Bio je utorak popodne, novembra 1945, a ulice Fulama su bile prepune.
Desetine hiljada ljudi se spremalo da prisustvuje nečemu za šta su bili uskraćeni još od 1939. godine, a za neke je ovo bila i prva prilika u životu.
Svi su oni želeli da prisustvuju fudbalskoj utakmici u kojoj se jedan britanski tim sastajao sa protivnikom iz inostranstva.
- Ronaldinjo: Od fudbalskog božanstva u Barseloni do zatvora u Paragvaju
- Od prečke Mijatovića do potopa u Južnoj Africi - sve tragedije fudbalske reprezentacije
- Tango Argentino: Neverovatni život El Pibea - dečaka kojem je jedno srce bilo malo
Meštani su izdavali prostor u dvorištima kao parking za bicikle, a na trotoarima su bile prodavane ušećerene jabuke, pomorandže i brošure sa sastavima timova.
Tapkaroši su karte kojima je originalna cena bila 10 šilinga, prodavali osam puta skuplje, za četiri funte.
Trotoari su bili prepuni uniformisanih pripadnika oružanih snaga koji su se, zajedno sa radnicima i decom, probijali kroz masu ne bi li stigli do Stamford Bridža.
Žeđ za fudbalom je bila neutaživa.
Neki su uspeli da uđu u susedne kuće da bi imali pogled na teren, drugi su pratili prugu ili šine od metroa da bi se neopaženo približili stadionu.
Vešti penjači, neustrašivi i oni sa vojnim iskustvom su se uspinjali zadnjom stranom tribina samo da bi se našli na nesigurnom krovu stadiona 30 metara iznad zemlje.
Zvanično, na stadionu je bilo oko 75.000 navijača.
Jasno je da je bilo prisutno mnogo više ljudi.
Oblaci Drugog svetskog rata su se razišli 13 nedelja ranije sa japanskom kapitulacijom.
Atmosfera u jugozapadnom Londonu je bila vesela i svečarska, u duhu neobuzdane slobode i iščekivanja boljih vremena.
Sličan osećaj drugarstva među saveznicima koji su odneli pobedu učinio je da jedan ruski fudbalski tim bude pozvan na turneju po Britaniji.
Na put su bili poslati šampioni Sovjetskog Saveza.
Bio je to klub o kojem niko u Britaniji nije znao ništa, osim šturih informacija koje su prikupili novinari na treninzima prisustvuju treninzima, kada je tim stigao u Britaniju.
U 2:25 popodne, iz tunela na Stamford Bridžu je izašla grupa isklesanih fudbalera misterioznog izgleda, spremnih da se suprotstave Čelsiju.
Bio je to Dinamo iz Moskve.
- Bajernov superheroj: Serž Gnabri - suze, znoj i dečački san
- Najveća tragedija italijanskog fudbala
- Kako je Didije Drogba pomogao da se zaustavi građanski rat u Obali Slonovače
Dugačka bitka koju su i Sovjetski Savez i Britanija vodili tokom Drugog svetskog rata, kao i ogromne žrtve sovjetskog stanovništva u ratu sa nacistima, doneli su Rusima izuzetnu popularnost u Velikoj Britaniji.
Ali tokom pregovora 1945. godine, kada se odlučivalo o evropskoj budućnosti, taj osećaj je skliznuo u sumnju i nepoverenje.
Sjedinjene Američke Države su odbijale da otkriju nuklearne tajne, a Sovjeti su veći deo istočne Evrope držali okupiranim.
Do tada nijedan ruski tim nije posetio Britaniju, a Ministarstvo inostranih poslova je smatralo „da će biti potrebno mnogo više od jednog fudbalskog meča da bi se srušile barijere u koje je sovjetska vlada čvrsto verovala".
Posle pritisaka iz ruske ambasade, britanska vlada je konačno popustila, ali se distancirala od svega tako što je za domaćina proglasila Engleski fudbalski savez (FA).
U narednih nekoliko nedelja, britanski navijači će morati da ponovo preispitaju svoje uverenje da su oni najbolja fudbalska nacija.
A Džordž Orvel će za turneju reći da je predstavljala „rat bez pucanja".
- Čovek koji je izgradio Enfild i Stamford Bridž
- Kako je Klop vratio Liverpulu šampionski sjaj
- Zašto Crvena zvezda i Partizan imaju navijače od Vardara do Triglava
Prvi dani posete nisu prošli najbolje.
Fudbalski savez je delegaciju Dinama iz Moskve smestio u kasarnu Velington, na Sent Džejms Parku.
Čak su zaboravili i da obezbede čaršave i jastuke na krevetima.
Ruska delegacija nije bila impresionirana ovim tretmanom, pa su igrači odbili da učestvuju u daljem programu posete dok se problemi vezane za smeštaj i ishranu nisu rešili na način na koji su želeli.
Pronađen je adekvatni smeštaj i igrači Dinama su uskoro mogli da uživaju u turskim kupatilima hotela Imperijal na trgu Rasel.
Sovjeti su imali spisak od 14 tačaka u svojim zahtevima o tome kako će se odvijati turneja.
Traži su da sve utakmice igraju sa profesionalnim timovima, da jedan od mečeva bude protiv Arsenala, da njihovi igrači ne moraju da nose brojeve na dresovima i da imaju bar jednu izmenu tokom utakmice.
Posle dugih pregovora, dogovorena su tri meča.
Posle trećeg, trebalo je da Engleski fudbalski savez i Rusi razmotre i odigravanje četvrte utakmice.
- Kako engleski fudbalski klub pomaže deci u Srbiji
- Miljan Miljanić: Patrijarh ili grobar jugoslovenskog fudbala
Britanska štampa nije bila sigurna koje su bile mogućnosti njihovih gostiju.
List Ivning Standard je pisao: „Ne očekujte mnogo od Dinama. Oni su obični početnici, radnici, amateri".
U sovjetskoj Rusiji, engleski fudbal je bio poštovan.
U dokumentarnom filmu Više od fudbala iz 2001, napadač Dinama iz Moskve je rekao:
„Do ovih mečeva, znali smo samo da je Engleska kolevka fudbala i da je njihov fudbal bio najjači na svetu".
Dinamova polutka Leonid Solovjev se priseća:
„Rekli su nam da su Englezi strašni i da mogu da celim terenom trčeći nose loptu na glavi".
Ali čak i u duelu sa protivnikom koji je delovao superiorniji, postojao je određeni pritisak na igrače da komunističku naciju predstave na najbolji mogući način.
Beskov se priseća: „Bila bi to velika bruka da smo se u Moskvu vratili poraženi, bilo bi nas sramota da nos promolimo u javnosti".
Čelsi - Dinamo Moskva
I tako je bila postavljena scena za nastup Dinama na krcatom Stamford Bridžu.
Navijači Čelsija su bili zbunjeni kada su igrači Dinama istrčali na teren 15 minuta pre početka i počeli da se zagrevaju vežbama u kojima su koristili nekoliko lopti.
Navijačima je ovako gubljenje energije izgledalo kao nešto što neće izaći na dobro za njihove protivnike.
Pre početnog udarca ruski igrači su svojim protivnicima poklonili velike bukete cveća, što je donekle posramilo domaće igrače.
Tako je kurtoazni gest uobičajen za sovjetsku ligu od strane domaće publike bio viđen kao krajnje bizaran.
Jedan navijač je doviknuo: „Ljudi, šta je ovo? Sahrana Čelsija?"
Na neki način, ispostavilo se da je ova podsmešljiva upadica bila donekle i proročka.
- Branko Zebec - balkanski genije koji je stvorio moćni Bajern
- Pitanje zbog kojeg je Murinjo zanemeo: Kako je makedonski novinar dirnuo „Posebnog"
U prvim minutama, Čelsi je imao problem da se izbori sa kratkim pasovima i kretnjama ruskih igrača koji su u prvih 20 minuta četiri puta šutirali na gol i dva puta pogodili stativu.
Domaćini su bili na konopcima.
Ali potpuno suprotno od viđenog na terenu, Čelsi je poveo sa 2:0.
Drugi gol je pao posle greške u odbrani gostiju.
A onda, samo par minuta pred poluvreme, sviran je penal za Dinamo.
Loptu je uzeo Leonid Solovjev.
U celoj svojoj karijeri, do tog trenutka, promašio je samo jedan penal.
Jako je udario loptu, ali se ona odbila od stative.
Solovjev se priseća: „Nijedan od mojih saigrača mi ništa nije prigovorio".
Dinamo se vratio u meč.
U 65. minutu Vasilij Karcev je dobio loptu od Jevgenija Arhangelskog, prošao dvojicu odbrambenih igrača i sa ivice kaznenog prostora plasirao loptu u gol.
A onda je, samo 15 minuta pre kraja meča, Arhangelski centrirao, a lopta se odbila od jednog domaćeg igrača i ušla u mrežu Čelsija. Bilo je 2:2.
Domaći igrači su tada pošli napred, ali je Dinamov golman Aleksej Komič imao nekoliko sjajnih intervencija, samo da bi u 81. minutu, Čelsijevo pojačanje od rekordnih 14.000 funti, Tomi Louton, glavom vratio prednost.
U uzbudljivom finišu, Vsevolod Radikorski je osvojio loptu i uputio je napred, ona je pogodila jednog igrača Čelsija i odbila se do Vsevoloda Bobrova koji bi inače bio u ofsajdu.
Bobrov je opalio po lopti i postigao gol, a Britanci su povicima pozdravili Ruse.
Usledio je i poslednji sudijski zvižduk pri rezultatu 3:3, a publika je uletela u teren, podigla nekolicinu ruskih igrača i odnela ih u tunel.
„Dinamo je imao jedan od najbržih timova koje sam video u životu - njihova dodavanja su nam bila potpuno zbunjujuća, a oni su ih često izvodili iz mesta", priseća se Louton.
- Arsen Venger: Zašto nije doveo Zlatana, šta misli o Murinju i kako je dva puta odbio Real
- Koliko je Maradonino bogatstvo i ko su naslednici
Kapiten Čelsija, Džon Haris, je rekao:
„Najmanje dva Loutonova šuta su bila takva da ih nijedan golman ne bi uhvatio, ali Komič je skakao kao tigar i grabio ih".
Britanci su voleli takav stil i momentalno su zavoleli Dinamovog golmana.
Iako je bio prosečne visine, Komič je imao neuobičajeno dugačke ruke, eksplozivne fizičke predispozicije i sjajno je uspevao da blokira protivničke udarce.
I sada je zauvek bio zapamćen kao „Tigar" Komič.
Kasnije će postati mentor svom nasledniku u Dinamu, Lavu Jašinu.
Kardif - Dinamo Moskva
Pred drugi meč, Fudbalski savez je odbio da otkaže utakmice koje su bile predviđene da se igraju u okviru redovnog kola, pa je samo Kardif Siti, koji je tada igrao u Trećoj ligi, mogao da ugosti turiste.
Samo tri dana pre utakmice, Kardif je bio domaćin kraljici, tako da je železnička stanica već bila ukrašena i zastave su bile spremne da pozdrave i goste iz Moskve.
U kopovima, železarama i na dokovima južnog Velsa, simpatije prema socijalizmu su bile uobičajene.
Kako su predstavnici dvora otišli, srp i čekić su bili podignuti na zgradu gradske skupštine u znak dobrodošlice.
Igračima Dinama je ukazana dužna građanska počast, a ruska delegacija je bila oduševljena.
Zvanični medij sovjetske države, Radio Moskva, je direktno prenosio meč, a pre početnog udarca 40.000 posetilaca je pevalo uz melodiju himni koje je izvodio uniformisani bend na terenu Ninijan Parka.
Svaki igrač Dinama je dobio prigodnu rudarsku lampu, a jedna takva je i danas izložena u klupskom muzeju u Moskvi.
Sva nervoza koju su igrači Dinama ispoljili tokom prvog meča protiv Čelsija je potpuno nestala u duelu sa Drozdovima.
Posle 25 minuta, velški tim je već gubio sa 3:0.
U drugom poluvremenu su bili pregaženi pošto su za samo osam minuta primili pet golova na putu do konačnog rezultata od 10:1.
Bio je to najubedljiviji poraz koji je neki britanski klub doživeo od nekog protivnika iz inostranstva.
Raspoloženje koje je pratilo celu turneju je postajalo sve intenzivnije.
Sovjetski Savez je trebalo da predstavlja opustošenu naciju koja se borila da preživi.
Sama činjenica da su bili sposobni da sastave tako kvalitetan tim, kao da je predstavljala strelu odapetu pravo u srce britanskog posleratnog samopouzdanja.
Da li će ravnoteža ponovo biti uspostavljena?
- Denis Bergkamp: Zbog Krojfa sam očvrsnuo, a Venger me naučio strpljenju
- Atalanta - fudbalska boginja koja je zalečila rane Bergama
Arsenal - Dinamo Moskva
Arsenalu je nedostajalo nekoliko igrača koji su i dalje bili u oružanim snagama, rasutim po celom svetu.
Zato su regrutovali ,,gostujuće" igrače, uključujući i Stenlija Metjusa iz Stouk Sitija, Stena Mortensona iz Blekpula i Džoa Bakuzija iz Fulama koji je igrao i u uvodnom meču za Čelsi.
Dinamo se žalio, tvrdeći da su bili primorani da igraju protiv tima Engleske.
Bilo je to ipak pomalo prejako, s obzirom na to da su i oni sami doveli četvoricu igrača koji su igrali za druge sovjetske klubove.
Situaciju je dodatno komplikovala i gusta magla koja je prekrila veći deo jugoistočne Engleske.
Dinamo je želeo da se meč odloži, ali s obzirom na broj prodatih karata, Fudbalski savez je odbio taj zahtev.
Dinamo je sumnjao da bi meč mogao da bude namešten, pa je zahtevao da utakmicu vodi ruski sudija Nikolaj Latišev, koji će godinama kasnije suditi i finale na Svetskom prvenstvu 1962.
Utakmica je trebalo da se igra na stadionu Totenhema, Vajt Hart Lejnu, jer je na Hajberiju i dalje bilo smešteno Ministarstvo odbrane koje je stadion koristilo kao centar za osmatranje vazdušnih napada na grad.
Redovi su počeli da se formiraju još u ponoć, a u 10.30 pre podne je gomila bila tako velika da je policija naredila da se kapije stadiona otvore.
U trenutku kada je u podne tog dana Latišev kontrolisao uslove za igru na samom terenu, na tribinama je već bilo oko 40.000 ljudi, tako da je otkazivanje meča u startu predstavljalo vrlo komplikovanu opciju.
Prema izveštajima sa utakmice, Dinamo je poveo već u prvom minutu, pre nego što su igrači Arsenala uspeli i da dodirnu loptu - a veći deo od 54.000 posetilaca nije mogao ni da vidi gol.
Gusta žuta magla je prekrila stadion do te mere da je sudija insistirao da obojica linijskih sudija budu na istoj polovini terena.
Posla je tokom meča bilo za sve sudije.
Metjus, koji je bez problema pratio gostujuće igrače, je bio kažnjen zbog grube igre.
Dinamov Komič je morao da se bori sa žestokim nasrtajima, dok je Arsenalov golman, Velšanin Vin Grifits, dobio dva udarca u glavu.
Na poluvremenu nije imao predstavu koji je rezultat, tako da je neko od posmatrača morao da ga zamnei.
Bio je to Hari Braun iz Kvins Park Rendžersa.
Arsenal je nedugo nakon Dinamovog vođstva uspeo da izjednači rezultat, a još tri gola su pala za samo četiri minuta pred poluvreme.
Drugi Arsenalov gol je došao nakon snažnog udarca desnom nogom Mortensena.
Samo 30 sekundi kasnije, napadač Blekpula je iskoristio još jedan centaršut nakon driblinga Metjusa.
Zatim se Konstantin Beškov prošetao kroz odbranu Arsenala i šutirao pored ošamućenog Grifitsa za 3:2 u prvom poluvremenu.
U drugom delu, Sergej Solovjev je ponovo doneo izjednačenje svom timu iako je bio u velikom ofsajdu.
Arsenal je tražio i penal, ali on nije bio dosuđen, a onda je Latišev isključio Džordža Drurija zbog udaranja protivnika.
Druri se pravio da ništa ne razume pre nego što se izgubio u magli.
- Doktor u kopačkama: Neverovatna priča Sokratesa, fudbalera bujne kose i čvrstih stavova
- Kako smo gledali i igrali fudbal u Srbiji 2020. godine
- Upoznajte klub koji ima dušu - za njega su navijači davali krv i sami gradili stadion
Vidljivost je uskoro postala manja od 30 metara, Solovjev je dobio loptu dok je bio u ofsajdu i uputio pas prema Bobrovu koji je Dinamo doveo u vođstvo.
Farsa se nastavila i kada je Arsenal bio ubeđen da mu je poništen savršeno ispravan gol.
Roni Ruk je dobio loptu na 40 metara od gola i krenuo u sprint.
Mihail Semičasnij, kapiten Dinama, je kao ragbista startovao na protivnika i ostavio mu rasekotinu na čelu.
Ruk je uzvratio laktom i ostavio modricu na oku odbrambenog igrača i potom uputio bombu sa 25 metara koja je prohujala pored Komiča.
Latišev je zaustavio igru i dosudio slobodan udarac za Dinamo sa mesta na kojem se okršaj dogodio.
Arsenalov menadžer Džordž Alison je zatim predložio prvom sekretaru sovjetske ambasade da meč bude okončan ne bi li se zaustavila besmislica.
Njegova ponuda je bila odbijena. Gosti su sačuvali prednost i dobili utakmicu.
Veći deo posetilaca je morao da sačeka sutrašnju štampu ne bi li saznali konačni rezultat.
Dejli Mejl je ovako izvestio sa meča: „Bila je ovo jedna od najuzbudljivijih utakmica koju 54.000 navijača nije moglo da vidi".
Svađe su pretile da okončaju turneju, ali je pomešan osećaj očaja, čežnje da Rusi budu pobeđeni i činjenice da su mečevi donosili ogromne količine novca, doveo do toga da i četvrta utakmica bude zakazana.
Dinamo se spremao za put na sever.
- Pele, Bekenbauer i „džinovski fudbalski afrodizijak“ u Njujorku
- Od Partizanovih beba do džinova sa Old Traforda
- Markus Rašford: Golgeter koji nije zaboravio siromaštvo
Rendžers - Dinamo Moskva
U Glazgovu se digla tolika buka oko meča da su karte koje su originalno koštale 21 šiling, na crno prodavane za 10 funti, skoro 10 puta skuplje od početne cene.
Samo posle dva minuta igre, dosuđen je slobodan udarac za Dinamo na 20 metara od gola.
Živog zida nije ni bilo, pa je Karcevljev udarac prošao pored golmana i završio u mreži tik uz desnu stativu. Bilo je to 1:0.
Dinamo je nastavio da dominira, ali je napadač Rendžera Bili Vilijamson uspeo da iznudi sumnjiv penal koji Vili Vadel nije uspeo da pretvori u gol pošto je šutirao direktno u Komiča.
Zatim je Dinamo postigao najlepši gol na turneji.
Bobrov je na ivici kaznenog prostora navukao dvojicu odbrambenih igrača i centrirao loptu ka Beškovu koji je levom nogom vratio unazad tačno kroz dvojicu odbrambenih igrača.
Karcev, na kojeg niko nije pazio, je naleteo i snažno uputio loptu u suprotni ugao gola.
Dejli Telegraf je izvestio kako je to bio „najsavršeniji gol postignut na Ajbroksu".
Pet minuta pre poluvremena, Rendžeri su konačno imali i malo sreće.
Centaršut je padao na nekih osam metara od gola i kada je lopta pala Komič je u pokušaju da je uhvati naleteo na Džimija Smita, a lopta se od Smitove dijafragme odbila u praznu mrežu.
I pored velikih napora u drugom poluvremenu, Rendžeri nisu uspeli da još jednom postignu gol.
Ali je zatim Vilijamson utrčao u kazneni prostor sa levog krila i bio srušen u trenutku kada je pokušao da pređe protivničkog beka.
Rendžeri su zahtevali penal, sudija je to odbio, ali se naknadno, posle konsultacije sa linijskim sudijom, predomislio i dosudio kazneni udarac.
Džordž Jang je prišao lopti. Snažno je šutirao u Komičev levi ugao, a golman se nije ni pomerio.
Utakmica je završena 2:2.
- Rio Ferdinand: Kad te život faulira, pa da novu šansu
- Sent Pauli: Kultni nemački klub koji želi da za sva vremena izmeni fudbal
Pokušana je i ekspresna organizacija petog meča ne bi li se nekako ukazala šansa da se Rusi konačno pobede.
Ovog puta, Dinamo je trebalo da igra protiv selekcije Engleske na Vila Parku.
Ipak, ovaj meč nikada nije odigran.
Samo mesec dana pošto je Dinamo stigao u Britaniju, morali su da se vrate u Moskvu.
Sedmog decembra 1945, radio BBC je objavio: „Rusi su otišli".
Značaj njihove posete je bio toliko veliki da su slušaoci savršeno dobro znali na koga se ova rečenica odnosila.
Dejvid Dauning, autor Pasovočke, izvrsne knjige o turneji Dinama iz 1945. godine, napisao je: „Dobili su samo dve utakmice, ali je njihov igrački stil obavijala magija".
I dok je Aston Vila izvisila za 70.000 neupotrebljenih karata, britanskom fudbalu je ostalo da se pozabavi sopstvenom fudbalskom superiornošću.
- Put Roberta Firmina - od naslaga đubreta i udžerica do slavnog Liverpula
- Najstariji fudbalski klubovi u Srbiji - od ledine do trofeja
Turneja je mogla da posluži i kao upozorenje i pokazatelj u kakvom je stanju nacionalni sport u poređenju sa drugim zemljama.
Ali to se nije desilo sve do 1953. godine kada se britanski fudbal konačno našao u situaciji kada se više nije mogao ignorisati napredak u ostatku sveta.
Tada je Mađarska pobedila Englesku sa 6:3 na Vembliju, a godinu dana kasnije i sa 7:1 u revanšu u Budimpešti.
Pošto je Dinamo otputovao kući, Orvel je u eseju Sportski duh napisao:
„Sada, pošto je kratka poseta Dinama završena, moguće je javno reći ono što su mnogi privatno govorili i pre nego što je Dinamo uopšte i stigao".
„Ako će ova poseta i imati bilo kakav uticaj na englesko-sovjetske odnose, onda će se on ogledati u tome što će ti odnosi biti nešto gori nego što su bili ranije".
Sa dolazećim hladnim ratom, osećanja u Britaniji vezana za „ujku Džoa" Staljina su polako postojala daleka prošlost i vlada više nije mogla da reskira bilo kakvu naznaku sovjetske superiornosti, čak ni na fudbalskoj utakmici.
Poziv Fudbalskom savezu da uzvrati posetu Sovjetskom Savezu 1946. godine je bio glatko odbijen.
A u sopstvenoj kući, igrači Dinama su postali nacionalni heroji.
Nekolicina učesnika je bila nagrađena sovjetskim ordenom Majstora sporta.
U Moskvi je prikazan i popularni mjuzikl u kojem je jedna engleska lepotica pokušala da zavede najboljeg igrača Dinama veče pred utakmicu.
Objavljena je i knjiga 19:9 (golova), u čast turneje nepobedivosti.
Za sovjetsku državu, turneja je nedvosmisleno predstavljala primer kako sport može da bude iskorišćen u svrhu isticanja slike komunističke snage.
Pre nego što je Dinamo ponovo krenuo na turneju - u Švedsku, 1947. godine - igrači su se okupili u Kremlju.
Naređeno im je da švedske timove pobede sa po 5:0 ne bi li ih podsetili na presudnu bitku za Poltavu, koja je predstavljala veliku rusku pobedu iz 1709. godine.
Konstantin Beškov se prisetio tog sastanka:
„A onda je ministar malo zastao i razmislio i rekao - pustite ih da nam daju jedan gol".
„Odigrali smo dva meča, protiv Norčepinga i Geteborga i oba su završena našim pobedama od po 5:1, baš kao što su to i tražili od nas".
Pogledajte video o fudbalerkama koje izvode čarolije sa loptom
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
