima poput Johana Keplera, koji je pronašao važan nedostatak u Kopernikovoj teoriji kretanja nebeskih tela.
Dok je Kopernik tvrdio se kreću po kružnim putanjama, Kepler je više od veka kasnije pokazao da su putanje elipsastog oblika.
„Sa Galileom Galilejem, njegovim teleskopom i traktatom kojim brani Kopernikovu tezu, crkva ove teorije počinje da doživljava kao politički udarac, jer postaje jasno da takav zaokret u percepciji vodi u drugačiju nauku", kaže Bubnjević.
„Prvi put čovek opisuje svet izvan ljudskih čula i to crkva ne može sebi da dozvoli, jer to znači da čovek može da preispituje i one stvari koje nisu u domenu čula, koje je, na svoje načine, objašnjavala crkva".
Zato se Kopernik može smatrati i jednim od utemeljivača moderne nauke.
U njegovu čast, hemijski element unubijom, koji ima 112. mesto u periodnom sistemu Medeljejeva, prekršten je u kopernicijum 2009. godine.
Po Koperniku se danas zove i svemirski program Evropske unije.
Putovanja u svemir: Da li puhovi imaju ključ za hibernaciju
Posmrtni ostaci - misterija lobanje i jedna dlaka
Nikola Kopernik je preminuo 1543. godine u Poljskoj.
Mesto gde je sahranjen vremenom je zaboravljeno.
Naučnik Galileo Galilej, koji je krenuo Kopernikovim stopama i do smrti nije hteo da se odrekne učenja, sahranjen je u neobeleženom grobu po naredbi crvenih vlasti.
Vekovima se nije znalo šta se desilo sa ostacima poljskog astronoma, mada se pretpostavljalo da je sahranjen nedaleko od katedrale u Fromborku, koja mu je bila dom.
U toj katedrali, arheolozi su 2005. godine pronašli lobanju iz XV veka, bez donje vilice.
Daljim analizama, naučnici su utvrdili da je preminuli imao oko sedamdeset godina - koliko i Kopernik kada je umro, pa su imali još više razloga da veruju kako su pronašli ostatke astronoma.
Rekonstrukcija lica urađena na osnovu lobanje dala je portret muškarca koji je ličio na Kopernika sa srednjovekovnih autoportreta.
Rekonstruisan je čak i ožiljak iznad levog oka, koji je ovaj naučnik i sveštenik pribeležio slikajući vlastito lice.
Pojavio se još jedan detalj - preminuli je za života lomio nos.
Međutim, postojao je jedan problem - kako potvrditi da neke kosti za koje se sumnjalo da su ostaci Kopernika pripadaju baš ovom naučniku i gde pronaći uzorak DNK čoveka koji je živeo pre šest vekova?
- Misterije Vinčanske kulture - šta sve muči naučnike
- Nostradamus i navodno proročanstvo o korona virusu
- Tutankamonova grobnica - misterija koja traje
- Arheolozi otkrili ostatke najstarije pivare na svetu
Ključ se pojavio tri godine kasnije - među Kopernikovim spisima, koji su čuvani u Švedskoj, u arhivu pri Univerzitetu u Upsali, pronađena je dlaka, koja je bila toliko stara da je mogla da odgovara naučniku.
Analiza je potvrdila poklapanje - bile su to dlaka i lobanja Nikole Kopernika.
Ostaci su svečano vraćeni u katedralu i ponovo sahranjeni 2010. godine - u čast 467. godišnjice smrti naučnika.
Grob, na kojem je uklesan Solarni sistem o kakvom danas učimo zahvaljujući Koperniku, posećuju turisti.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
