Umetnik Edvard Munk napisao je zagonetne reči na slici Vrisak, pokazalo je skeniranje infracrvenim zracima.
Kratka i jedva vidljiva rečenica napisana na jednoj od najpoznatijih slika na svetu uzrok je brojnih nagađanja u svetu umetnosti.
Rečenica: „Ovo je mogao da naslika samo ludak" upisana je olovkom u gornjem levom uglu.
Novi testovi u Narodnom muzeju u Norveškoj potvrdili su da je te reči napisao slikar.
- Beč dobio muzej selfija
- Moskva uvela nova pravila za crtanje grafita
- Dnevnik o mami: Ljubav i opraštanje u fotografijama
Originalna slika, prikazana u Munkovom domu u Oslu (tada Kristijanija) 1983. godine postala je radikalan i vanvremenski izraz ljudske anksioznosti.
Munkovo stvaralaštvo inspirisalo je mnoge holivudske reditelje.
Umetničko delo pripremaju za postavljanje u novom muzeju, koji bi trebalo da bude otvoren u glavnom gradu Norveške sledeće godine.
Umetnički kritičari se već dugo pitaju da li je napisana rečenica na slici vandalski čin ogorčenog gledaoca ili je napisao umetnik, za koga se znalo da je tokom života imao problema sa mentalnim zdravljem.
Iz muzeja kažu da je ove reči sigurno napisao Munk, pošto su uz pomoć tehnologije uporedili rukopis sa slike sa onim u njegovim dnevnicima i pismima.
„Bez sumnje je Munkov rukopis", kaže Mai Brit Guleng kustoskinja u muzeju.
„Rukopis, kao i ono što se dogodilo 1895. godine kada je Munk predstavio sliku u Norveškoj prvi put, ukazuju na to", dodala je ona.
Slika je ukradena 1994. godine iz Norveškog umetničkog muzeja.
Pronašli su je britanski detektivi tokom tajne operacije.
- Kako je Siniša filmovima pobedio beznađe i pronašao novi životni put
- Korona virus: Moguće dugoročne posledice po mentalno zdravlje
- Koncentracija opada kada je život pun neizvesnosti, kao što je u pandemiji
'Dubok osećaj teskobe'
Ova slika je izazvala brojne kritike i polemike u javnosti, prvenstveno zbog Munkovog mentalnog zdravlja.
U njegovim dnevnicima je pisao da su ga reakcije jako povredile i veruje se da je posle toga i dodao tu rečenicu na sliku.
Munkovi otac i sestra su bili depresivni, a umetnik je hospitalizovan 1908. godine posle nervnog sloma.
Njegova majka i starija sestra su preminule kada mu je bilo 14 godina, a otac 12 godina kasnije.
Druga sestra je primljena na lečenje zbog bipolarnog poremećaja.
„Oduvek sam patio od dubokog osećaja teskobe koji sam pokušavao da pokažem u umetnosti", napisao je Munk.
„Bez anksioznosti i teskobe bio bih kao brod bez kormila", dodao je umetnik.
- Kako se naša ličnost menja dok starimo
- Da li poznajete sebe tako dobro kao što mislite
- Kako se naša ličnost menja dok starimo
U tekstu BBC Arts iz 2019. godine piše da je ovo delo „izraz umetnikove strepnje na prekretnici u istoriji, u svetu koji je sve više odsečen od starih tradicija" i da ima sličnosti sa svetom danas.
„To je sigurno razlog zašto slika zadržava moć: to je ogledalo naših savremenih strahova. Da li i mi vrištimo iznutra?".
Vrisak će biti prikazan sa još nekoliko Munkovih dela, uz Madonu, Ples života i Autoportret sa cigaretom u Narodnom muzeju Norveške od 2022. godine.
Pogledajte video o muzeju mamurluka
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
