Ne bojeći se policijskog časa, mera izolacije i duboko ukorenjene stigme u društvu, Irfana Zargar je žena sa misijom.
Poslednjih sedam godina, mnoge žene u njenom gradu Srinigaru oslanjaju se na nju kako bi došle do svakodnevnih osnovnih potrepština - higijenskih uložaka.
Irfana ima lično iskustvo koliko teško to ume da bude - kad je bila mlada, bilo je „nezamislivo" da sama kupuje uloške.
„Moj otac je imao običaj da ih kupuje za mene. Posle njegove smrti, nisam mogla ni da pomislim da zamolim braću da to rade umesto njega", kaže ona.
Ta poteškoća samo je pojačala Irfaninu rešenost da pomogne manje srećnim ženama u svom gradu, najvećem u Kašmiru pod indijskom vlašću.
„Oduvek sam mislila da ako ikad budem imala novac i resurse, kupiću higijenske uloške za sve žene", rekla je ona za BBC.
- Škotska prva na svetu uvela besplatne uloške i tampone, a gde je Srbija
- Žena koja grli trudnicu: Kako su Libres reklame za uloške uzburkale Balkan
- Ukinut dodatni porez na tampone i uloške u Britaniji - aktivistkinje slave
Sukob i stigma
U delovima Južne Azije, žene koje imaju menstruaciju smatraju se nečistima - sramotnima čak. Mogu da budu oterane u kuću ili čak zaključane unutra.
To je predrasuda sa kojom je Irfana morala da se izbori i prepreka koja je mnogo veća u Kašmiru zahvaćenom ratom, gde kupovina bilo čega ume da predstavlja poteškoću.
Indija i Pakistan su vodili mnoge ratove oko oblasti Himalaja, a sukob manjih razmera i dalje tinja, što otežava ženama da izlaze slobodno na ulicu.
Porodice koje nemaju muških članova imaju problema da nabave mnoge osnovne potrepštine.
Higijenski ulošci posebno su problematični, zato što muškarci mogu da odbiju da ih kupuju za žensku rodbinu
Irfana kaže da je čak i kašmirskim ženama koje mogu da priušte higijenske uloške (i smeju da izlaze na ulicu) teško da prevaziđu stigmu u društvu vezanu za menstruaciju.
„Većina žena i devojaka suviše se stide da idu u prodavnicu i kupe uloške.
„Čak i ako to učine, reći će prodavcu: 'Brate, daj mi ono'. Ne mogu čak ni da izgovore reč ulošci, a da ih ne bude sramota", kaže Irfana.
Ona ne samo da želi da učini uloške dostupnim svim ženama, već i da razveje štetne mitove iza ove predrasude koji okružuju menstruaciju.
„Menstruacije su biološki fenomen i u redu je o njima govoriti otvoreno", kaže ona.
- „Šta dokazuje čaršav posle prve bračne noći“: Kako prastari običaji i dalje progone žene
- Marijana o seksu: Blogerka koja želi otvoren razgovor o našim telima
- Izračunajte koliko vas košta pol
Nezainteresovanost
U počecima, Irfana je imala malo novca - ili podrške.
Nikad nije zaboravila uslugu koju joj je činio otac, i odrasla je sa posebnom ljubavlju prema njemu, ali ostatak porodice nije bio oduševljen ovim planom.
„U početku se mojoj braći nije dopadalo to što radim".
„Nisu imali ništa protiv da delim higijenski pribor za menstruaciju, ali nisu želeli da o menstruaciji govorim javno na društvenim mrežama", kaže Irfana, dok govori o rasprostranjenoj kulturi tišine koja vlada oko menstruacije.
Imajući u vidu njenu društveno-konzervativnu porodičnu pozadinu, Irfana nije bila iznenađena kad su njeni rođaci pružili otpor njenom najnovijem planu za deljenje higijenskih uložaka - koristeći javne toalete.
Pandemijski problemi
Kad je počela da deli uloške bila je studentkinja i imala je vrlo malo novca, a opet je uspela da svakog meseca uštedi sedam dolara u dobrotvorne svrhe.
Pošto je dobila posao u lokalnoj opštinskoj organizaciji, mogla je da izdvaja više.
Irfana sada troši najveći deo viška svojih prihoda - najmanje 10.000 indijskih rupija, iliti 140 dolara mesečno - na projekat.
Ona koristi vlastito slobodno vreme da pravi uloške, a anagažuje i prijatelje i rodbinu da joj pomognu.
Ali pandemija je naterala Irinu da promeni pravac u svojim pokušajima da pomogne onima kojima je to preko potrebno.
„Čitav grad je bio pod izolacijom na početku pandemije.
„Javni toaleti su svi bili zatvoreni i ja sam bila osuđena na svoj dom", kaže ona.
Upotrebila je društvene mreže da dopre do drugih.
Neke žene koje su uzimale svoje uloške iz javnih toaleta kontaktirale su je direktno.
Sad kad je znala gde su potrebe, krenula je da deli pribor - koji se sastojao od higijenskih uložaka, donjeg veša i gela za pranje ruku - dok god je smela da prošeta.
„Nakon što dobijem dozvolu vlasti, izađem napolje i lično isporučim pribor onima kojima je potreban."
Jedno pakovanje uložaka košta između 50 centi i dolara - mnogo novca za mnoge žene u Kašmiru - a postojala je velika potražnja za Irfaninim priborom.
„Mnogi ljudi su izgubili posao zbog pandemije. Jednom me je pozvao jedan mlad čovek koji je radio kao prodavac.
„Njegova majka je slepa i on ima sedam sestara.
„Nema šanse da može da priušti sve te higijenske uloške."
„Ona je kao anđeo"
Hasina Bano ima četiri ćerke i jedna je od mnogih žena koje su suviše siromašne da bi priuštile higijenske uloške.
Izgubila je muža i preživljava samo zahvaljujući velikodušnosti rodbine.
„Nekada smo koristile staru odeću ili pamučnu vatu tokom menstruacije pre nego što nam je Irfana ušla u živote", kaže Hasina.
Ona živi u jednom od siromašnijih krajeva koje rutinski posećuje Irfana.
„Devojke su se mučile tokom menstruacije i nisu imale načina da kupe uloške.
„Irfana nam redovno dolazi. Ona je za nas kao anđeo."
„Niko nam nikada nije pomagao sa ulošcima, zato što niko ovde ne misli da je to važna potreba", kaže Hasinina ćerka Hansa.
„Sjajan je osećaj biti u prilici da koristiš uloške. Za nas je skoro nezamislivo da ih kupimo.
„Sve devojke ovde vole Irfanu", kaže Hansa.
- Prisilno sterilisane žene se bore za istinu - 25 godina kasnije
- Volite svoje telo zbog svega onog što može da uradi – a ne zbog toga kako izgleda
„Žena sa ulošcima"
Irfanu sada s ljubavlju nazivaju „žena sa ulošcima" iz Kašmira, po slavnom bolivudskom filmu iz 2018. godine, „Čovek sa ulošcima" o životu Arunačalama Muruganantama, koji je izmislio jeftine uloške iz kućne radinosti.
Ona svakog meseca podeli oko 350 pribora za menstruaciju i higijenskih paketa, i, u normalna vremena, svojim priborima opskrbljuje 16 javnih toaleta.
Ona želi da dopre do više žena i devojaka koje i dalje nemaju pristup higijenskim ulošcima i sada je usredsređena na to da i sama pravi kućne verzije za višekratnu upotrebu da bi smanjila troškove.
„Želim da stignem do zabitih oblasti Kašmira gde žene i dalje koriste krpe umesto uložaka.
„Neke žene čak nemaju pristup čistim krpama.
„I zato što su prisiljene da koriste nehigijenske krpe, sklone su mnogim bolestima koje često ostaju nelečene", kaže ona.
Ona je svesna da je njen rad samo kao kap u beskrajnom moru, ali je poruke podrške od onih koji koriste njene uloške teraju da nastavi.
Irfana misli da bi njen otac bio veoma ponosan na nju.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
