Vojvoda od Edinburga, verovatno najslavniji suprug na svetu, umro je u 99. godini.
Proveo je sedam decenija u senci supruge, britanske kraljice Elizabete Druge - ali snaga njegove ličnosti značila je da nikad nije mogao da bude samo profesionalni supružnik.
Ko je, dakle, bio čovek koji je stajao iza monarha i kako je došlo do toga da se oženi kraljicom?
Suprug, ali nikad kralj
Ali, prvo, ono najvažnije: vojvoda, poznat i kao princ Filip, nikad nije bio kandidat za tron - koji treba da nasledi njegov najstariji sin - i nikad nije nosio titulu kralja.
To je zbog toga što u Velikoj Britaniji žena koja se uda za monarha sme da koristi ceremonijalnu titlu kraljice - ali muškarac koji se oženi monarhom ne sme a koristi titulu kralja, koju mogu da koriste samo muški suvereni.
Kraljica i princ Filip imali su četvoro dece: princa Čarlsa (72), princezu Anu (70), princa Endrjua (61) i 57-godišnjeg princa Edvarda.
Prema njihovim rečima, Filip je često nametao vlastitu volju dok su oni bili mali.
Kraljevska biografkinja Ingrid Sjuard citira reči princa Endrjua o detinjstvu: „Saosećanje potiče od kraljice. A dužnost i disciplina potiču od njega."
Ali Endrju se prisetio i kako je njegov otac izdvajao vreme da im izmišlja priča za laku noć ili da sluša kako čitaju Priče za decu Radjarda Kiplinga.
Princ Filip je doživeo da vidi odrastanje osmoro unučadi i dočekao desetoro praunučadi.
Gde je započeo život?
Neobično, ali Filipovo putovanje do Bakingemske palate počelo je 1922. godine u kolevci napravljenoj od sanduka za pomorandže.
Rođen je 10. juna 1921. godine na grčkom ostrvu Krfu, kao najmlađe dete i jedini sin princa Endrjua od Grčke i princeze Alise od Batenberga.
To poreklo ga je činilo princem od Grčke i Danske, ali naredne godine njegova porodica je prognana iz Grčke posle državnog udara.
Britanski ratni brod ih je prevezao na sigurno u Italiju, sa bebom Filipom koji je dremao u priručnoj kolevci napravljenoj od sanduka za voće.
Kakvo je bilo njegovo odrastanje?
Filipovo detinjstvo je fragmentarno i u senci niza gubitaka.
Godine 1930, kada je imao osam godina, njegova majka je poslata u strogo čuvani psihijatrijski centar, pošto je doživela nervni slom.
U godinama koje su usledile, Filip je retko viđao oba roditelja.
Njegov otac se povukao na Francusku rivijeru sa ljubavnicom, a u njegovom odgoju pomogla je rodbina njegove majke iz Velike Britanije.
On će kasnije prisvojiti njihovo prezime Mauntbaten - anglicizirani oblik porodičnog prezimena Batenberg.
Škotski internat Gordonstoun mu je u tinejdžerskim godinama zamenio dom.
Njegov osnivač i upravnik bio je jevrejski pionir obrazovanja Kurt Han, koji je bio prisiljen da napusti Nemačku zato što je osudio naciste.
Škola je Filipu podarila organizaciju i podsticala ga da se oslanja sam na sebe.
Njen donekle spartanski režim podrazumevao je da ćaci ustaju rano ujutro na tuširanje ledenom vodom i trčanje kroz prirodu, što je Han smatrao da suzbija „otrovne strasti" adolescencije.
Jedna od Filipove četiri sestre, Sesili, poginula je 1937. godine u avionskoj nesreći zajedno sa mužem Nemcem, svekrvom i dva mala sina.
U to vreme bila je u poodmaklom stadijumu trudnoće.
Sesili je neposredno pre toga pristupila Nacističkoj partiji, koja je uspostavila maltene totalitarnu kontrolu u Nemačkoj.
Ožalošćeni Filip, u 16. godini, koračao je ulicama Darmštata iza sestrinog kovčega, kraj mase koja je salutirala u pozdrav „Hajl Hitler".
„Tako se prosto desilo", rekao je princ Filip kasnije govoreći o tom vremenu.
„Porodica se raspala.
„Moja majka je bila bolesna, moje sestre su se udale, moj otac je bio na jugu Francuske.
„Morao sam prosto da pođem dalje. Morate tako. Čovek prosto mora."
Kako se Filip udvarao Kraljici?
Kad je Filip završio školu, Velika Britanija se našla na ivici rata sa Nemačkom.
Upisao se na Britanski kraljevski mornarički koledž u Darmutu (britanska pomorska akademija), gde se pokazao kao briljantan kadet i diplomirao je kao prvi u klasi.
Kad je kralj Džordž Šesti došao u zvaničnu posetu u julu 1939. godine, Filip je dobio zaduženje da zabavlja njegove mlade ćerke, princezu Elizabetu i Margaret.
Njihova guvernanta, Merion Kroford (zadužena da se stara o princezama), kasnije se prisetila da se Filip „prilično šepurio".
Ostavio je snažan utisak na trinaestogodišnju Elizabetu, što će uskoro postati očigledno.
Princ Filip je služio u Drugom svetskom ratu uz velik zasluge, prvi put učestvujući u vojnim akcijama na Indijskom okeanu.
U oktobru 1942. godine, imao je 21 godinu - i bio je jedan od najmlađih poručnika Kraljevske mornarice.
Princeza tinejdžerka i oficir ostali su u kontaktu putem pisama.
Za božićne praznike 1943. godine, kada je Filip došao u posetu Kraljevskoj porodici, njegova fotografija u mornaričkoj uniformi našla se na njenom toaletnom stočiću.
Bio je to presudan gest rezervisane, ali odlučne mlade žene.
Neki savetnici bili su skeptični.
Slavna podrugljiva primedba (u međuvremenu pripisana više nego jednom zvaničniku) glasila je da je princ „grubijan, neotesanko, neobrazovan i da joj verovatno ne bi bio veran".
Ali protivnici nisu mogli da urade ništa da promene mišljenje buduće kraljice.
Prema biografu Filipu Idu, Filipova pisma iz 1946. godine ukazuju na revnosnog mladića koji je stekao novi cilj u životu.
On je pisao budućoj tašti: „Siguran sam da ne zaslužujem sve dobre stvari koje su mi zadesile u životu.
„Život mi je bio pošteđen u ratu i dočekao sam da vidim pobedu, dobio sam priliku da se odmorim i da se saberem, zaljubio sam se potpuno i bez zadrške, u poređenju sa tim sve lične pa čak i svetske nedaće deluju sićušno i nevažno."
Kralj Džordž je dao dozvolu Filipu da se oženi njegovom ćerkom.
Ali prvo su morala da se obave neka podešavanja.
Nekadašnji princ od Grčke i Danske postao je naturalizovani britanski državljanin, zvanično se priklonio Engleskoj crkvi i odrekao se stranih titula.
Na dan venčanja, 20. novembra 1947. godine, postao je Vojvoda od Edinburga, što je ime po kom je ostao naširoko poznat ostatak života.
Imao je 26 godina, a njegova nova žena 21.
Kraljevski par imaće za sebe svega četiri godine (i dvoje dece) pre nego što im dužnost zakuca na vrata.
Sudbonosna vest zatekla ih je kolibi za lov u Keniji, tokom njihove turneje po Komonveltu 1952. godine. Kralj Džordž Šesti Elizabetin otac, umro je u 56. godini.
Komandant Majkl Parker, prijatelj i privatni sekretar vojvode od Edinburga, opisao je trenutak kad je ovaj shvatio da je njegova žena sada kraljica.
„Izgledao je kao da mu se pola sveta sručilo na glavu.
„Nikada mi u životu nikoga nije bilo toliko žao. Teško je disao, uzdisao i ispuštao vazduh, kao da je u šoku.
„Odmah je spoznao da je idila njihovog zajedničkog života privedena kraju."
Filipove mornaričke ambicije bile su okončane.
Novoj kraljici Elizabeti biće neophodno da stalno bude uz nju.
Vojvoda od Edinburga proglašen je suprugom monarha.
Njegova primarna funkcija bila je da pruža stalnu podršku supruzi.
Početkom pedesetih izbila je dugogodišnja svađa, kad je Filip želeo da kraljevska porodica preuzme njegovo prezime Mauntbaten.
„Ja sam jedini muškarac u zemlji koji ne može da prenese prezime na svoju decu!", besneo je kad su kraljicu ubedili da zadrži prezime Vindzor.
„Kao da sam prokleta ameba!".
Filip se mučio da pronađe smisao u ograničenoj ulozi koja mu je dodeljena.
Ali kao prirodni pragmatičar, bio je čvrsto rešen da udahne svež vazduh u ustajale hodnike Bakingemske palate.
Kako je Filip promenio monarhiju?
Vojvoda nikad nije zaboravio prisilno proterivanje njegove porodice iz Grčke i smatrao je da monarhije moraju da se prilagođavaju da bi opstale.
Organizovao je neformalne ručkove na kojima bi kraljica sretala ljude iz širih društvenih slojeva.
Lakeji - sluge u palati u tradicionalnoj uniformi - prestali su da joj puderišu kosu.
A kad je saznao da je u palati postojala druga kuhinja iz koje se ekskluzivno hranila kraljevska porodica, naredio je da se jedna zatvori.
Neke promene bile su ličnije prirode i odražavale su njegovu detinju ljubav prema igračkama.
Pre krunisanja, Filip i buduća kraljica su se 1949. godine preselili u Klarens Haus, gde je sa zadovoljstvom uveo čitav niz uređaja koji vas štede dodatnog truda, među kojima je bio i jedan u njegovoj garderobi koji izbacuje odela na pritisak dugmeta.
Vojvoda je ugovorio i 90-minutni BBC-jev otvoreni dokumentarac pod naslovom Kraljevska porodica, koji je emitovan 1969. godine i koji se smatrao revolucionarnom televizijskom emisijom.
U njemu kraljica može da se vidi kako hrani šargarepom konja sa ceremonije Pozdrava bojama, gleda televiziju i priča o salati na Balmoralskom roštilju, dok princeza Ana peče kobasice.
U Bakingemskoj palati, Filip je dao da se uvedu interkomi kako sluge više ne bi morale stalno da donose pisane poruke njegovoj ženi na noge.
Sam je nosio vlastiti prtljag i sam sebi spremao doručak u vlastitim odajama na električnom tiganju - sve dok se kraljica nije požalila zbog mirisa.
Kako je provodio vreme?
Kao suprug monarh sa najdužom službom u britanskoj istoriji, princ je na sebe preuzeo 22.191 solo angažmana.
Kad se povukao sa kraljevske dužnosti 2017. godine, saopšteno je da bio pokrovitelj, predsednik ili član više od 780 organizacija.
Prateći kraljicu na njenim turnejama po Komonveltu i državničkim posetama, putovao je u zvaničnom svojstvu u 143 zemlje, iskoristivši svoje tečno vladanje francuskim i nemačkim.
Među njih je spadala i Vanuatu, ostrvska zemlja u Južnom Pacifiku, u kojoj ga je jedna prašumska zajednica smatrala reinkarnacijom drevnog ratnika.
Ali jedno od njegovih najtrajnijih nasleđa jeste Nagrada vojvode od Edinburga, osnovana 1956. godine, na nagovor njegovog bivšeg upravnika škole Kurta Hana.
Učesnici starosti između 14 i 25 godina mogu da osvoje nagrade učestvujući u dobrovoljnim akcijama, savladavajući fizičke aktivnosti i veštine, i upuštajući se u ekspedicije kao što su planinarenje ili jedrenje.
Skoro 1,3 miliona mladih učestvovalo je 2016. godine u ovom programu u više od 130 zemalja širom sveta.
„Ako navedete mlade da uspeju u bilo kojoj aktivnosti", rekao je osnivač nagrade za BBC, „taj osećaj uspeha će se preliti i na mnoge druge."
U slobodno vreme, Filip je bio talentovani sportista.
Naučio je da jedri u Gordonstounu i postao redovni takmičar regate u Kouvsu, na ostrvu Vajt, gde se svakog leta održavaju trke u jedrenju.
Obožavao je konjičke sportove poput vožnji kočija, a sredinom šezdesetih našao se među četiri najbolja igrača poloa u Velikoj Britaniji.
Bio je i posvećeni ekološki aktivista i pobornik sveta divljih životinja.
Postao je predsednik Svetske fondacije za divlje životinje (Velika Britanija) 1961. godine, mada se našao na meti kritike kad se pojavila njegova slika iz lova na tigrove sa kraljicom u Indiji iste godine.
Prema njegovim vlastitim rečima, i kraljičinim…
Zamoljen da sumira vlastiti doprinos britanskom životu, princ Filip je odgovorio sa svojom tipičnom otvorenošću: „Radio sam sve najbolje što sam umeo. Neki misle da je to u redu. Neki ne misle. Šta da im radim?
„Ne mogu iz korena da izmenim način na koji sam radio stvari. To je deo mog stila. Baš šteta, ali moraće to da prihvate."
Princ je uporno izazivao kontroverze izražavajući stavove ili praveći rasno neosetljive komentare.
Jedan takav je bio 1986. godine kad je rekao grupi britanskih studenata u Kini: „Ako ostanete ovde još malo, svi ćete imati iskošene oči."
Kritičari su ga smatrali sklonim gafovima i van dodira sa stvarnošću.
Njegovi branioci doživljavali su ga kao tipičan proizvod njegovih vremena koji je pokušao da se našali.
Insajderi tvrde da je smeh bio vezivno tkivo koje je održalo otvorenog princa Filipa i kraljicu zajedno.
On sam tvrdio je da je to bila njena trpeljivost.
Kraljičina nekada omiljena uvodna rečenica u govorima: „moj muž i ja…" bila je izvrgavana ruglu šezdesetih a posle toga česta tema među satiričarima koji su je nazivali arhaičnom i izveštačenom.
Ona je odustala od te formulacije, ali se sentiment zadržao.
Njeno veličanstvo, sada naprosto samo „ja", najbolje je opisala princa Filipa u osećajnom govoru za proslavu njihove Zlatne godišnjice braka.
„Prečesto je, plašim se, princ Filip morao da me sluša kako govorim.
„Često smo unapred raspravljali o mom planiranom govoru i, kao što možete da zamislite, njegovi stavovi bili su izrečeni na veoma otvoren način."
„On je neko ko ne prima lako komplimente, ali je, prosto rečeno, sve ove godine bio moja snaga i oslonac, i ja, čitava njegova porodica, kao i ova i mnoge druge zemlje, dugujemo mu mnogo više nego što će on ikada priznati ili mi toga biti svesni."
Sve fotografije su zaštićene autorskim pravima
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
