Lovci na ajkule iz države Kongo-Brazavil u srednjoj Africi, poznatije kao Republika Kongo, kažu da u mrežama pronalaze sve manje ribe, a sve više mladunaca, što je znak da su se legla našla pod ozbiljnom pretnjom.
Pecanje u ovoj afričkoj zemlji i dalje nije dovoljno regulisano, uprkos mnoštvu međunarodnih preporuka, dok aktivisti za zaštitu životne sredine kažu da je situacija postala alarmantna.
Osamdesetih i devedesetih, ribarenje se razvilo zahvaljujući rastućoj azijskih zemalja za ajkulinim perajima, pošto je supa od peraja veoma popularno jelo u tom delu sveta.
- Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima
- Kakve tajne tate slonovi prenose mladuncima
- U fotografijama: Da li će simboli Afrike preživeti čoveka
- Ko je bio Hajle Selasije - „crni Mesija", Titov saigrač i prvi rastafarijanac
Međutim, zadovoljavanje industrijske tražnje i lov velikim brodovoima doveo je do primetnog pada broja raznih vrsta riba, pa tradicionalni ribari iz Konga sada sve više love ajkule, čije je meso postalo osnovni izvor hrane za ljude u primorskim delovima zemlje.
Šta je Kongo-Brazavil?
Kongo-Brazavil, poznatiji kao Republika Kongo, je država u srednjoj Africi čiji je glavni grad Brazavil.
Ovaj naziv nosi kako bi se razlikovala od susedne Demokratske Republike Kongo, sa Kinšasom kao glavnim gradom, koju još nazivaju Kongo-Kinšasa.
U lučkom gradu Poan-Noar, pokazuju podaci grupe za nadzor divljih životinja Trefik iz 2019. godine, lokalni ribari su, na vrhuncu sezone, svakodnevno hvatali između 400 i 1.000 ajkula i raža - bliskih srodnika ajkula.
Sami ribari tvrde da je to značajan pad ulova u odnosu na vrhunac koji je ribarenje dostiglo 1990-tih i početkom dvehiljaditih.
Oni takođe kažu da hvataju sve manje krupnih rasplodnih odraslih jedinki, a sve više mladunaca, što je znak da je ribarenje postalo neodrživo.
„U prošlosti, jedan brod je mogao da ulovi i po 100 ajkula dnevno", kaže Alan Pangu, lokalni kapetan i lovac na ajkule sa dvadesetogodišnjim stažom.
„Danas je to sve teže."
Ratni sukobi i klimatske promene sada predstavljaju dodatnu pretnju po ovaj, inače nestabilan, izvor zarade.
Oni teraju sve veći broj ljudi da potraže hranu na obali, što povećava broj ribara i stvara sve veći pritisak na opstanak populacije ajkula u Republici Kongo.
Ribari moraju da isplovljavaju sve dalje od obale na duže vremenske periode i u dublje vode kako bi nešto ulovili, suočavajući se sa sve većim rizicima.
„Strah morate da ostavite kod kuće", kaže Pangu.
„Kakav drugi izbor uopšte preostaje?"
Muke ribara dodatno pojačava širenje zone isključenja oko naftnih bušotina, koje čine najveći deo prirodnog bogatstva Konga.
Bušotine se toliko šire da se teritorija gde je dozvoljeno tradicionalno ribarenje poslednjih godina smanjila za dve trećine.
Trenutni plan je da prvih 11 kilometara od obale Point-Noara, koji se smatraju glavnim mrestilištem ajkula, budu namenjeni isključivo tradicionalnom ribarenju.
Međutim, nadzornik lokalnih ribnjaka Žan-Mišel Džinge kaže da veliki lovci na ribu, koji izlovaljavaju masovne količine ribe za industrijsku proizvodnju, sve češće ilegalno ulaze u vode rezervisane za tradicionalne ribare.
Džinge od lokalnih ribara redovno dobije snimke takvih prekršaja, koje prosleđuje zvaničnicima kao dokaz.
„Ali čak i kad ih uhvatimo na delu, retko budu kažnjeni", navodi.
Neizvesna budućnost lova na ajkule u Kongu, kao i tradicionalnog ribarenja uopšte, ima ekonomske posledice ne samo po ribare i one koji od njih zavise, već i po brojne druge preduzetnike, uključujući preprodavce ribe, većinom žene.
„Tradicionalno ribarenje je nekada bilo isplativo, ali to više nije slučaj", kaže Džastina Tinu, koja svakog vikenda prodaje usoljenu ribu, među kojom je i meso ajkule, na šarenoj pijaci u Point-Noaru.
„Cene su skočile zato što vlada oskudica ribe. Ajkule i tune su sada retkost. Čak i sardine, kojih je nekada bilo u izobilju, više ne ne možete tako lako da nađete."
Aktuelna ekonomska kriza u Kongu, do koje je doveo pad cena nafte i dodatno pogoršao kovid-19, za žene kao što je Tinu znači sve manji broj mušterija i sve veću konkurenciju, budući da se sve više žena počinje da se bavi preprodajom kako bi obezbedile dodatne prihode za porodice koje su u finansijskim problemima.
Manjak mogućnosti za formalno zaposlenje znači i da će ribara biti sve više.
Oni trenutno love na oko 700 brodova, a rast bi samo stvorio dodatni pritisak na razmnožavanje ajkula.
Ajkule su ugrožene širom sveta.
Globalni okeanski pregled objavljen prošle godine u časopisu Nejčer pokazao je da su one „funkcionalno izumrle" u jednoj petini od ukupno 371 obalskih koralnih grebena koji se nagledaju od 2015. godine.
Siromašni ribari kao što je Pangu, koji je radio kao inženjer za angolsku naftnu kompaniju pre nego što je ostao bez posla jer je filma otišla iz Konga po izbijanju građanskog rata 1993. godine, ne vide alternativu.
Pangu se nada da će njegova deca imati više prilika u životu.
„Ribarenje je istinski mukotrpan posao. Ne želim da im to bude budućnost", kaže on.
„Isplovljavanje na more je za mene dužnost. Posle toliko godina, tamo se i najviše osećam kao kod kuće."
Sve fotografije su zaštićene autorskim pravima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
