Moćne slike ljudi koje je skrajnulo društvo figuriraju u radovima frizerke koja je postala fotografkinja i koja kaže da je njen rad izmenio njenu pređašnju predstavu o lepoti i prihvatanju.
U radovima Silvije Alesi pojavljuju se preživele napade kiselinom, osobe sa albinizmom i one sa invaliditetima.
Ona kaže da bira projekte i subjekte koje tradicionalno ne trpi profesija u kojoj je nekada radila.
„Žene dolaze kod mene kao frizerke zato što žele da pojačaju lepotu i da im ja u tome pomognem", kaže ona za BBC.
„Ali ja znam savršeno dobro da je lepota pitanje identiteta i da ponekad krije duboke probleme sa samopouzdanjem."
- Ja, foto-aparat, moj brat i naš rak
- Ove žene se umetnošću bore protiv korone
- Anđeo iz Kašmira: Posvetila je život da devojkama obezbedi higijenske uloške
Dočaravanje skrajnutih
Silvija je počela da radi kao frizerka u Italiji sa 17 godina.
Kao i mnogi, i ona je počela da se bavi fotografijom kao hobijem, ali je ona u međuvremenu postala njena strast.
Na putovanju u Etiopiju 2010. godine dokumentovala je etniče grupe iz Doline reke Omo za koje je smatrala da ih zapadni turisti doživljavaju kao „čovečji zoološki vrt".
Ona kaže da ju je odlazak u Afriku naučio da se prvo upozna sa subjektima pre nego što krene da ih slika.
„Fotografi ne smeju da smatraju svoje subjekte trofejima za prelepe slike, a da ne saznaju ništa o njima."
Silvijin prvi veliki projekat u kom je istražila teme, probleme i koncepte naišao je 2017. godine i odveo ju je u Indiju.
Bila je inspirisana da otputuje tamo kada je na društvenim mrežama videla fotografiju žene u Mumbaju sa albinizmom i čula za predrasude i nasilje koje su doživele osobe s ovim stanjem, a koje dovodi do manjka pigmenta u koži i očima.
Prema Ujedinjenim nacijama, u podsaharskoj Africi bilo je stotine slučajeva napada na ljude sa albinizmom ili njihovih ubistava.
U Indiji, gde se smatra da je ovo stanje pogodilo 200.000 ljudi, nasilje je retko, ali mlade žene s ovim stanjem strahuju da se nikad neće udati.
Pošto je fotografisala troje braće i sestara iz iste porodice s ovim stanjem, Silvija je proširila naglasak projekta - nazvan „Koža".
Upoznala žene iz Agre koje su preživele napade kiselinom, od kojih su mnoge napadnute nakon što su odbile neželjenu pažnju muškaraca.
„Sonja, prva žrtva napada kiselinom koju sam upoznala, bila je šminkerka.
„Pričale smo mnogo o njenom poslu, bilo je jako prirodno", kaže četrdesetpetogodišnja Silvija.
„Pre nego što sam je upoznala, brinula sam se jer nisam želela da joj bude neprijatno, ali ona je bila opuštena i usredsređena na cilj sa kojim sam mogla da se poistovetim.
„Naši ciljevi, svatila sam, bili su isti - da ukažemo na ono sa čim se one suočavaju."
- Umetnica se udala za ubicu novinarke
- Van Gog se borio s „epizodama delirijuma“
- Upoznajte tajanstvenog autora kultnih sovjetskih crtanih filmova
Silvija je pomešala ove dve teme i slikala žrtvu napada kiselinom i ženu sa albinizmom zajedno.
„Moja ideja bila je da ispričam priču o društvenom problemu prikazavši veliki kontrast u kom je u oba slučaja koža razlog izopštenosti iz društva."
„Obe su se osećale važnim, lepim i zanimljivim. Bile su veoma znatiželjne zašto želim da ih slikam."
„Umetnost je lek"
Silvija se vratila u Indiju radi još projekata, a slikala je i ljude u Iraku, Avganistanu i Japanu.
Duboko ju je potresla patnja ljudi u gradu Bopalu u centralnoj Indiji, koji je privukao svetsku pažnju u decembru 1984. godine kad je 40 tona metil izocijanata isteklo iz fabrike pesticida Junion karbajd.
Indijska vlada kaže da je u nekoliko dana od katastrofe umrlo 3.500 ljudi, a više od 15.000 u godinama posle nje, iako aktivisti tvrde da je broj žrtava čak 25.000.
Oni kažu da se posledice osećaju i dan-danas, kad se neka deca rađaju sa stanjima koja im ograničavaju život, kao što je na primer Samir, koji ima cerebralnu paralizu i ne može da se pomera niti govori.
On je imao 18 godina kad ga je Silvija fotografisala i ona kaže da joj je susret s njim pomogao da sagleda razmere katastrofe.
Silvija smatra da je iskustvo podarilo njenom delu vrednost, ali je dalo nešto i njemu.
„Pošto sam završila fotografisanje sa Samirom, počela sam da plačem", kaže ona.
„Umetnost je lek za umetnika, za subjekta i za gledaoca."
„Znam da sam pružila Samiru jedan drugačiji dan, malo olakšanja."
Pogledajte video: Jedina lekarka koja se bori protiv korona virusa u gradu u Jemenu
„Nije se plašio"
Drugi ljudi koje je upoznala na putovanjima nastavili su da inspirišu Silviju.
U ratom zahvaćenom Avganistanu, fotografisala je grupu polunomadskih plemena koja su živela mirno na srednjovekovnoj trgovačkoj ruti koja se proteže blizu granice sa Tadžikistanom i Kinom.
U Japanu ju je dirnula pozitivnost i energija Koiči Omae, koja je uprkos gubitku leve noge u nesreći kad je imala 23 godine, nastavila da gradi karijeru plesačice i nastupila u završnoj ceremoniji Paraolimpijskih igara u Riju.
U Iraku, gde su homofobični stavovi i dalje veoma snažni, nije poslušala upozorenja lokalnog vodiča i otišla u park u kom je znala da zalaze gej muškarci, gde je uspela da nagovori jednog da joj pozira privatno narednog dana.
„Ugledala sam pravog čoveka i počela da razgovaram s njim, smejući se i stekavši njegovo poverenje.
„Bio je nervozan, ali nije se plašio zbog svog identiteta."
Otkako je pandemija onemogućila međunarodna putovanja, Silvija je vreme provodila slikajući autoportrete u svom domu u Bergamu.
Ali ona već planira sledeći projekat - blizak njenim korenima, o važnosti koju pridajemo kosi.
Ona je i dalje u kontaktu sa svim svojim subjektima i redovno ih obaveštava gde i kada se izlažu njeni radovi, na izložbama ili na njenom sajtu, i kakve su reakcije koje na njih dobija.
„Kad govorim o svojim projektima širom Italije na kulturnim događajima ili izložbama fotografija, uvek govorim priče koje stoje iza tih slika i pominjem imena ljudi koje sam slikala", kaže ona.
„To je moj način da im pomognem i da ukažem na sve ono sa čim se suočavaju."
Pogledajte video: Vitorija, balerina koja pleše protiv predrasuda
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
