Hoće li dokumentarac o Britni Spirs dovesti do preispitivanja odnosa medija prema slavnima

Dokumentarac je doveo do obnovljenih kritika na račun tretmana koji je imala u okviru mjehura selebriti kulture dvijehiljaditih i izazvao niz preispitivanja u medijima

5896 pregleda 1 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

„Svi pričaju svašta o meni. Zašto me ne puste da živim?"

Tako je pevala Britni Spirs na singlu iz 2004. godine My Prerogative.

Više od 15 godina kasnije, u nedelji kad je novi dokumentarac Kadriranje Britni Spirs emitovan u Americi, te reči ponovo su dobile na snazi.

Film u produkciji Njujork tajmsa bavi se tretmanom koji je pevačica dobijala u štampi pre ozloglašenog nervnog sloma u javnosti 2007. i trajnim sporom oko „nadzora" nad njom - specifičnog sporazuma koji znači da ona ne kontroliše mnoge aspekte vlastitog života i karijere.

Dokumentarac je doveo do obnovljenih kritika na račun tretmana koji je imala u okviru mehura selebriti kulture dvehiljaditih i izazvao niz preispitivanja u medijima.

„Svi smo krivi za ono što se desilo Britni Spirs", glasilo je izvinjenje časopisa Glamur pop zvezdi objavljeno na Instagramu.

Bloger Perez Hilton na sličan način je izjavio da se „izvinjava" za ponašanje prema njoj.

„Moje reči i moja dela bili su pogrešni. Bio sam odvratan, zao, svirep, neuviđavan, grozan. Izvinio sam se Britni ne samo javno, već i privatno", rekao je u podkastu ove nedelje.

Usred svog tog dubinskog promišljanja, nekadašnje ophođenje prema Spirs u okviru medijske mašine za zabavu u današnjoj atmosferi deluje zastarelo - ali da li se iskustvo javnih ličnosti zaista toliko promenilo?

„Laboratorijski eksperiment"

Nije neobično za javne ličnosti da se suoče sa napadnošću i gubitkom privatnosti na vrhuncu slave.

Međutim, za Britni, mladu ženu koja je nosila fabrikovani oreol „devojke iz komšiluka" seksualizovane nevinosti još od njenog tinejdžerskog doba, sjaj reflektora bio je posebno snažan.

Getty Images

„Možemo da posmatramo Britni u okviru dugog niza umetnica - od Merilin Monro preko Vitni Hjuston do Ejmi Vajnhaus.

„One su bile procenjivane ne toliko na osnovu rada, koliko po načinu na koji su bile predstavljane u štampi", kaže Lusi Robinson, istoričarka kulture sa Univerziteta u Saseksu.

Nigde to nije bilo očiglednije nego tokom televizijskog intervjua sa Britni iz 2003. koji je vodila američka novinarka Dajen Sojer.

„Ona je poput laboratorijskog eksperimenta nad izolovanom snagom neprikosnovene slave", rekla je voditeljka gledaocima.

„Ne zaboravite, za nju nema srednje škole ili fakultetskog života gde bi vežbala izlaske, nema anonimnosti za pokušaje i pogreške, i sramne odluke."

Uprkos ovom naizgled razumevanju, ton njenog ispitivanja, nepopustljiv i optuživački u naglasku na Britnine veze i seksualni život, ostavio je 21-godišnjakinju u suzama.

U jednom trenutku, Sojer je sugerisala da je pevačica „razočarala mnoge majke u ovoj zemlji".

Dvostruki aršini?

Intervju je ukazao i na još jedan pritisak - spekulacije o Britninom privatnom životu.

Kao uzoran tinejdžerski idol, ona se zavetovala na čednost pre braka, ali je dospela na naslovne strane kad je priznala da je prekršila taj zavet sa momkom, pop zvezdom Džastinom Timberlejkom.

Kad su njih dvoje raskinuli, Timberlejk je pokrenuo glasine o Britninom neverstvu uvrstivši preljubnicu koja izgleda identično kao ona u video spot za pesmu Cry Me a River.

Getty Images

Sojer je uporno dovodila u pitanje njen moral po oba osnova u intervju, zbog čega je Britni imala emotivnu reakciju.

„Opsesija Britninom nevinošću apsolutno ističe seksualne dvostruke aršine između muškaraca i žena.

„Ali više od toga ističe i kako se institucionalizovana seksualna eksploatacija i objektifikacija mladih devojaka nalazi u samom središtu medijske i pop industrije", kaže Robinson.

Ne postoji prostor u tom kontekstu za mlađe žene da postanu gospodari vlastite seksualnosti ili da je istražuju svojom voljom.

„Umesto toga, one postaju krive kad god ih odrasli ljudi seksualizuju, i u industriji zabave i među publikom."

Timberlejk je često otvoreno govorio o tome kako joj je oduzeo nevinost u radijskim intervjuima doj je gradio solo karijeru.

Pošto je krenuo dalje posle Britni, slavno je ščepao Kajli Minog za stražnjicu na bini na dodeli nagrada Brit 2003. godine, zbog čega je dobio nadimak Džejsin Trauzersnejk,

Učestvovao je i u slavnom „incidentu sa garderobom" Dženet Džekson na njenom nastupu na Super Boulu 2004. godine.

„Odsustvo empatije"

Za to vreme, žestoke spekulacije oko Britninog privatnog života nastavile su se i kad se njen brak sa plesačem Kevinom Federlajnom - ocem njeno dvoje dece - raspao.

Usledio je javni nervni slom 2007, kad je Britni obrijala glavu pred kamerama, ponašajući se neuračunljivo, da bi na kraju bila odvedena u bolnicu u ambulantnim kolima i zatvorena nakon što je proglašena opasnom po sebe i okolinu.

Njen otac Džejmi Spirs postao je njen nadzornik, iliti zakonski staratelj, od 2008, zbog zabrinutosti za njeno mentalno zdravlje.

Getty Images

Žestoka medijska propraćenost nervnog sloma istakla je „pravi nedostatak empatije prema Britni", kaže zamenica televizijskog urednika Gardijana Hana Dejvis.

„Na delu je bila dehumanizacija. Osećaj da se Britnina dela posmatraju kao da su u nekom paralelnom univerzumu koji nema nikakve veze sa stresom i pritiskom koji osećate kad živite u žiži javnosti."

„Osuditi je postalo je društveno prihvatljivo - setite se samo svih onih suvenira sa temom njenog nervnog sloma, razglednica i šolja o Britni koja je preživela 2008. Kad se danas osvrnem, sve deluje strašno jeftino."

Džen Oford, autorka i jedna od voditeljki podkasta Standard išju, smatra da je društvo tradicionalno „naučeno da ne veruje žena ili da zdravstvene probleme ne shvata ozbiljno."

„Ja sam otprilike istog godišta kao i Britni, tako da ne mislim da mi je došlo u glavu sve do trenutka incidenta sa brijanjem glave da su mediji sve vreme bili posebno surovi prema njoj", kaže ona.

„Postalo mi je bolno očigledno koliko njoj nije dobro, a opet je javni diskurs oko toga bio nepokolebljivo neuviđavan."

Deo promene mentalnog sklopa koji je usledio potiče od sve većeg razumevanja mentalnog zdravlja i medijske uloge u njemu - naročito posle smrti voditeljke Ljubavnog ostrva Karoline Flek prošle godine.

Getty Images

„Posle njenog samoubistva, javnost je odjednom postala izuzetno zabrinuta zbog uviđavnosti medija, ali mi kao publika konzumiramo upravo one članke zbog kojih je ona bila toliko proganjana.

„Oni ne bi bili napisani da se mi nismo toliko zanimali za ponekad veoma očigledno narušeno mentalno zdravlje njihovih glavnih subjekata."

„Uviđavnost ne bi smela da bude samo retroaktivna."

Nova era?

Da li to, dakle, znači da je ophođenje prema javnim ličnostima smekšalo?

Komentator Mik Rajt kaže da pozitivna reakcija na prošlogodišnji odlazak Džesi Nelson iz devojačke grupe Litl Miks, koja je kao razlog za to navela potrebu da zaštiti vlastito mentalno zdravlje, sugeriše da su mediji svesni da ne mogu više da budu tako „otvoreno brutalni".

„Tabloidi znaju da moraju makar nominalno da iskazuju brigu za mentalno zdravlje i pravo na privatan život, ali oni i dalje postaju veoma opsednuti nekim zvezdama i izlažu ih ogromnoj količini pritiska", kaže on.

Ali uprkos povećanoj svesti, Hana Dejvis nije do kraja ubeđena da je selebriti ekosistem nužno postao uviđavniji - već je naprosto samo počeo da prerasta u „novi industrijski kompleks" koji se nalazi negde između tradicionalnih i novih medija.

BBC

„Mislim da mnogo bolje razumemo mentalno zdravlja danas, ali uprkos tome - kad gledate kako paparaci maltretiraju Britni i kad vidite te naslove, shvatate da to nije nešto što je obeležje samo poznih 2000-tih."

„I dalje viđamo kako mediji koriste i iskorišćavaju javne ličnosti, a uspon rijaliti televizije i društvenih mreža samo je učinio taj nadzor konstantnijim i povećao tu pokretnu traku ljudi koje tabloidi mogu da podrže a onda da se okrenu protiv njih"

„BBC serija Slavna ličnost: Priča 21. veka pokazala je kako se taj odnos razvijao i menjao putem društvenih mreža, uključujući Instagram i Jutjub."

Ali ako moć ovih platformi ume da bude destruktivna, kao što je Nelson često govorila pre svog odlaska , one za slavne ume da budu i osnažujuća."

„Preuzmi kontrolu"

Da li bi te platforme pomogle Britni početkom dvehiljaditih?

Posredno, već jesu. Sudski spor oko njenog starateljstva vođen je dok je u jeku bio onlajn pokret #FreeBritney, predvođen fanovima koji smatraju da se Spirs kontroliše protiv svoje volje.

„Društvene mreže su omogućile slavnima da preuzmu kontrolu nad vlastitom istinom i da odgovaraju brzo", kaže šefica za publiku Independenta Bet Ešton.

„Kad neko momentalno ospori neku tvrdnju i podeli to sa milionima svojih pratilaca, to je onda nemoguće ignorisati."

„Priča se menja, pa se menjaju i naslovi."

A nakon što je objavljen dokumentarac, Britni, koja sada ima 39 godina, obratila se preko društvenih mreža da bi rekla kako javnost ne može da zna kakav je život „osobe od krvi i mesa koja živi iza objektiva".

„Da li bi Tviter i Instagram ranih dvehiljaditih bio uviđavniji prema Britni od medijske industrije?", pita de Ešton.

„Nisam sigurna, ali bi joj makar, kao što su to pokazali njeni postovi tokom borbe za starateljstvo i posle dokumentarca, podarili glas."

„Da li bi Tviter i Instagram ranih dvehiljaditih bio uviđavniji prema Britni od medijske industrije?", pita de Ešton.

„Nisam sigurna, ali bi joj makar, kao što su to pokazali njeni postovi tokom borbe za starateljstvo i posle dokumentarca, podarili glas."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: