„Ona je bukvalno razbila stakleni plafon. Čak bi i savremene žene stremile onome što je ona postigla pre 1.400 godina."
Ovako je Asad Zaman, imam iz Mančestera u Velikoj Britaniji, opisao Hatidžu, ženu rođenu u 6. veku u današnjoj Saudijskoj Arabiji.
Ona je bila cenjena ličnost, bogata i moćna, koja je odbila mnoge bračne ponude istaknutih plemića.
Na kraju se jeste udala, i to dvaput.
Njen prvi muž je umro, a smatra se da je odlučila da se rastavi od drugog.
Posle toga se više neće udavati… sve dok ne bude upoznala čoveka koji će postati njen treći i poslednji muž.
- Bogovi sutrašnjice: Kako izgleda budućnost religije
- Aja Sofija dočekala hiljade muslimanskih vernika na prvoj molitvi posle 86 godina
- Život sledbenika malo poznate religije u Iranu
Hatidža je prepoznala neke „izuzetne kvalitete u njemu zbog kojih se predomislila u vezi sa brakom", rekao je za BBC Zaman.
Neobično za taj period, Hatidža je bila ta koja je odabrala njega i zaprosila ga.
Ona je tada imala 40 godina, dok je njen budući muž bio dvadesetpetogodišnjak skromnog porekla.
Ali ovo je više od ljubavne priče; to je poreklo nastanka druge najveće religije na svetu.
Hatidžin novi muž bio je Muhamed, koji će uskoro posle toga postati prorok Islama.
Trgovkinja
Robert Hojlend, profesor drevne bliskoistočne istorije na Njujorškom univerzitetu, upozorava da je teško doći do detaljne slike o tome ko je bila Hatidža, delom zato što je ono što se zna o njoj zapisano mnogo godina posle njene smrti.
Međutim, većina izvora ukazuje na to da je ona bila žena sa „ambicijom slobodnog duha i veoma snažne volje", kaže Hojlend za BBC.
Na primer, odbila je da se uda za rođaka - kao što je želela njena porodica u skladu sa tradicijom - zato što je želela da ona bude ta koja će izabrati partnera.
Hatidža je bila ćerka trgovca koji je porodični posao pretvorio u trgovačku imperiju.
Pošto je stradao u bici, ona je preuzela posao.
„Bila je očigledno naviknuta na to da se sama snalazi u svetu", kaže istoričarka i autorka Betani Hjuz u BBC dokumentarcu.
„Štaviše, njena poslovna snalažljivost biće ono što će je odvesti na put koji će na kraju izmeniti istoriju sveta."
Pomoćnica
Hatidža je poslove obavljala iz Meke (Saudijske Arabije), a njen posao je zahtevao brojne karavane za transport robe u najveće gradove Bliskog Istoka i iz njih.
„Ona je očigledno bila navikla da se sama snalazi u svetu", ističe Betani Hjuz.
Ti karavani prelazili su ogromne udaljenosti od južnog Jemena do severne Sirije.
Iako je deo njenog imetka poticao od njene porodice, Hatidža je i sama zaradila veliko bogatstvo, kaže Fozija Bora, vanredna profesorka Islamske istorije na Univerzitetu u Lidsu, u Velikoj Britaniji.
„Ona je i sama bila poslovna žena i uz to izuzetno samouverena."
Hatidža je navikla da sama angažuje osoblje, birajući ljude sa specifičnim veštinama od kojih će njen posao imati koristi.
Čula je za jednog čoveka koji je imao reputaciju veoma iskrenog i marljivog, i tako je nakon zadovoljavajućeg sastanka s njim, on bio unajmljen da preuzme jedan od njenih karavana.
Hatidža se divila njegovoj istrajnosti, i kako je vreme prolazilo, bila je toliko impresionirana njime da je odlučila da se ponovo uda.
Muhamed - siroče kog je odgojio njegov stric - odjednom je stekao život „veće stabilnosti i ekonomskog prosperiteta", kaže Fozija Bora.
Smatra se da su njih dvoje imali četvoro dece, iako su samo ćerke poživele duže od detinjstva.
Bilo je tu još nečeg jedinstvenog u njihovoj vezi: „Bio je to monogamni brak", kaže za BBC profesorka Ranija Hafaz, iz Muslimanskog instituta u Londonu.
To je bilo izuzetno „sa sociološke tačke gledišta, u vreme kad je većina muškaraca imala nekoliko žena. Bilo je to poligamno društvo."
Prva otkrovenja
Muhamed je rođen i odrastao u plemenu Kurejš (baš kao i Hatidža), u vreme kad su razne grupe u toj oblasti verovale u više bogova.
Nekoliko godina otkako su bili u braku, Muhamed je započeo duhovno preobraćenje - i zaputio se u planine oko Meke da meditira.
Prema islamskom verovanju, Muhamed je prva otkrovenja od Boga dobio preko Gavrila, istog onog anđela koji je jednom najavio Mariji da će postati majka Isusova.
Tako se Kuran, sveta muslimanska knjiga, ukazala Muhamedu.
Kaže se da se on, kad je doživeo prvo otkrovenje, uplašio zato što nije shvatio šta se dešava.
„Nije mogao da razluči šta to doživljava. Nedostajala mu je referentna tačka, zato što nije odrastao uz razumevanje monoteizma, jednog Boga", kaže Fozija Bora.
„Bio je strašno zbunjen i potresen ovim događajem.
„Izvori kažu da otkrovenja nisu bila laka i, iako je samo iskustvo bilo blagorodno, ona su bila fizički šokantna."
Muhamed je odlučio da se poveri „jedinoj osobi za koju je znao da može joj kaže bilo šta", kaže profesor Hojlend.
Hatidža ga je saslušala i umirila.
Intuitivno, ona je pomislila da je to dobra stvar i utešila ga.
Čak se posavetovala sa rođakom koji je poznavao hrišćanstvo.
Smatra se da je Varaka Ibn Navfal povezao Muhamedova otkrovenja s onima koje je doživeo Mojsije.
„On je poznavao prethodno Sveto pismo", objašnjava Bora, tako da je to bila „neka vrsta potvrde o autentičnosti otkrovenja."
„Mi znamo da je, kad je počeo da doživljava kuranska otkrovenja, Muhamed čak posumnjao u samog sebe.
Ali Hatidža ga je uverila da je on, zapravo, prorok", kaže Lejla Ahmed, učenjakinja Islama, koja predaje na Harvardskom univerzitetu.
Prvi musliman bila je žena
Mnogi učenjaci slažu se da, budući da je Hatidža bila prva osoba koja je čula Muhamedova otkrovenja, ona mora biti priznata kao prvi musliman u istoriji, prvi konvertit u novu religiju.
„Ona je verovala u tu poruku i prihvatila je", kaže Fojza Bera.
„Mislim da je to podarilo Muhamedu mnogo samopouzdanja da počne da širi poruku (…) Osećao se kao da poseduje glas."
Istoričarka Betani Hjuz kaže da je u ovom stadijumu Muhamed osporio starešine plemena i odlučio da počne javno da propoveda: „Postoji samo jedan Bog, Alah. Verovanje u druge bogova je svetogrđe."
Prema Fojzi Bori, kad je Muhamed počeo da propoveda Islam, marginalizovali su ga mnogi članovi društva Meke koji su se usprotivili monoteizmu.
„Ali Hatidža", dodaje Fozija Bora, „pružila mu je podršku i zaštitu koja mu je u to vreme bila preko potrebna."
„U narednih 10 godina, Hatidža je iskoristila porodične veze i svo svoje bogatstvo da podrži muža i finansira njegovu veru u povoju", kaže Hjuz, „religiju izgrađenu na kontroverznom načelu jednog Boga, u društvu koje je bilo politeističko."
„Godina tuge"
Hatidža je učinila sve što je mogla da podrži muža i Islam - ali ona se 619. godine razbolela i umrla.
Nakon 25 godina koje su proveli zajedno, Muhamed je bio neutešan.
„Nikad se zapravo nije oporavio od Hatidžine smrti", kaže profesor Hojlend.
„Ono što je izuzetno u vezi s izvorima iz tog vremena jeste da oni govore o Hatidži kao o Muhamedovom najboljem prijatelju, čak i više nego što su to bili njegovi najbliži pratioci, kao što je Abu Bakar ili Omar", dodaje profesor.
Istoričarka Betani Hjuz ističe da se muslimani i dalje sećaju godine njene smrti kao „Godine tuge".
Na kraju se Muhamed ponovo oženio i ovaj put je bio poligaman.
U BBC-jevoj emisiji, Fatima Barkatula, muslimanska učenjakinja i autorka dečje knjige o Hatidži, kaže da većina onoga što znamo o Hatidži potiče iz hadita - priča, tradicija i izreka o Muhamedovom životu.
Njih su prvo prepričavali i sećali ih se Muhamedovi najbliži sledbenici, a zapisani su tek kasnije.
Jedna od naratorski hadita bila je Ajša, jedna od kasnijih Muhamedovih supruga, i još jedna žena koja je postala istaknuta figura u Islamu.
„Prorok joj je očigledno ispričao priču o Hatidži, a ona je posle prepričavala šta se desilo na samom početku otkrovenja, kad je on postao prorok", kaže Fatima Barkatula.
Iako Ajša nije lično prisustvovala ovom ranom periodu u Muhamedovom životu, ona je „ozbiljno shvatila dužnost da prenese drugim muslimanima" ono što joj je rečeno, kaže autorka.
Uzor
Za Foziju Boru, učenje o Hatidžinom istorijatu ključno je za rušenje mita iz ranih muslimanskih zajednica da su žene bile osuđene na kuću.
Muhamed nije tražio od Hatidže da prestane da se bavi onim što želi.
Štaviše, kaže ona, Islam je davao više prava i važnosti ženama tog vremena.
„Za mene, kao istoričarku i muslimanku, Hatidža je inspirativna ličnost, baš kao i Fatima [jedna od njenih ćerki sa Muhamedom] i Ajša, između ostalih žena", kaže Fozija Bora.
„One su bile intelektualke, politički aktivne, i odigrale su važnu ulogu u širenju vere i oblikovanju islamskog društva."
„Za mene je predivno", kaže ova učenjakinja, „što mogu da predajem svojim studentima, bilo da su vernici ili ne, o ovim ženama."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
