„Traže se zdrave radnice starosti između 20 i 40 godina za rad u vojnom postrojenju", glasi oglas za posao iz nemačkih novina iz 1944. godine.
Obećava se dobra plata, besplatna hrana, smeštaj i odeća.
Jedino se ne pominje da je odeća SS uniforma.
A to „vojno postrojenje" je koncentracioni logor Ravenzbrik za žene.
Danas tu odavno više nema klimavih drvenih baraka za zatvorenice.
Sve što je ostalo je sablasno prazno stenovito polje, osamdesetak kilometara severno od Berlina.
- Ginekološkinja iz Aušvica koja je morala da ubija bebe
- Čovek koji je preživeo pet nacističkih logora smrti
- Doktor heroj koji je nadmudrio nacističkog „kasapina iz Liona"
Ali još uvek stoji osam stabilno izgrađenih atraktivnih vila sa drvenim zastorima i balkonima.
One su nacistička verzija srednjevekovnih nemačkih koliba.
Tu su živele čuvarke, neke sa svojom decom. Sa balkona su mogle da vide šumu i prelepo jezero.
„Bio je to najlepši period u mom životu", izjavila je decenijama kasnije jedna bivša čuvarka.
Ali iz svojih spavaćih soba one su mogle da vide i zatvorenice vezane lancima jedna za drugu i dimnjake gasne komore.
„Mnogi posetioci koji dolaze u memorijalni centar raspituju se za ove žene.
„Ne raspituju se previše za muškarce koji su radili na ovom polju", kaže Andrea Genest, direktorka memorijalnog muzeja u Ravenzbirku, dok mi pokazuje gde su žene živele.
„Ljudi ne vole da misle o tome kako žene umeju da budu tako svirepe."
Mnoge mlade žene poticale su iz siromašnijih porodica, napuštale su školu rano i imale malo ponuda za posao.
Posao u koncentracionom logoru značio je veću platu, udoban smeštaj i finansijsku samostalnost.
„Bilo je privlačnije nego raditi u fabrici", kaže doktorka Genest.
Mnoge su bile indoktrinirane još rano u nacističkim omladinskim grupama i verovale su u Hitlerovu ideologiju.
„Smatrale su da pružaju podršku društvu radeći nešto protiv svojih neprijatelja", rekla je ona.
- Šta bi se desilo da Hitler nije poražen
- Pismo koje je otkrilo tajni život Jozefa Mengelea
- Mračna nacistička prošlost nemačkih bogataša
- Kako je falsifikovani pečat doveo do hapšenja Hajnriha Himlera
Pakao i udobnost doma
U jednoj od kuća na novoj izložbi mogu da se vide fotografije ovih žena u njihovo slobodno vreme.
Većina njih je bila u dvadesetim, bile su lepe, sa modernim frizurama.
Na slikama se vidi kako se smeškaju dok kod kuće piju kafu i jedu kolače.
Ili se smeju, držeći se ruku pod ruku, dok polaze u šetnju u obližnju šumu sa svojim psima.
Te scene deluju nevino - sve dok ne primetite oznake SS-a na odeći žena i setite se da su to isti nemački ovčari upotrebljavani za mučenje ljudi u koncentracionim logorima.
Oko 3.500 žena radile su kao čuvarke nacističkih koncentracionih logora, a sve su započinjale karijeru u Ravenzbriku.
Mnoge su kasnije radile u logorima smrti kao što su Aušvic-Birkeanu ili Bergen-Belsen.
„Bili su to užasni ljudi", kaže mi preko telefona 98-godišnja Selma Van De Pere iz svog doma u Londonu.
Ona je bila holandska Jevrejka i članica Pokreta otpora koja je bila zatočena u Ravenzbriku kao politička zatvorenica.
„Dopadalo im se verovatno zato što im je to pružalo osećaj moći. Pružalo im je mnogo moći nad zatvorenicama.
„Neke zatvorenice bile su veoma loše tretirane. Prebijane."
Pogledajte video: Žena koja je preživela Holokaust i oprostila nacistima
Selma je radila u tajnosti u okupiranoj Holandiji i hrabro pomagala jevrejskim porodicama da pobegnu.
U septembru je u Velikoj Britaniji objavila knjigu o svojim iskustvima, Zovem se Selma.
Ove godine će ona biti objavljena i u drugim zemljama, među kojima i u Nemačkoj.
Selmini roditelji i sestra tinejdžerka ubijeni su u logorima, a skoro svake godine ona se vraća u Ravenzbrik da učestvuje u događajima koji se staraju da zločini počinjeni ovde nikad ne budu zaboravljeni.
- Roditelji koji su spasli svoju jedinicu tako što su je predali drugima
- „Otac nam je pisao svakog dana dok je čekao da ga pošalju u Aušvic“
- Portugalski konzul koji je spasio hiljade od Holokausta
- Dojava naciste koja mi je spasila baku i dedu
Ravenzbrik je bio najveći logor samo za žene u nacističkoj Nemačkoj.
Tamo je držano više od 120.000 žena iz čitave Evrope.
Mnoge su bile pripadnice Pokreta otpora ili političke protivnice.
Druge su bile proglašene nepodobnima za nacističko društvo: Jevrejke, lezbejke, seksualne radnice i beskućnice.
Tu je umrlo najmanje 30.000 žena.
Neke su bile ugušene gasom ili obešene, druge su izgladnjivane do smrti, umirale od bolesti ili primoravane na rad do smrti.
Prema njima su se brutalno ophodile mnoge čuvarke - tukle ih, mučile ili ubijale.
Zatvorenice su im davale nadimke, „krvava Brigida" ili „revolver Ana".
Posle rata, tokom suđenja za nacistički ratne zločine 1945. godine, Irmu Grese je štampa nazvala „prelepom zveri".
Mlada, zgodna i plavokosa, ona je proglašena krivom za ubistvo i osuđena na smrt vešanjem.
Kliše plavokose, sadističke žene u SS uniformi kasnije je postao seksualizovana kultna figura u filmovima i stripovima.
Ali od hiljade njih koje su radile kao čuvarke SS-a, samo je njih 77 završilo na sudu.
A zapravo je osuđeno vrlo malo njih.
Sebe su prestavljale kao neupućene pomagače - što je bilo lako postići u patrijarhalnoj posleratnoj Zapadnoj Nemačkoj.
Većina nikad nije govorila o svojoj prošlosti.
Udale bi se, promenile ime i utopile se u društvo.
Jedna žena, Herta Bote, osuđena na zatvorsku kaznu za jeziva dela nasilja, kasnije jeste javno govorila o tome.
Dobila je pomilovanje od Britanaca posle svega nekoliko godina provedenih u zatvoru. U retkom intervjuu, snimljenom 1999. godine neposredno pred smrt, nije se pokajala.
„Jesam li počinila grešku? Greška je bila ta što je to bio koncentracioni logor, ali morala sam to da uradim, inače bih i sama završila u njemu. To je bila moja greška."
To je čest izgovor kojim se služe bivše čuvarke.
Ali on naprosto nije istina.
Evidencija pokazuje da su neke nove regrutkinje napustile Ravenzbrik čim su shvatile šta taj posao podrazumeva. Dopušteno im je da odu i nisu doživele nikakve negativne posledice.
Pitam Selmu da li misli da su čuvarke bile zla čudovišta.
„Mislim da su one bile obične žene koje su radile monstruozne stvari. Mislim da je to moguće za gomilu ljudi, čak i u Engleskoj.
„Mislim da to može da se desi bilo gde. Može da se desi čak i ovde ako se dozvoli."
To je jeziva lekcija za današnjicu, smatra ona.
Posle rata, čuvarke SS-a postale su fiktivne ličnosti u knjigama i filmovima.
Najslavnija je Čitač, nemački roman koji je kasnije postao film sa Kejt Vinslet u glavnoj ulozi.
Ponekad se te žene predstavljaju kao iskorišćene žrtve.
U drugim prilikama one su sadistička čudovišta.
Istina je jezivija.
One nisu bile nikakva posebna čudovišta, samo obične žene koje su na kraju činile monstruozne stvari.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
