Američkom predsedniku zabranjene su društvene mreže. Dugogodišnji nacionalni naučni izveštač sramotno daje ostavku pošto je ponovio rasnu psovku.
Školski okrug sa zgrada uklanja imena poznatih Amerikanaca. Kongresmenka je kažnjena zbog širenja teorija zavere.
Svaka od ovih epizoda citirana je kao dokaz „kulture otkazivanja" - ideje da revnosni aktivisti, uglavnom levice, nastoje da suzbiju favorizovano slobodno izražavanje trajnim sramoćenjem i proterivanjem pojedinaca za koje se smatra da su prestupili.
Samo prošle nedelje, pravni tim Donalda Trampa njegovo je suđenje za opoziv nazvao „ustavnom kulturom poništavanja".
Dizni je prekinuo veze sa glumicom Đinom Karano koja tumači popularnog lika u seriji Ratovi zvezda „Mandalorijanac".
Razlog za ovakvu odluku su navodno zapaljive objave na društvenim mrežama o nošenju maski i američkim izborima.
- Jednostavno pitanje koje razotkriva rasizam u Americi
- HBO uklonio „Prohujalo sa vihorom" iz ponude
- Šta je „kultura otkazivanja“
Čini se da nacionalni mediji imaju stalnu ponudu novih izvora pravednog negodovanja za obe strane rasprave o kulturi otkazivanja.
Posledice „poništavanja" dovode do gubitka prijatelja i društvenih veza, prekida zaposlenja ili poslovnih prilika, kao i uskraćivanja pristupa platformi sa koje se mogu deliti provokativni stavovi.
Ponekad je u centru pažnje besa javna ličnost.
Nekad se na udaru nađe običan čovek čiji su postupci distribuirani na društvenim mrežama.
U oba slučaja odgovor može biti približno žestok.
„Kultura poništavanja" često ne pravi razliku.
„Termin se haotično primenjuje na incidente, kako na mreži, tako i van nje, koji se kreću od osvetničke pravde do neprijateljske rasprave, pa sve do uhođenja, zastrašivanja i uznemiravanja", piše Ligaja Mišan u Njujork Tajmsu.
„Oni koji prihvate ideju poništavanja traže više od izvinjenja i povlačenja, iako nije uvek jasno da li je cilj ispraviti određenu grešku ili ispraviti neravnotežu moći."
Pogledajmo bliže te primere.
Tviter izgnanstvo Donalda Trampa
Istraživanje pejzaža, međutim, mora početi na vrhu, s tim što će jedan od najmoćnijih ljudi na svetu biti primoran na zadatak.
Devetog januara, samo tri dana pošto je Donald Tramp održao govor na mitingu pristalicama koje su nekoliko sati kasnije upale u američki Kapitol, kompanija Tviter trajno je zabranila njegov nalog na ovoj stranici.
Pošto je rekao da je taj potez ispravna odluka, izvršni direktor Tvitera Džek Dorsi priznao je da bi ona mogla biti i opasna za slobodu izražavanja.
„Ako treba preduzeti ove radnje, fragmentira se javni razgovor", napisao je u nizu tvitova.
„Oni nas dele, ograničavaju mogućnost razjašnjenja, iskupljenja i učenja. Stvaraju presedan za koji smatram da je opasan: moć koju pojedinac ili korporacija ima nad delom globalnog javnog razgovora."
Odgovor Trampovih pristalica je, međutim, bio brz i pun ljutnje.
Trampov savetnik Džejson Miler rekao je da „velika tehnologija" pokušava da poništi sedamdeset četiri miliona Amerikanaca koji su glasali za Trampa 2020.
Ako predsednik Sjedinjenih Država može biti poništen - govorile su njegove pristalice, i izričito i implicitno - kakve šanse imate onda u plovidbi opasnim vodama savremenog društva?
- Kako se raspravljati sa rasistom: Pet oborenih mitova
- Seks, rod i Hari Poter: Dž.K. Rouling objašnjava stavove koji su izazvali buru
- Ko su Praud Bojs i Antifa o kojima se prepiru Bajden i Tramp
'Namera' pisca Njujork Tajmsa
Iako neki konzervativci ovaj pokret karakterišu kao pokušaj liberalnih medija da oštete istaknute republikance poput Trampa, njegove mete nisu uvek političke ličnosti - ili konzervativci.
Reporter Njujork Tajmsa Donald Meknil bio je novinar četrdeset četiri godine i preuzeo je posebno istaknutu ulogu 2020. kao stručnjak za katastrofalno globalno širenje Kovida-19.
Prošlog meseca je objavio da napušta to mesto zbog, kako je nazvao, „izvanredno lošeg rasuđivanja."
Tokom putovanja sa učenicima tinejdžerima u Peruu 2019, rekao je, ponovio je rasnu psovku tokom razgovora o tome da li je dvanaestogodišnjaka trebalo suspendovati iz škole zbog upotrebe te reči.
„Prvobitno sam mislio da se kontekst u kojem sam koristio ovu ružnu reč može braniti", napisao je.
„Sad shvatam da ne može. To je duboko uvredljivo i ranjavajuće."
Izvršni urednik Njujork Tajmsa Din Baket isprva je samo interno disciplinovao Meknila za incident.
Posle pritiska roditelja učenika - koji su tvrdili da je Meknil imao i druge loše komentare o crnim tinejdžerima - i pisma zaposlenih u Njujork Tajmsu koji su tražili raskid ugovora, rekao je da pozdravlja ostavku i da list ne toleriše rasistički jezik „bez obzira na nameru".
To je ponukalo autora Glena Grinvalda da oštro kritikuje ono što je video kao „namera je nebitna" standard za zabranjene reči.
„Glavno pravilo liberalnih medijskih krugova i te politike je da ste slobodni da optužite bilo koga ko odstupa od te ortodoksije za bilo kakvu vrstu fanatizma koja vam ležerno prođe kroz glavu", napisao je.
„Samo ih ocrnite kao rasiste, mizoginiste, homofobe, transfobe itd. Bez imalo potrebe za dokazima - i to će se smatrati potpuno prihvatljivim."
Kao što je često slučaj sa ovakvim kontroverzama koje privlače naslove, u priči je može da bude više toga nego što je prvo prvobitno rečeno.
Nije crno-belo, a stvarni ljudi - sa svom složenom kombinacijom stvarnih mana i vrlina - uključeni su u to.
U određenom trenutku, detalji kontroverze postaju sporedni u odnosu na debatu koja iz nje proizlazi.
Na primer, za Grinvalda je epizoda Njujork Tajmsa jednostavno novi dokaz da su u igri dve vrste standarda - jedan za ljude koji vode kontroverzni govor i one koji iznose optužbe.
- Ućutkivanje Trampa na društvenim mrežama
- Zašto je 19. jun važan za Afroamerikance
- Denijel Redklif kritikovao Dž.K. Rouling zbog tvitova o trans osobama
Tanak led Mardžori Tejlor Grin
Ranije ove godine, jedna članica Kongresa bila je ta čiji je kontroverzni govor došao u obliku optužbi.
Mardžori Tejlor Grin optužena je za trgovinu teorijama zavere - o demokratama, o verskim manjinama i o događajima poput pucnjave u školama i šumskih požara.
Ubrzo pre nego što su demokrate i 11 republikanaca u Predstavničkom domu izglasali uklanjanje Grinove sa zadataka u kongresnom odboru zbog prethodnih kontroverznih izjava, kongresmen Džim Džordan je upozorio:
„Niko ne odobrava primedbe koje je iznela", rekao je Džordan zbog očigledne podrške Grin nasilju usmerenom na demokratske lidere i sugestije da su pucnjave u elitnim školama izveli aktivisti protiv oružja.
„To nije pitanje. Pitanje je kad ovo jednom počne, recite mi gde se završava. Ko je sledeći?"
Džordan je pružio sličnu odbranu tokom Trampovog glasanja za opoziv u januaru.
Tvrdio je da bi pokušaj levice da kazni konzervativne političare zbog njihovog govora neizbežno doveo do okruženja u kome su i prosečni Amerikanci u opasnosti.
„Kultura poništavanja ne ide samo na konzervativce i republikance", rekao je on.
„To se neće samo zaustaviti. Doći će po sve nas. To je zastrašujuće."
„Da li postoji bukvalno ograničenje onoga što političar može reći bez posledica? "on pita.
„A ako je odgovor da neke granice postoje, pitanje tada postaje još jasnije: zašto su Džordan i njegove krajnje desne kohorte uverene da radikalizam Grin nije otišao predaleko?"
U središtu rasprave o „kulturi otkazivanja i poništavanja" je delovanje i posledica.
Kada reči zaslužuju kaznu? I kakav oblik - i trajnost - ima ta kazna?
- Može li flašica soka da „proda” prihvatanje LGBT ljudi u Srbiji i regionu
- Stripadžije iz Veselog četvrtka na udaru zbog crnog kauboja i antirasizma
- Ko je bila Olivija de Hevilend, poslednja zvezda Zlatnog doba Holivuda
Više nema srednje škole Abrahama Linkolna
Nastojanje za odgovornošću - ili poništavanjem - nije ograničeno na nedavne reči, pa čak ni na ljude koji su živeli u prošlom veku.
U januaru je Obrazovni odbor u San Francisku izglasao, sa šest glasova prema jedan, preimenovanje četrdeset četiri državne škole kao način za „uklanjanje rasizma i kulture nadmoći belaca", kako je to opisala predsednica Gabrijela Lopez.
Zgrade nazvane po istorijskim ličnostima kao što su Abraham Linkoln, Džordž Vašington i Pol Rever, kao i po savremenim ličnostima, poput senatorke iz Kalifornije Dajen Fejnstajn, određene su za rebrendiranje.
U intervjuu Ajzaka Čotinera za Njujorker, Lopez je branila odluke - od kojih su neke zasnovane na sumnjivoj istoriji - kao pitanje vrednosti zajednice.
Rekla je da je Linkoln donosio političke odluke kojima su se, na primer, zlostavljali američki Indijanci, ali bilo je i više od toga.
„Linkoln ne odlazi, ali naš školski okrug koristi priliku da istakne nekoga drugog, nekoga ko obično nije priznat, ali je doprineo napretku ljudi druge boje kože ili napretku zajednice u San Francisku", istakla je.
To nije zaustavilo burne reakcije i kontroverze koju je izazvala akcija odbora.
Gradonačelnik San Franciska London Brid, demokrata, rekao je da je glasanje došlo u lošem trenutku, s obzirom na izazove sa kojima se suočavaju škole tokom pandemije korona virusa.
Autor Geri Kamija, pišući u časopisu Atlantik, rekao je da je odluka odbora još jedan primer „progresivne kulturne cenzure".
„Mogućnost da procenjivanje istorijskih događaja prema standardima sadašnjosti bude neodrživa i etički sumnjiva, očigledno, nije pala na pamet odboru", napisao je on.
„Niti je odbor odlučio da će velika dostignuća Linkolna, Vašingtona ili Džefersona možda samo nadmašiti njihove nedostatke".
Jedno od upozorenja za koje lobiraju oni koji se zalažu protiv „kulture poništavanja" jeste da ona na kraju neće znati granice.
Svi živi i mrtvi biće podložni suđenju prema savremenim standardima današnjice - standardima koji se mogu menjati prema političkom hiru.
- Neonacista koji se preobratio i postao borac protiv ekstremizma
- Dragan Maksimović - filozof u telu glumca koji je voleo slobodu
Sloboda govora i odgovornost
Otvoreno pismo 153 javne ličnosti objavljeno u časopisu Harpers Vikli prošlog jula, u jeku protesta „Crni životi su važni", upozorava na „sile neliberalnosti" čija bi „cenzurna" priroda ugrozila slobodnu i otvorenu raspravu o idejama.
„Ograničenje rasprave, bilo od represivne vlade ili netolerantnog društva, uvek nanosi štetu onima kojima nedostaje moć i čini sve manje sposobnim za demokratsko učešće", pišu u pismu potpisnici poput JK Roling, Malkolma Gledvela i Noama Čomskog.
„Način na koji se mogu pobediti loše ideje je kroz razotkrivanje, raspravu i ubeđivanje, a ne kroz pokušaj da se ućutkaju ili željom da nestanu".
Konzervativci su se brzo uhvatili za taj termin kao političku palicu koju koriste protiv liberala kad god se suoče sa političkim nedaćama.
„Ovo je levica koja želi da poništi sve one koje ne odobravaju", rekao je republikanski senator Džoš Holi iz Mizurija.
On je naveo „kulturu otkazivanja" kao razlog zbog kojeg su izdavači Sajmon & Šuster raskinuli ugovor o njegovoj knjizi nakon što je podržao izazove one koji osporavaju izbornu pobedu Džoa Bajdena.
„Boriću se protiv ove kulture poništavanja svim onim što imam."
Odgovor levice je, međutim, bio da postoji razlika između poništavanja nekoga i pozivanja na odgovornost za svoje postupke.
Da je sloboda govora zaštićena od mešanja vlade, ali da njena zloupotreba ima posledice u društvu.
Parker Meloj iz liberalne posmatračke grupe „Medijska pitanja za Ameriku" kaže da se mnogi konzervativni argumenti protiv „kulture otkazivanja" napuštaju kada se strane promene i kada se liberalne reči ili postupci smatraju neprikladnim.
Ona primećuje da je Holi, na primer, proslavio pritisak da kompanije sa kreditnim karticama prestanu da posluju sa veb stranicom za odrasle Pornhab.
„U redu je verovati da su društvene ili profesionalne posledice za stvari koje su izrečene ili učinjene ili preoštre ili nedovoljno oštre", piše ona.
„Iu redu je biti zabrinut zbog prevelikih tehnoloških kompanija poput Fejsbuka ili Tvitera u svetu, ali korišćenje okvira 'kulture poništavanja' za postizanje ovih ciljeva uvek će se pokazati lenjim i kukavičkim".
Pogledajte video o rasizmu u Berlinskom baletu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
