Plivanje u hladnoj vodi moglo bi da zaštiti mozak od degenerativnih bolesti kao što je demencija, otkrili su istraživači sa Univerziteta u Kembridžu.
Prvi put do sada, protein „šoka od hladnoće" pronađen je u krvi redovnih zimskih plivača na londonskom bazenu Parlament Hil.
Pokazalo se da ovaj protein usporava napredovanje demencije, a može čak i da popravi deo štete načinjene miševima.
- Negovatelji dementnih ukućana u Srbiji: Nevidljivi za sistem, neophodni za život
- Demencija preti - zašto su bivši fudbaleri ugroženiji od ostalih
- Izlečiva bolest koja se često pobrka sa Alchajmerom
Profesorka Đovana Maluči, koja vodi Centar britanskog istraživačkog instituta za demenciju na Univerzitetu u Kembridžu, kaže da bi ovo otkriće moglo da usmeri istraživače ka novim terapijama uz pomoć lekova koji bi mogli da spreče nastanak demencije.
Ovo istraživanje - iako mnogo obećava - nalazi se još u ranoj fazi, ali se bavi prevashodno sposobnošću hibernacije, koju poseduju svi sisari, a koju aktivira izloženost hladnoći.
U Velikoj Britaniji već ima više od milion ljudi sa demencijom, a očekuje se da će se do 2050. godine ukupna brojka udvostručiti.
Istraživači traže nove načine za lečenje ovog stanja, budući da aktuelne opcije imaju samo ograničeno dejstvo.
Medvedi i ježevi
Lekari već decenijama znaju da hlađenje ljudi može - u određenim okolnostima - da im zaštiti mozak.
Ljudi sa povredama glave i oni kojima su potrebne operacije na srcu često se hlade tokom operativnog zahvata, baš kao i bebe.
Ono što se do sada ne razume baš najbolje jeste zašto hladnoća ima taj zaštiti efekat.
Veza za demencijom krije se u uništavanju i nastanku sinapsi - veza između ćelija u mozgu.
U ranim stadijumima Alchajmerove i drugih neuro-degenerativnih bolesti, te veze u mozgu se gube.
To dovodi do čitave kaskade simptoma povezanih sa demencijom - poput gubitka pamćenja, konfuzije i promene raspoloženja - kao i, vremenom, umiranje čitavih moždanih ćelija.
Ono što je zaintrigiralo profesorku Maluči bila je činjenica da se moždane veze gube kad životinje koje hiberniraju, kao što su medvedi, ježevi i slepi miševi, utonu u zimski san.
Oko 20-30 odsto njihovih sinapsi strada dok njihova tela talože dragocene rezerve za zimu.
Ali kad se oni probude u proleće, te veze su nekim čudom ponovo obnovljene.
- Da li umereno piti znači biti zdraviji
- Parkinsonova bolest - od nje se ne umire, ali se s njom umire
- Pet načina da prepoznate simptome Alchajmera
Zašto prehlada može da bude opasna
Hladnoća ima snažno dejstvo na ljudsko telo.
Šok prilikom ulaska u ledenu vodu izaziva dramatični skok broja otkucaja srca i krvnog pritiska, što može da dovede do srčanih i moždanih udara kod ljudi sa hroničnim oboljenjima.
On takođe izaziva refleks gutanja vazduha i ubrzano disanje, što može da dovede do davljenja ukoliko se udahne voda.
Što više vremena neko provede u vodi, sporije su mu reakcije.
Ljudi umeju da postanu zbunjeni i nespretni, i teško im je da se iskobeljaju iz vode.
Doktorka Heder Mejsi iz Laboratorije za ekstremna okruženja sa Univerziteta u Portsmutu, kaže da ne smeju da se zaborave neke ključne stvari.
- Pre nego što uđete u hladnu vodu, budite sigurni da ste u formi i zdravi. Ukoliko niste sigurni, posavetujte se sa lekarom
- Plivajte sa drugima koji su naviknuti na hladnu vodu i poznaju lokalne opasnosti
- Izađite čim počne da vam bude hladno
- Pronađite zaklon, skinite vlažnu odeću i zamenite je sa onoliko slojeva tople, suve odeće koliko možete, poput vunene kape i rukavica
- Krećite se, radite lake vežbe ukoliko možete i ne brinite za drhtavicu - ona će vam pomoći da se ugrejete
Ali doktorka Mejsi kaže da nikako ne smete da idete pod vreli tuš ili u vrelu kupku.
Promene u vašem krvnom pritisku dok se ponovo zagrevate mogu da dovedu do nesvestice i rizika od fizičke povrede.
- Neurohirugija i najveća misterija našeg organizma: „Mozak nas uvek iznenadi"
- Trening dementnih osoba „ne daje rezultate"
- Promene raspoloženja zavise od biološkog sata
Hemikalije „šoka od hladnoće"
Tim za demenciju sa Kembridža 2015. godine otkrio je „hemikalije šoka od hladnoće" koje pokreću čitav ovaj proces.
Oni su ohladili obične miševe i miševe sa Alchajmerovom i prionskom (neuro-degenerativnom) bolešću, do tačke kad su dostigli hipotermiju, što znači da im je telesna temperatura pala ispod 35 stepeni Celzijusa.
Prilikom ponovnog zagrevanja, otkrili su da samo obični miševi mogu da regenerišu sopstvene sinapse; miševi sa Alchajmerovom i prionskom bolešću to nisu mogli.
Istovremeno, oni su otkrili da su nivoi proteina „šoka od hladnoće" po imenu RBM3 skočili kod običnih miševa, ali ne i kod ovih drugih.
To je nagovestilo da RBM3 može da bude ključ za formiranje novih veza.
Oni su dokazali vezu u odvojenom eksperimentu koji je pokazao da smrt moždanih ćelija kod Alcahjmerove i prionske bolesti može da se spreči veštačkim podsticanjem nivoa proteina RBM3 kod miševa.
Bilo je to ogromno otkriće u istraživanju demencije, a njihovi nalazi objavljeni su u naučnom časopisu Nejčer.
Pogledajte video o robotu štenetu koj pomaže ljudima sa demencijom
Zimski plivači
Profesorka Maluči veruje da bi lek koji pojačava proizvodnju proteina RBM3 mogao da uspori - čak možda delimično i zaustavi - napredovanje nekih neuro-degenerativnih bolesti kod ljudi.
RBM3 nije pronađen u krvi ljudi, tako da je očigledan sledeći korak bio da se istraži da li je ovaj protein uopšte prisutan u ljudskoj populaciji.
U intervjuu za emisiju Tudej na BBC Radio 4, profesorka Maluči je objasnila da bi volela da testira ulogu proteina RBM3 kod ljudi - ali da etičke smernice umnogome otežavaju dobijanje dozvole da se ljudi podvrgnu hipotermiji.
I tu nastupa Martin Pejt, jedan iz male grupe ljudi koji plivaju tokom čitave zime na nezagrevanom otvorenom bazenu na Hempsted Hitu u Londonu.
On i drugi plivači svakodnevno se dobrovoljno izlažu hipotermiji, napisao joj je on u mejlu, i stoga bi bili idealni subjekti za studiju.
- Kako gradovi olakšavaju život dementnim osobama
- Demencija - ozbiljna pretnja fudbalerima
- Matične ćelije: „Lek za ne daj Bože", etičke dileme i pitanja bez jasnih odgovora
- „Naš mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“
Profesorka Maluči se saglasila i tokom zime 2016, 2017. i 2018. godine, njen tim je testirao zimske plivače na ovaj protein.
Istraživači su koristili članove Tai Či kluba koji je vežbao kraj bazena ali nikad nije ulazio u vodu kao kontrolnu grupu.
Tim sa Kembridža otkrio je da je značajan broj plivača imao značajno povišene nivoe proteina RBM3.
Svi su dostigli hipotermiju, sa telesnom temperaturom koja bi znala da padne čak do 34 stepena Celzijusa.
Nijedan član grupe vežbača Tai Čija nije pokazao povećanje nivoa proteina RBM3 niti iskusio ove niske telesne temperature.
Može li hladnoća da uspori demenciju?
Rad Kembridža na zimskim plivačima podeljen je na onlajn predavanjima, ali još nije objavljen u naučnim časopisima.
Određeni broj drugih istraživača takođe je pronašao slično visoke nivoe proteina RBM3 kod beba i pacijenata obolelih od srca ili moždanog udara koji su dostigli hipotermiju.
Ono što ovi nalazi pokazuju, kaže profesorka Maluči, jeste da - baš kao i kod sisara koji hiberniraju - ljudi proizvode protein „šoka od hladnoće".
Ali rizici od smrzavanja u velikoj meri su viši od potencijalnih prednosti, tako da uranjanje u ledenu vodu svakako nije potencijalna terapija za demenciju, kaže ona.
Izazov je sada, kaže ona, pronaći lek koji stimuliše proizvodnju ovog proteina kod ljudi i - još važnije - dokazati da on zaista pomaže da se odloži demencija.
Demencija je prevashodno bolest starijih ljudi, tako da čak i relativno kratko odlaganje napredovanja bolesti može da ima ogromne koristi po pojedince i širu populaciju.
Profesorka Maluči kaže: „Kad biste uspeli da usporite napredak demencije čak i za par godina u čitavom stanovništvu, to bi imalo ogromne pozitivne posledice, i u privrednom i u zdravstvenom pogledu."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
