Desetog oktobra 1980. godine, grupa brazilskih žena se okupila na stepeništu ispred istorijskog gradskog pozorišta u Sao Paolu u znak protesta zbog porasta nasilja nad ženama u zemlji.
Od tog događaja, svake naredne godine ovaj dan je bio obeležavan kao Nacionalni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
Prošlog oktobra, održan je usred velike kontroverze oko jednog od najvećih brazilskih fudbalskih klubova i jednog od njegovih najpoznatijih igrača.
Tačno četiri decenije od prvih demonstracija, Santos je objavio da se u klub vraća Robinjo, produkt čuvene fudbalske akademije, igrač koji je često pominjan kao jedan od najboljih napadača kluba svih vremena, uz Pelea i Nejmara.
Robinjo je potpisao ugovor na pet meseci.
- Ronaldinjo: Od fudbalskog božanstva u Barseloni do zatvora u Paragvaju
- Uspon i pad Bruna - priča o golmanu koji je naručio otmicu i ubistvo bivše devojke
- Kako je Ana iz Požarevca dospela u vrh Fantazi Premijer lige
Ugovor sa 36-godišnjim fudbalerom koji je došao kao slobodan igrač i koji je pristao da igra za mesečnu platu ne mnogo veću od minimalne nacionalne nadnice, zvučao je kao pametna i ekonomična odluka.
Pojaviće se neki novinski naslovi, prodaće se neki dresovi, a možda će i ceo tim nešto dobiti ovim ekstra pojačanjem u napadu.
Dolazak je u svakom slučaju privukao pažnju. Samo nedelju dana od Santosovog saopštenja, klub i igrač su sporazumno raskinuli ugovor zbog oštre medijske kritike, javnog protesta i pretnje sponzora o povlačenju.
I iako ništa od ovoga nije trebalo da bude iznenađujuće, činilo se da su obe strane vest dočekale spuštenog garda.
Robinjo, čije je puno ime Robson de Souza, je iz svog Santosa, u koji je došao još kao dečak, otišao 2005. u Real iz Madrida za 20 miliona funti.
Robinju, koji je tada imao 21 godinu, se predviđalo da će Zlatnu loptu osvojiti za „dve do tri godine".
Umesto toga, 12 godina kasnije, novembra 2017, proglašen je krivim za učestvovanje u grupnom silovanju jedne žene u Italiji, dok je igrao za Milan.
Njemu je u Italiji suđeno u odsustvu, ali kaznu od 9 godina zatvora nikada nije odslužio.
U januaru je sud u Italiji odbio žalbu njegovih advokata i potvrdio prvostepenu presudu kojom je Robinjo kažnjen sa devet godina zatvora zbog učešća u grupnom silovanju.
Advokati su najavili žalbu pred najvišim pravnim telom, Vrhovnim kasacionim sudom, a Robinjo i dalje tvrdi kako namerava da dokaže nevinost.
Kao ilustracija načina na koji su ovakvi slučajevi bili tretirani u brazilskim fudbalskim klubovima, dovoljan je podatak da je samo tri dana nakon presude iz 2017, Robinjo odigrao svih 90 minuta za tadašnji klub Atletiko iz Mineira.
Atletiko, poznat i po nadimku Galo, se izjasnio da neće komentarisati Robinjov slučaj jer se radi o ličnoj stvari.
Navijači su reagovali isticanjem transparenata, uključujući i onaj na kojem je pisalo:
„Galo, tvoja ćutnja je nasilna. Mi ne prihvatamo silovatelje".
Do trenutka kada je ugovor isticao, pritisak je već bio takav da je bilo jasno da njegovog produženja neće biti, pa se napadač preselio u Tursku i pridružio istanbulskom Bašakšehiru.
Kada je njegov novi tim trebalo da otputuje u Rim na utakmicu u Lige Evrope, septembra 2019, Robinja nije bilo na spisku putnika zbog straha da će biti uhapšen.
Njegovi advokati su tvrdili da može slobodno da uđe u Italiju.
- Put Roberta Firmina - od naslaga đubreta i udžerica do slavnog Liverpula
- Rajan Gigs: Put legende Mančester Junajteda do klupe Velsa
Robinjo je sve vreme tvrdio da nije kriv.
U oktobru je dao intervju u kojem je tvrdio da je žena pristala na odnos i da je jedina njegova krivica bila to što „nije bio veran supruzi".
Odgovarajući na pitanje koje se ticalo pritiska koji je doveo do raskida ugovora sa Santosom, rekao je: „Na žalost, postoji i taj feministički pokret".
Ali ipak, za mnoge u Brazilu ovde se nije radilo o mogućnosti da Robinjo dokaže nevinost, kao što je to već uradio u Engleskoj 2009.
Tadašnji napadač Mančester Sitija suočio sa optužbama za seksualni napad u noćnom klubu u Lidsu.
Ovde se javnost pitala zašto brazilski fudbalski klubovi uporno nude ugovore igračima koji su upleteni u kriminalne istrage.
Brazilski fudbalski savez bi bez problema mogao da na teren izvede čitav tim sastavljen od aktivnih igrača optuženih za zločine koji se dovode u vezu sa rodnim nasiljem i seksualnim napadima.
Samo dan posle Robinjovog debija za Santos, za Red Bul Bragantino je po prvi put zaigrao Vesli Pjontek koji je u oktobru 2019. bio osuđen na 16 meseci kazne u otvorenom zatvoru za napad na svoju tadašnju devojku.
Najšokantniji primer viđen u poslednjih nekoliko godina je onaj bivšeg golmana Flamenga, Bruna Fernandeša de Souze.
On je odležao manje od trećine kazne od 22 godine zbog naručivanja ubistva svoje bivše ljubavnice.
Eliza Samudio je bila zadavljena, a njeno telo raskomadano i bačeno psima, ali Bruno nastavlja da zarađuje za život igrajući fudbal za Rio Branko u državi Akre na severu Brazila.
„Fudbal svuda na svetu ima značajnu ulogu, ali je ovde u Brazilu religija", kaže Monika Sapukaja Maćado, profesor političkih nauka i ekonomije i specijalistkinja za ženska prava.
„Klubovi su organizacije koje se obraćaju ljudima mnogo bolje nego vlade".
„Oni pomažu u kreiranju opšte kulture, pa kada veliki klub u kojem je igrao i jedan Pele i predstavlja Brazil svuda na svetu, prihvati nekoga ko je proglašen krivim za nasilje nad ženama, onda je to poruka narodu da je to prihvatljivo".
- Atalanta - fudbalska boginja koja je zalečila rane Bergama
- „O mama, mama, mama - zaljubio sam se": Kako je bilo gledati Maradonu
Još jedan slučaj silovanja u Brazilu je prošlog meseca stigao u novinske naslove.
Na sudu su prikazani video snimci seksualnog ponižavanja 23-godišnje promoterke, ali je nju do suza dovelo ponižavanje koje je doživela od strane advokata odbrane bogatog biznismena.
Ovaj branilac je inače poznat kao zastupnik velikog broja fudbalera i drugih slavnih ličnosti.
Odmah posle toga, nekoliko brazilskih fudbalskih klubova je izrazilo podršku Marini Ferer, ali ne i Santos, koji je u poslednje vreme inače bio vrlo aktivan na polju podizanja svesti o nasilju koje se sprovodi nad ženama.
Keli Gomez, portparolka jedine organozivane grupe navijačica, misli da je za klub najbolje da ćuti.
„Sve do ove situacije sa Robinjom, bile smo ponosne na klub jer smo osećale njihovu podršku", kaže Gomez, koja je 2019. učestvovala u stvaranju pokreta „Tribina sirena".
Taj pokret ujedinjuje navijačice Santosa i vodi kampanju za većim poštovanjem žena na stadionima.
„Oni su u prošlosti radili dosta na pokretanju pitanja bezbednosti žena i porodičnog nasilja, ali ne vidim kako bi sada više mogli da se bave tim temama?"
Tvrdi da su izgubili sav kredibilitet.
„Čini se kao da je sve to bio samo trik izveden radi publiciteta, jer je sada jasno da su njihova uverenja u potpunoj suprotnosti sa onim što su promovisali".
„Čak ni njihova odluka da raskinu ugovor sa Robinjom nije doneta iz poštovanja prema ženama, već iz sponzorskih razloga".
„Bio je to auto-gol Santosa i nikoga drugog ne mogu sada da krive zbog toga, nego sebe same".
Kada je Santos obznanio Robinjov odlazak, klub je rekao da se to dogovorio sa igračem kako bi „on mogao da se koncentriše na sopstvenu odbranu u tekućem slučaju koji se odigravao u Italiji".
Tijago Arantes, autor knjige „Besmrtni idoli: 10 najvećih igrača Santosa", kaže da nije bio iznenađen odlukom kluba da dovede Robinja
Veruje da je trenutak u kojem je donesena takva odluka, samo pokazatelj odsustva bilo kakvog kontakta kluba sa javnošću.
„U Brazilu, na žalost, klubovi često misle da su iznad zakona", kaže Arantes čija knjiga, objavljena 2011, sadrži i poglavlje posvećeno vremenu koje je Robinjo proveo u Sao Paolu".
„Oni kao da žive u nekom paralelnom svetu i meni se čini da oni nisu bili ni svesni značaja suđenja održanog 10. oktobra". Santos je imao veliku šansu da zauzme čvrst stav po tom pitanju, ali je neslavno propustio tu priliku.
Statistika pokazuje da su zločini koji se tiču porodičnog nasilja, nepoštovanja ili diskriminacije prema ženama, a koji se završe smrtnim ishodom, u porastu u Brazilu i to za čitavih sedam odsto samo u intervalu između 2018. i 2019.
Ili, da to kažemo i na drugi način, za vreme koje vam je trebalo da pročitate ovaj članak od početka do kraja, velika je verovatnoća da je u Brazilu jedna žena bila zlostavljana.
Mnogi kritičari sadašnjeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, koji je izabran 2018. ukazuju na potcenjivačke izjave koje je on u javnosti davao o ženama tokom političke karijere.
On je jednoj članici Kongresa 2014. godine rekao: „Tebe nikada ne bih silovao, jer to ne zaslužuješ".
Takođe, činjenicu da je njegovo peto dete devojčica, objasnio je kao „trenutak slabosti".
I sam Robinjo je reakciju javnosti na prelazak u Santos uporedio sa medijskim „osudama" na koje se često i Bolsonaro žali.
On je kazao da se „oseća kao Bolsonaro jer ga svi napadaju", dodajući i ovo:
„U Turskoj i Italiji nema takvih posledica. Ovde, u Brazilu, loše vesti uvek imaju prioritet. Ljudi samo skupljaju lajkove. „Samo vidite šta su sve uradili predsedniku, bez ijednog dokaza. I mene optužuju bez dokaza".
Sapukala Maćado, stručnjak za ženska prava, veruje da bi FS Brazila trebalo da klubovima oduzme moć donošenja takvih odluka i da im zabrani da sklapaju ugovore sa igračima kojima se sudi zbog nasilja prema ženama.
„Fudbal zapošljava mnoge ljude, ali klubovi se i dalje ponašaju kao da je nasilje u porodici nekakva zabava i da je to nešto što svi muškarci rade", kaže ona.
„Moramo da znamo da su klubovi veoma bogate i moćne korporacije i da su uticajniji i od političara, oni shvataju da su ovakvi stavovi popularni".
To je propaganda, ističe ona.
„Još nismo uspeli da promenimo našu kulturu - u stvari, mi smo izgubili dobar njen deo u poslednje dve godine".
„Zbog toga je Robinjov slučaj pravi primer i ovo je globalni problem i žene doživljavaju takve stvari svuda na svetu, ali u Brazilu je to naša svakodnevnica".
Pogledajte video o sunovratu OFK Beograda
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
