Naučnike već dugo muči misterija - kako je nestala voda koja je tekla površinom Marsa pre nekoliko milijardi godina.
Stručnjaci misle da konačno imaju odgovor - mnogo vode zarobljeno je ispod spoljašnjeg omotača - Marsove kore.
Voda se na Marsu zadržala u mineralima koji se nalaze u marsovskom kamenju.
- Kakve veze imaju opština Jezero u Bosni i sletanje Nasine letelice na Mars
- Rover „Istrajnost" u prvoj vožnji po Marsu
- Hoćemo li naći život negde drugde u svemiru
O ovim nalazima naučnici su diskutovali u okviru 52. lunarne i planetarne naučne konferencije, a nalazi su objavljeni u stručnom časopisu Sajns.
Za potrebe izrade studije, korišćena su merenja prikupljena posredstvom letelica, rovera i proučavanjem meteorita.
Istraživači su razvili kompjutersku simulaciju koja pokazuje kako je voda vremenom nestala sa planete.
Pre četiri milijarde godina, Mars je postajao sve toplije i vlažnije mesto, a atmosferski omotač koji ga okružuje verovatno je bio gušći.
Voda je tekla rekama, usecajući kanale u stenju, a u kraterima su se stvarale veće vodene površine.
Moguće je da je na Crvenoj planeti nekada bilo dovoljno vode da prekrije čitavu njenu površinu, a da pritom bude duboka između 100 i 1.000 metara.
Pre oko milijardu godina, klima na Marsu postala je hladnija, a planeta je opustela i postala onakva kakvom danas možemo da je vidimo.
„Naučnicima je već dugo poznata činjenica da je na Marsu nekada bilo mnogo vode, ali sve vreme stoji pitanje kako je ta voda nestala", kaže planetolog dr Peter Grindrod sa Istorijskog muzeja u Londonu, jedan od autora pomenute studije.
„Na osnovu prethodnih otkrića o atmosferskom omotaču Marsa, znamo da je vode otišao u svemir, a ledeni džepovi tik ispod površine ukazuju da je deo vode zamrznut".
Beg u svemir
Magnetno područje koje okružuje planetu Zemlje naziva se magnetosfera.
Ono sprečava atmosferu da „pobegne" u svemir.
Međutim, Marsovo magnetno područje je slabo i moguće je da je voda kroz njega uspela da se probije do svemira.
Ipak, koncentracije hidrogena - jednog od hemijskih elemenata vode - pronađene u Marsovoj atmosferi pokazuju da se priča ne završava na tome.
Kada bi trenutna stopa otpuštanja hidrogena u svemir na Marsu bila ista kao i nekada, radilo bi se „veoma maloj količini vode koja bi na ovaj način mogla da ode sa planete", objašnjava jedna od autorki studije, naučnica Eva Linghan Šiler sa Kalifornijskog tehnološkog instituta u Pasadeni, SAD.
Drugim rečima, ona silna voda mora da je otišla nekim drugim putem.
Rezultati kompjuterskog modeliranja koje su sproveli istraživači pokazuju da se između 30 i 99 odsto vode koja je nekada bila na Marsu sada nalazi u sastavu minerala koji su smešteni u kori planete.
Još jedna od autorki studije, profesorka Betani Ehelman sa sa Kalifornijskog tehnološkog instituta, objašnjava da „podaci prikupljeni u misijama na Mars pokazuju da tragovi povlačenja vode nisu retkost na ovoj planeti".
„Prilikom promena u kori, ona upija vodu u tečnom stanju i pretvara je u hidrirane minerale, a voda ostaje zarobljena u njima", objašnjava profesorka Ehelman.
Autori studije ukazuju da je veći deo vode sa Marsa nestao pre između 4,1 i 3,7 milijardi godina - tokom perioda u istoriji Marsa koji je poznatiji pod nazivom noahijsko doba.
- Kakve veze imaju opština Jezero u Bosni i sletanje Nasine letelice na Mars
- U fotografijama: Kako se rover Istrajnost provodi na Marsu
- Prve fotografije Crvene planete stigle su sa „Nade“
- Lepota svemira od koje zastaje dah - u fotografijama
- Kako je naučnik iz Bečeja stigao do najvećeg teleskopa na svetu u Kini
Klimatske promene na Marsu
Dr Majkl Mejer, šef naučnog tima NASA za istraživanje Marsa, kaže da su se naučnici „na početku istraživanja usmerili na praćenje tragova vode, s obzirom na važnu ulogu koju ima za geologiju, klimu i život na planeti".
„Ovo je veoma važna studija, koja pomaže da shvatimo koliko je vode nekada bilo na Marsu, kako je nestala i gde se danas krije", kaže Mejer.
Grindrod dodaje da „nova studija pokazuje da je velika količina vode, verovatno najveći deo vode na Marsu, zarobljena u kamenju, što omogućava čuvanje velikih količina vode, čija bi zapremina mogla da bude dovoljna da prekrije čitavu površinu Marsa slojem dubine čitav jedan kilometar".
„Iako je najveći deo tečne vode nestao oko milijardu i po godina posle nastanka Marsa, danas pronalazimo hidrirane minerale na površini planete, u oblastima kao što su krater Jezero, gde rover Istrajnost trenutno vrši istraživanja".
„Jedna od najvažnijih tema u nauci o planetama je nekadašnja klima na Marsu, a ova studija će nam pomoći da razumemo šta je dovelo do nestajanja vode".
Pratite Pola na Tviteru.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
